Stariji od 60 godina otplaćuju 4.235 stambenih kredita

Iako je do pre par godina ovo i bilo tačno, nebrojene reklame u kojima bake i deke izlaze iz banaka i idu pravo u prodavnice igračaka da unucima ispune želje, pokazuju da se stav prema starijim sugrađanima sasvim izmenio. To pokazuju i podaci Udruženja banaka Srbije, prema kojima građani stariji od 60 godina danas otplaćuju malo manje od 460.000 kredita.

U Srbiji inače ima oko 1,7 miliona penzionera, pa je jasno da banke ozbiljno računaju na ovu demografsku grupu. Naravno, mnogi koji imaju 60 do 65 godina i dalje su zaposleni, ali čak i u grupi starijih od 70 godina ima skoro 84.000 odobrenih kredita.

Pri reklamiranju zajmova penzionerima, banke uglavnom nude gotovinske ili eventualno potrošačke kredite u saradnji sa prodavnicama koje im često daju i popuste, računajući, koliko na to da će najstariji sugrađani sebi kupiti nešto što im nedostaje tako možda i više da će svojim novcem probati da pomognu deci i unucima da opreme stan, kupe laptop i slično.

Kao što je i očekivano, stambenih kredita ima mnogo manje. Penzioneri uglavnom imaju svoje stanove i kuće, a i kada nemaju, njihova primanja su retko kad tolika da bi mogli sebi da priušte visoke rate koje ovakvi zajmovi nose – prosečna penzija u Srbiji je ipak manja od 24.000 dinara. Treći razlog je taj što su banke i dalje nesklone tome da starijima odobravaju visoke pozajmice sa dugim rokovima otplate, iz straha da njihovi naslednici ne bi mogli ili ne bi hteli da nastave da vraćaju kredit. Zato su banke ranije zahtevale da klijenti ne budu stariji od 70 godina u trenutku otplate poslednje rate za kredit, ali je to sada uglavnom pomereno na 75 godina.

Podaci Udruženja banka Srbije pokazuju da je zaključno sa 1. septembrom ove godine, u Srbiji bilo 4.235 stambenih kredita koje otplaćuju stariji od 60 godina. Od toga je čak 4.104 kredita dato građanima starim između 60 i 70 godina, 117 kredita su vraćali stariji od 70 a mlađi od 80 godina i još 14 kredita i dalje otplaćuju penzioneri stariji od 80 godina. Svi oni zajedno duguju blizu 54 miliona evra, odnosno nešto više od 12.700 evra u proseku, što opet ukazuje na to da su u pitanju mahom krediti uzeti pre većeg broja godina, odnosno dok su klijenti još bili u radnom odnosu, a ne penziji.

Penzioneri su inače poznati kao vrlo redovne platiše svih računa, ali u slučaju kredita, a naročito stambenih, to ipak nije slučaj, što je još jedan razlog zbog kojeg banke oklevaju da ovakvim klijentima odobre zajam. Tako klijenti stariji od 60 godina kasne sa vraćanjem čak četvrtine od pomenutih 54 miliona evra duga za stambene kredite. Najveće kašnjenje je baš kod starijih kategorija pa je tako od 96 miliona dinara koliko duguju građani stari između 70 i 80 godina, čak 39 miliona u docnji (41 odsto), dok kod starijih od 80 godina ta docnja iznosi 40 odsto.

Inače, među najstarijima ima nešto više muškaraca nego žena korisnika kredita, pri čemu muškarci u proseku uzimaju i za četvrtinu veće kredite, ali ih teže otplaćuju. Docnja kod muškaraca starijih od 60 godina iznosi 11 odsto, a kod žena svega 4,3 procenta. Procenat kašnjenja je drugačiji samo kod starijih od 80 godina, kada kod žena docnja iznosi čak 28,4 odsto, a kod muškaraca 17,3.

Inače, stariji sugrađani prevashodno uzimaju gotovinske kredite za koje duguju ukupno 485,3 miliona evra, što je 61 odsto ukupnog kreditnog duga starijih od 60 godina, koji iznosi 797 miliona evra.

Zatim sledi kategorija „ostalih“ kredita, koje uglavnom čine pozajmice za refinansiranje postojećih obaveza, za koje stariji sugrađani duguju 92,3 miliona evra, a onda potrošački krediti, poljoprivredni, stambeni i na kraju krediti za adaptaciju.