Statistička greška Dulićevog zakona

Istina je da su kritike stručne javnosti bile žestoke i zbog same mogućnosti za konverziju uz nadoknadu, smatrajući da je napravljena tako da bi zadovoljila prohteve tajkuna. Naime, većina firmi koje su imale (ne)sreću da se nalaze na dobrim lokacijama, prodate su u privatizaciji ili stečaju a cilj kupaca uglavnom nije bio pokretanje proizvodnje, već trgovanje nekretninama. Pri tom, zemljište na kome su se nalazile, po prethodnim zakonima vodilo se kao pravo korišćenja i nije ušlo u, po pravilu mizernu, cenu po kojoj je firma prodata. Ali, novi vlasnici Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. dobili su mogućnost da uz nadoknadu to građevinsko zemljište prevedu u svojinu. Oliver Dulić, u čijoj je nadležnosti i mandatu ta mogućnosti i uvedena, priznao je da je urađeno toliko da se može svesti na nivo „statističke greške“. Ni sada proces ne ide baš kao „po loju“, pa je pitanje, da li će konverzija pretrpeti samo neke izmene, biti ukinuta i šta bi u tom slučaju bilo sa onima koji su to pravo već iskoristili i zemljište upisali kao svoju imovinu?

Pomoćnica ministra građevinarstva Aleksandra Damnjanović, jedna od autorki tog zakona, kaže za Danas da konverzija ide „sporo i loše“ i da će „svakako biti predmet izmena“ a dodaje i da u Ministarstvu nemaju tačne podatke koliko je zahteva predato i rešeno jer je to u nadležnosti opštinskih i gradskih službi koje nemaju obaveze da im ih dostavljaju.

Na pitanje da li će konverzija uz naknadu biti ukinuta (o čemu je pričala i bivša ali i sadašnja vlast) Damnjanovićeva napominje da to „neće zavisiti od Ministarstva“, već da će biti „konsenzus svih članova“.

Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić kaže za Danas da je malo toga urađeno i da broj rešenih zahteva može da se prikaže u promilima. Prema podacima Mreže, ukupno je predato 19.017 zahteva, od toga najviše u Beogradu (5.162) i Novom Sadu (1.980). Koliko je novca leglo na ime naknada za konverziju Antić kaže da ne zna tačno, ali da je najveći iznos, 150.000 evra, platilo prošle godine preduzeće Napred.

– Konverzija je jedna velika pljačka u kojoj država poklanja privatnicima nacionalizovano zemljište. To je suština – ističe arhitekta Mahmud Bušatlija za Danas.

On kaže da nema smisla da neko dobije besplatno zemljište samo zato što je na njemu kupio neko preduzeće koje je malo ili nimalo platio. Država bi sada trebalo da, napominje naš sagovornik, obešteti one čije je to zemljište bilo pre nacionalizacije. Bušatlija tvrdi da je Zakon usvojen bez prethodne javne rasprave sa svega tri ili četiri usvojena podzakonska akta od ukupno 60.

– Bio je to naručen zakon, usvojen pod pritiskom tajkuna. Poenta je da Dulićev zakon treba ukinuti, dato zemljište oduzeti i sve vratiti u pređašnje stanje – napominje Bušatlija. Ovakvim potezima, ističe on, država samo pokazuje stranim investitorima da ne može da im da garanciju da će zaštititi njihovo zemljište jer ne može da zaštiti ni svoje.

Slične ocene povodom Zakona koji omogućava konverziju izneli su i u Savetu za borbu protiv korupcije. Članovi Saveta, kojim je predsedavala Verica Barać, ocenili su da je „konverzija prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine na način na koji je definisana aktuelnim Zakonom, jedan od najočiglednijih primera sprege između krupnog kapitala i izvršne vlasti, kojom se zakonom stvaraju uslovi za sistemsku korupciju“.

Slučaj Delta real

U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije od aprila prošle godine izneto je Rešenje o konverziji Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove GU Beograda, kojim je preduzeću DelReal 1 priznato pravo svojine na zemljištu u državnoj svojini bez obaveze plaćanja naknade. U saopštenju Saveta se navodi da je zemljište dobijeno 2001. radi izgradnje poslovno-proizvodnog objekta u bloku 53 na Novom Beogradu, uz obavezu plaćanja naknade za komunalno opremanje zemljišta. Zemljište, iako su premašeni rokovi za izgradnju objekta na njemu, ipak nije oduzeto od korisnika, a usvajanjem Zakona o planiranju i izgradnji omogućeno im je čak konvertovanje u pravo svojine. Zakon je predvideo da se za konverziju plati tržišna vrednost umanjena za troškove pribavljanja zemljišta, što je tada bilo, prema proceni Poreske uprave, gotovo 40.000 dinara po kvadratnom metru. Međutim, veštak je procenio da kvadratni metar košta 5.359 dinara. U obrazloženju veštaka stoji da je cena takva jer to zemljište „ima mnogo manji koeficijent izgrađenosti i može se porediti sa parcelama duž auto-puta E70 i E 75“. Međutim, u Delta ril estejtu su pre nekoliko meseci rekli da „nijedno rešenje za konverziju uz naknadu nisu dobili“, i da su „poštujući zakon i uredbe predali zahteve za svo zemljište koje je stečeno kroz privatizaciju, izvršni ili stečajni postupak“.

Promili

Prema podacima iz juna ove godine u Beogradu je podneto 1.085 zahteva za konverziju, a pozitivno je rešen 31 zahtev. Novije podatke nismo uspeli da dobijemo jer nam, uprkos višednevnom insistiranju, iz gradskog Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove odgovori nisu stigli. „Za teritoriju Novog Sada podneto je 336 zahteva za konverziju sa naknadom, od toga su zbog različitih problema, nenadležnosti, neispravne dokumentacije odbijena čak 292 zahteva, a rešeno svega 19“, kaže pomoćnica načelnice za imovinsko pravne poslove u gradskoj upravi Branislava Baljošević. U Čačku je od početka primene Zakona predato 169 zahteva, od toga je rešeno sedam konverzija uz naknadu, a bez naknade 19, dok je 59 odbijeno.