Statistika demantuje predsednika

– Po proceni Međunarodnog monetarnog fonda, ekonomije zemalja Evropske unije beležiće rast od jedan odsto, dok će ekonomija Srbije rasti četiri odsto – poručio je Vučić gostujući na TV Pink.

Pored toga što tvrdnja nije sasvim tačna, ekonomisti ističu i da ovakva poređenja ne daju pravu sliku ekonomske razvijenosti. Za početak, prema Svetskom ekonomskom pregledu iz oktobra 2019. godine, MMF je procenio da će ove godine privredni rast Srbije biti 3,5 odsto, dok će evrozona rasti po stopi od 1,2 odsto. Ukoliko se ispostavi i da je projekcija NBS od 3,6 odsto za ovu godinu tačna, to je razlika od tri, a ne četiri puta.

Doduše Vučić je prekjuče u Kragujevcu rekao da ima „nagoveštaj da će (privredni rast) biti i četiri odsto“ i to je pripisao velikom oporavku industrijske proizvodnje. Juče je pak Republički zavod za statistiku objavio rezultate industrijske proizvodnje koja je u oktobru ove godine bila veća za svega 0,5 odsto nego u oktobru prošle godine, dok je u prvih 10 meseci ove godine za 0,7 odsto manja nego u istom periodu lane, pa ostaje nedoumica o kakvom je to industrijskom oporavku Vučić govorio.

Ovi podaci bacaju senku i na njegovu prognozu da bi ove godine rast BDP-a mogao dostići četiri odsto.

Ako pogledamo prognoze MMF-a za 2020. godinu, Srbiji se prognozira privredni rast od četiri odsto, a evrozoni istovremeno 1,4 odsto, pa je razlika čak i manja od trostruke.

Međutim, čak i da su podaci tačni, oni ne pokazuju pravu sliku privrednog razvoja s obzirom da se upoređuju neuporedive ekonomije.

Na primer, MMF predviđa rast BDP-a Austrije u 2020. godini od 1,7 odsto, a Srbije od četiri odsto, skoro 2,5 puta više. Ipak BDP po stanovniku Austrije će porasti sa 50.022 dolara na 51.330 dolara, što znači da će prirast dohotka po glavi jednog Austrijanca biti 1.308 dolara, a prirast dohotka po glavi Srbina 594 dolara. Više nego dvostruko manje.

– Važan je apsolutni iznos. To se jede, od toga se živi, a ne od procenata – ističe ekonomista Danilo Šuković dodajući da je poređenje neuporedivih stvari zapravo manipulacija građanima.

– Rast BDP od dva odsto Holandije je duplo veći od našeg rasta od pet odsto i to po stanovniku. To znači i da sa većom stopom rasta mi i dalje zaostajemo – ocenjuje Šuković i dodaje da je nekorektno tako predstavljati podatke. „Ako nije ekonomista, trebalo bi da ima nekog stručnjaka oko sebe, jer sa ovim stvarima treba biti oprezan. Ne treba ulivati lažnu nadu, a s druge strane narod lošije živi“, smatra on.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, napominje da je prognoza MMF-a za EU za sledeću godinu 1,6 odsto, a za evrozonu 1,4 odsto, pa se postavlja pitanje odakle onih jedan odsto o kojima predsednik govori.

– Pre svega trebalo bi slaviti rezultate, a ne očekivanja. Tako su mnogi s razlogom očekivali da Srbija osvoji zlato na Svetskom prvenstvu u košarci, a to se nije desilo. Takođe, prirodno je da male nerazvijene zemlje rastu brže. MMF je prognozirao za nas i Albaniju rast od četiri odsto, što je najviše u Evropi, jer smo među najnerazvijenijim. Dakle, treba se porediti sa sličnim zemljama, za nas su to zemlje Centralne i Istočne Evrope – ocenjuje Arsić.

Inače, prema prognozi MMF-a Srbija uz Albaniju će u Evropi sa četiri odsto imati najveći privredni rast naredne godine, ali će imati među najmanjim prirastom dohotka po stanovniku u regionu. Prema podacima MMF-a, u 2020. naš BDP po stanovniku će porasti za 594 dolara, dok će hrvatski biti veći za 696 dolara, bugarski za 615 dolara, rumunski 931 dolara, a mađarski za 1.072 dolara.

Pored toga što poredimo neuporedivo, takođe je pitanje i opravdanosti korišćenja kratkoročnih podataka za dugoročne projekcije. Ekonomista LJubomir Madžar ističe da je mala verovatnoća da Srbija ostvari rast od četiri odsto.

– Pogrešno je gledati rezultate u jednoj ili dve godine, jer mogu da se dese slučajna odstupanja u stopama rasta. Recimo da u jednoj godini podbaci poljoprivreda i da se u sledećoj vrati na normalu, a prikaže se kao visok rast – smatra Madžar. Pored toga on dodaje i da naš nizak nivo razvoja i zaostajanje u rastu poslednjih decenija i „naročito u poslednjoj deceniji“, traži mnogo više stope rasta od ovih koje mi pravimo.