Stav MMF-a o cenama energije podelio javnost u Srbiji: Razložni glas struke ili poziv za novo zaduživanje?

U MMF-u tvrde da bi povećanje cena energenata, usled tržišnih kretanja, podstaklo potrošače na štednju i stimulisalo prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.

Shodno tome, MMF predlaže vladama da finansijski ne intervenišu na tržištu zbog ekonomske krize već da dopuste da teret viših cena snose svi potrošači sem onih socijalno ugroženih.

Iz MMF-a poručuju da kontrola cena goriva i druge vrste podrške potrošačima koje zbog krize praktikuje veliki broj vlada predstavlja “kratkovid” potez koji izaziva bujanje potražnje a samim tim i “naduvavanje” cena.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić pak smatra da predlozi MMF-a nemaju cilj da zaštite potrošače već da promovišu sopstvene interese i ostvare materijalnu korist.

– Drugim rečima, Međunarodni monetarni fond vladama u svetu poručuje da se umesto da vode računa o kupovnoj moći svojih građana i brinu o očuvanju njihovog životnog standarda, zadužuju i uzimaju nove kredite između ostalog i za izgradnju skupih postrojenja za proizvodnju zelene energije. Cena te energije je ne samo skuplja od one dobijene iz drugih izvora već je ni u prirodi nema u dovoljnim količinama. Tvrdnje da zelena energija može da bude zamena za fosilna goriva nije tačna jer ona može biti samo dopunski a ne osnovni izvor za dobijanje energije – smatra naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju, po ovom pitanju Vlada Srbije ne treba da sledi preporuke MMF-a jer rešenja koja nudi ta institucija nisu održiva pa umesto toga treba da nastavi sa primenom mera poput ograničavanja najviših cena goriva i vodi računa da cene drugih energenata ne divljaju jer bi njihov ekstremno visok rast otežao građanima plaćanje računa.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović smatra da tvrdnje predstavnika MMF-a da u kriznim uslovima ne treba ograničavati maksimalne cene energenata predstavljaju rigidan ideološki pristup čija bi primena u potpunosti proizvela negativne efekte po interese potrošača.

– Predlozi koje daje MMF nikako se ne bi mogli nazvati dobronamernim jer za cilj imaju da se vlade koje su već u velikoj meri zadužene kod te institucije ponovo zaduže, ovog puta zbog kredita za izgradnju obnovljivih izvora energije. Zelena energija u konkretnom slučaju služi kao izgovor za uzimanje novih kredita, odnosno da se opravda nešto što je suprotstavljeno interesima građana i države – ističe naš sagovornik.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić kaže za Danas da je mešanje države u tržišna kretanja nešto što je veoma pogrešno u normalnim uslovima funkcionisanja privrede.

– Međutim usled rata u Ukrajini i sankcija koje su usledile zbog toga ne može se reći da svetska privreda funkcioniše na uobičajen način. Naprotiv, svi smo svesni da se nalazimo u vanrednoj situaciji i u takvim slučajevima je sasvim opravdano da nadležni intervenišu i zamrzavaju cene. To se čini kako bi se zaštitila egzistencija stanovništva i privrede. Naravno, od takvog postupanja se može imati korist samo u kratkom periodu. U slučaju da se takve mere primenjuju na “duže staze” stvara se kontraefekat. Ipak u konkretnoj situaciji su pravilne i korisne i Međunarodni monetarni fond nije u pravu kada tvrdi da ih ne treba primenjivati. Saveti tog tipa su potpuno pogrešni i moram da naglasim da poruke koje dolaze iz MMF-a ne samo što nisu u interesu građana već nisu ni racionalne. Nadležni u MMF-u se ponašaju kao da se ništa vanredno ne dešava i kao da ne postoji iskustvo kako destruktivna može da bude svetska ekonomska kriza i kakve posledice mogu da se stvore u slučaju da država ne interveniše – navodi profesor Savić.

Ekonomista Milan R. Kovačević sa druge strane pak poručuje da su preporuke MMF-a razložne i potpuno ispravne te da bi ih trebalo usvojiti.

– Veoma je štetno kada se država meša u funkcionisanje tržišta. Shodno tome loše su sve one mere koje su preduzete kako bi se ograničio rast cena. Time se neće postići bilo kakav pozitivan efekat. Država treba da dozvoli da tržište funkcioniše po svojim pravilima a da one slojeve društva koje nisu u stanju da zbog svog socijalnog položaja izdrže poskupljenja pomogne kroz subvencije ili kroz plaćanje njihovih računa – smatra Kovačević.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da je malo šta održivo po sadašnjim cenama energenata, struje, nafte, gasa, peleta, drveta.

Ekonomski utemeljen odgovor na poremećaje na tržištima jeste da država ne interveniše, već da se tržišnim silama prepusti uspostavljanje nove ravnoteže, odnosno novih maloprodajnih cena.

– U suštini, smanji se kupovina energenta, a poraste ponuda i dođe se do novih maloprodajnih cena, obično u kratkom roku. To je najmanje loše rešenje, to jest ono koje dugoročno najmanje košta državu, a posledično i građane koji plaćanjem poreza pune državnu kasu. Međutim, nisu ekonomske sile dovele do sadašnjih tržišnih poremećaja i enormnih cena energenata, već su za to zaslužne političke odluke međunarodnih aktera. Najveći proizvođači energenata su iskoristili priliku da zarade ekstraprofite. Ukupni dobitak 28 svetskih proizvođača fosilnih energenata dostigao je skoro 100 milijardi dolara, samo u prvom kvartalu ove godine. Verovatno će rezultati u drugom kvartalu takođe biti impozantni. Među tim kompanijama su poznata imena Konoko Filips, Ševron, Ekson Mobajl, Šel, ali ima i manje poznatih. Srbija ne može uticati na većinu svetskih cena energenata, ali može uticati na deo koji se proizvodi u zemlji, kao i na poreze i akcize kojima opterećuje te energente. Naravno, sa manjim porezima i akcizama na energente, država mora smanjiti svoju neumerenu potrošnju – zaključuje Gavrilović.