Startap ekosistem Beograda i Novog Sada izdvojen na svetskoj mapi

Beograd i Novi Sad definisani su kao jedan ekosistem, jedini koji je posmatran u širem regionu, kao njegova najjača strana istaknut je pristupačan i kvalitetan inženjerski kadar, dok su video igre i blockhain označeni kao najsnažniji sektori.

Startup Genome je američka organizacija koja deset godina analizira startap ekosisteme u svetu.

U izveštaju se za Beograd i Novi Sad navodi da u ta dva grada postoji izmedju 200 i 400 startapa i da se ekosistem u Srbiji nalazi u prvoj fazi razvoja, takozvanoj fazi „aktivacije“, saopštila je Inicijativa Digitalna Srbija.

Kako je istaknuto u saopštenju, medju ekosistemima sličnim onome u Srbiji, najbrže je rastao upravo srpski koji je dobio maksimalnu ocenu 10 za rast investicija u domaće startape i 9 za rast ukupnog broja startapova.

Kao ključnu prednost ekosistema u Srbiji, Startup Genome je identifikovao pristupačan inženjerski kadar visokog kvaliteta, navodeći da se Srbija po kvalitetu programera ubraja medju pet najboljih u svetu.

Kada se posmatraju sektori iz kojih dolaze srpski startapi, najrazvijeniji su oni koji se bave kreiranjem video igara i razvojem proizvoda zasnovanih na blockchain tehnologiji.

U oba ova sektora, Beograd i Novi Sad su u top 10 ekosistema na svetu.

Startup Genome je naveo i pojedine mere koje je država sprovela sa fokusom na niske poreske stope za kompanije-tehnološki startapi imaju poreske olakšice u dvostrukom iznosu troškova istraživanja i razvoja, uz poseban režim za kreiranje intelektualne svojine sa veoma povoljnom poreskom stopom od samo tri odsto.

„Inicirali smo uključivanje Srbije u ovaj izveštaj jer smatramo da je u startap svetu, gde se svi preduzetnici takmiče na globalnom tržištu, neophodno uporediti se sa drugim igračima i razumeti kakve su naše šanse u odnosu na konkurenciju iz San Franciska, Londona i drugih tehnoloških centara“, navela je programska direktorka Inicijative Digitalna Srbija Zoja Kukić.

Ona očekuje da će ovaj izveštaj, ali i detaljnija analiza koja će biti dostupna za par meseci, pomoći dalje aktivnosti kako organizacija koje pružaju podršku domaćim startapima, tako i Vlade Srbije od koje očekuju donošenje mera za stvaranje povoljnije poslovne klime za inovativne i globalno orijentisane preduzetnike.

Medju nedovoljno razvijenim aspektima ekosistema u Srbiji su investicije u startape u ranoj fazi, koje su 12 puta niže od svetskog proseka, kao i ukupna vrednost srpskog ekosistema od 303 miliona dolara, koja je 17 puta niža od globalnog proseka.

Medjutim, u Inicijativi „Digitalna Srbija“ navode da je stanje na terenu ipak dosta bolje, ali da ga nije lako izmeriti.

Prvi razlog za ovaj niži broj leži u tome da je značajan broj „domaćih“ startapa registrovan u drugim zemljama, pa se, iako najveći broj zaposlenih imaju u Srbiji, njihovi rezultati pripisuju zemljama u kojima imaju zvanično sedište.

Česta je pojava, kako je istakla Inicijativa, da domaći startapi svoje kompanije prvo osnivaju u inostranstvu, jer im to olakšava privlačenje stranog kapitala, kao i naplatu iz inostranstva, a zatim osnivaju ćerke firme u Srbiji. Takodje, veliki broj domaćih uspešnih startapa svoj rast je finansiralo samostalno bez spoljne investicije, pa im je teško proceniti vrednost i stoga ih Startup Genome u svom izveštaju ne razmatra.

Istraživanje startap ekosistema u Srbiji pokrenula je Inicijativa „Digitalna Srbija“, a realizovala ga je organizacija Startup Genome, uz podršku Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj i UNICEF-a, dok su se u samo prikupljanje podataka uključili ključni igrači iz domaće startap zajednice.