Stav Vrhovnog suda o troškovima obrade kredita ispisan rukopisom vlasti

Ovo su otvorena pitanja nakon tri pravna stava koja je Građansko odeljenje VKS donelo prošlog četvrtka. U prvom je dopunjen stav iz 2018. godine na osnovu kog su sudovi masovno u desetinama hiljada slučajeva presuđivali u korist klijenata po tužbama za nezakonitu naplatu troškova obrade kredita, drugi stav se tiče naplate osiguranja NKOSK kod stambenih kredita i treći stav se odnosi na naplatu troška garantovanog snabdevanja od strane EPS-a.

Juče u podne oko 200 advokata okupilo se ispred VKS, a nekolicina njih je uspela i da uđe unutra i preda svoje zahteve koji se svode na povlačenje pravnog stava u vezi troškova obrade kredita od strane banaka.

Kako saznajemo od advokata, sudije su već u petak počele da primenjuju novi stav VKS i to tako što su tražili odlaganja ročišta i novu dokumentaciju u skladu sa poslednjom odlukom najviše sudske instance u Srbiji.

Čedomir Kokanović, advokat iz Beograda, ističe da se procenjuje da je oko 200.000 tužbi protiv banaka u toku i sada će ova promena ostaviti sve njih u ogromnim problemima.

„Oni će morati da plate od 30.000 do 50.000 dinara banci za sudske troškove. To je jedna plata i može da ugrozi egzistenciju velikog broja domaćinstava“, napominje on dodajući da postoji i mogućnost da sudovi preokrenu čak i pravosnažne presude za koje su banke podnele zahtev za reviziju u roku.

„Ako je banka primila presudu pre više od 30 dana, a nije podnela zahtev za reviziju kod VKS, onda je klijent siguran. Ali ako jeste, a banke su to radile, sud može da promeni odluku u skladu sa novim stavom VKS“, napominje on.

Međutim, sudeći prema saopštenju Udruženja banaka Srbije građani ne bi trebalo da strahuju od takvog scenarija. UBS je saopštio da su „banke iskazale načelnu spremnost da u slučaju svakog povoljnog ishoda spora ne naplaćuju od druge strane (tužilaca) troškove koje su same imale u vezi vođenja svakog pojedinog spora, kao od strane koja je izgubila spor, već da ti troškovi ostanu na teret banke. Predmeti u kojima je doneta i izvršena presuda protiv banaka, takođe neće biti predmet bilo kakve pravne akcije banaka protiv klijenata (tužilaca)“, navodi se u saopštenju UBS, pored toga što se ističe da od ovog stava očekuju „da stavi tačku na jedan period koji je bio iscrpljujući i za banke, i za klijente. Stavovima koje je doneo VKS naš pravosudni sistem približio se pravosudnim sistemima Evropske unije i zemalja regiona, u kojima je identičan stav još ranije zauzet i na šta smo već duže vreme ukazivali“.

„Vrhovni kasacioni sud je svojim tumačenjem definisao kako sudska praksa treba da izgleda za sve tekuće i buduće sporove, što će omogućiti da se zaustavi talas sudskih procesa između klijenata i banaka i da se njihov odnos vrati u stanje zdravog partnerstva i saradnje, kakav je jedino i logičan“, navodi se u saopštenju.

Ipak, ni advokati ni potrošači, odnosno klijenti banaka nisu baš sigurni. Kokanović ističe da saopštenje UBS nikoga ne obavezuje. Slično razmišlja i Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja korisnika finansijskih usluga Efektiva.

„To je rekao generalni sekretar UBS Vasić, ali šta ako se sutra nešto promeni, dođe drugi generalni sekretar i kaže to više ne važi. Jedino što je sigurno nakon ovog stava VKS je da će banke moći da naplate sudske troškove u predmetima koji su u toku“, napominje Gavrilović.

On ukazuje i da posle ovakve promene u stavu VKS više niko nije siguran.

„Ko kaže da sutra VKS ne može da kaže da banke mogu da naplate troškove i u predmetima koji su pravosnažno okončani. Sada se može očekivati da donese odluku u vezi bilo kakvih tužbi, ne samo protiv banaka. Narušena je pravna sigurnost“, napominje Gavrilović.

Kokanović smatra da su tri pravna stava koje je doneo VKS „legalizovala masovno kršenje ljudskih prava od strane banaka, kompanija i države“. On je ocenio i da su prethodno ukinute kolektivne tužbe i da je zapravo to generator zagušenja sudova masovnim tužbama. Takođe, ističe da se u ovom potezu VKS vidi rukopis vlasti koja je već dva puta ove godine pokušala da progura ovo rešenje, prvo preko promene Zakona o parničnom postupku, pa onda preko skupštinskog autentičnog tumačenja Zakona o obligacionim odnosima, ali su naišli na veliki otpor.

Šta je promenio VKS

Prvobitni stav VKS u vezi troškova obrade kredita iz 2018. godine glasio je ovako:

„Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.

Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope“.

Banke su ovo tumačile kao da imaju pravo na ovu naknadu, a klijenti, advokati, ali i sudije da moraju da dokažu svaki trošak koji je nastao obradom kredita.

U najnovijoj dopuni stava, tri godine od svog originalnog mišljenja, VKS posle je posle ovih reči prošle nedelje dodao i sledeću rečenicu:

„Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu“.

Pravno nasilje prema građanima

Oko 200 advokata i građana okupilo se juče ispred zgrade Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu, ali i ispred sudova širom Srbije.

Advokat Emilija Petrović izjavila je da će advokati „potpuno obustaviti rad“, dok se ne povuče dopuna pravnog stava iz 2018. godine.

„Po kojoj proceduri je donesen taj pravni stav? Od VKS smo zatražili da nam dostavi podatke ko je bio predlagač tog pravnog stava i ko je glasao za njega“, rekla je Petrović na protestu advokata ispred VKS.

Ona je naglasila i da advokati „ne smeju da dopuste da VKS utiče na njihov posao“.

I u Kragujevcu je juče, kao i u drugim gradovima, ispred zgrade Osnovnog suda održan protest advokata zbog odluke VKS-a. Ispred kragujevačkog suda, po kiši, okupilo se pedesetak advokata u mirnom protestu povodom ove, po njima, nelegalne odluke.

– Vrhovni kasacionu sud je sam sebi „zabio nož u leđa“ jer je izmenio svoj stav iz 2018. godine a koji je bio jasan i decidan „da banke nisu imale pravo da naplaćuju druge troškove korisnicima kredita osim kamata. Dakle, nisu imale pravo da naplaćuju troškove obrade kredita kao ni osiguranja stambenih kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, a sada su doneli potpuno suprotnu odluku – da su banke imale pravo da mogu ugovarati i naplaćivati te troškove – kaže Zlatko Milić, advokat i jedan od učesnika protesta.

Po njemu, to je zaista veliki problem koji će izazvati opšti kolaps, pre svega kod građana, a ne u advokatskoj struci koja te poslove i obavlja samo na osnovu njihovog punomoćja.

– Veliki broj građana ovom odlukom dospeće u ogromne finansijske probleme. Zbog toga je ovo borba u kojoj advokati moraju da istraju zajedno sa građanima – ističe Milić, dodajući da će za dalje korake u svom protestu sačekati zakazani razgovor predsednika Advokatske komore Srbije sa predsednicom Vrhovnog kasacionog suda.

Ako do pomaka u pregovorima ne dođe, kragujevački advokati smatraju da im je onda jedini korak stupanje u radikalan protest i paralizovanje pravosudnog sistema. Iako advokati u Kragujevcu u ovom trenutku ne znaju tačno koliko je na ovom području njihove jurisdikcije u poslednje tri godine bilo ovakvih slučajeva „u kojima su banke morale da vrate ono što nisu imale pravo da im uzmu“ oni procenjuju da se ta brojka kreće od nekoliko hiljada pa do više od 10.000 ovakvih procesa i građani koji su ih tužili (kao i advokati) dobijali su ih stoprocentno.

Za advokate je ovo „pravno nasilje“ i „podleganje pritisku bankarskog lobija“ i oni podsećaju da je ova odluka VKS treći pokušaj da se ovaj zakon promeni.

– Prva dva puta nisu prošli, a evo sada jesu. Sudije Kasacionog suda su preinačenjem svoje sopstvene odluke „sebi osvetlali obraz“ – sarkastični su advokati iz Kragujevca.

Da ovo nije samo protest advokata već i građana pokazao je Milan Jeftić, prosvetni radnik koji nema ovakvu vrstu spora ali je došao da podrži protest „kao građanin ove države“.

– Pravna država bi trebalo da je osnovni uslov napretka naše zemlje i zakoni u njoj moraju da se poštuju. Jednom donet zakon, iz kojeg proizilaze određena pravna dejstva ne može tek tako lako da se dijametralno suprotno promeni, od stane istog pravosudnog tela. Takvo poigravanje sa zakonima unosi veliku nesigurnost kod građana i utiče na sve sfere njihovog načina života, smatra on.

Da podrži protest advokata došao je i Zvonko Marković, predsednik Advokatske komore Kragujevca.

– Naravno da podržavam kolege. Vrhovni kasacioni sud je prvo zauzimao jedan a sada – drugi stav, a pri tom su u pitanju iste sudije i isti sud. To je nedopustivo i stvara pravnu nesigurnost, smatra Marković, koji je na protestu iz kolegijalnih razloga a on, lično se ne bavi ovakvim procesima već ih „prepušta“ mlađim kolegama „od kojih većina živi baš od toga“.

Na pitanje da li očekuje ikakve promene u odluci VKS posle protesta advokata u svim gradovima Marković iskreno priznaje „da na to pitanje nema odgovor“.

Z. Mišić

Niški advokati: VKS zabio nož u leđa i građanima i sudijama

Više desetina advokata iz Niša protestovalo je juče ispred zgrade u kojoj su sedišta Osnovnog i Višeg suda zbog „katastrofalne“ izmene stava VKS o troškovima obrade kredita.

Jedan od advokata, Andrija Krasić, kazao je da je najnovija odluka u potpunosti ugrozila pravnu sigurnost građana. Ona je suprotna i pravnim načelima savesnosti i jednakosti ugovornih strana, kazao je.

– Na ovaj način Vrhovni kasacioni sud je zabio nož u leđa kako svim građanima tako i sudijama, koje su svih ovih godina donosili odluke vodeći se njihovim stavom, koji je sada bitno izmenjen. Promena stava može dovesti do toga da banke sada iskoriste neke vanredne pravne lekove na osnovu kojih će građani morati da plaćaju i svoje advokate, i advokate banaka, i sudske troškove. Mnoge presude koje su sada nepravosnažne mogu biti preinačene od strane viših sudova, što će takođe dovesti do toga da građani snose troškove celog postupka – rekao je Krasić. Z. M.