Stečajni sudija i upravnik pobrkali zakone

Naime, na celine koje su prodate, novoizgrađeni servis i zemljište, stavljena je hipoteka koja se još uvek nalazi u sudskom sporu, zbog čega „iako su kupci regularno uplatili izlicitirani iznos, niko od notara nije prihvatio da tu transakciju sprovede i upiše nove vlasnike“, navodi Dević.

– „Izlaz“ je pronašao stečajni sudija. On je doneo rešenje po zahtevu stečajnog upravnika kojim je naložio katastru upis novih vlasnika i brisanje hipoteka koje su bile teret na imovinskom listu. To je urađeno po zakonu o stečaju. Međutim, problem je to što je stečaj ATP „Vojvodine“ otvoren 2008. godine kada je na snazi bio Zakon o stečajnom postupku po kome se taj proces i vodio. Zakon o stečaju usvojen je kasnije i upravo je on propisivao da će se postupci započeti po prethodnom zakonu po njemu i okončati – kaže Dević.

On objašnjava da Zakon o stečajnom postupku ne predviđa mogućnost sudije da donese odluku o izvršenoj prodaji, već to mora da učini stečajni upravnik i da na kupca prenese imovinu bez tereta kada se isplati cena. To stečajni upravnik nije mogao da uradi, jer je prodaja imovine pod teretom nezakonita i niko od notara nije hteo da rizikuje svoju licencu.

– Kao stečajni poverilac, ukazivao sam na pravne posledice prodaje nepokretnosti imovine ATP“Vojvodina“ koje su nastale na osnovu ugovora o kupoprodaji, na kojem potpisi ugovornih strana nisu overeni kod nadležnog javnog beležnika. Shodno tome, nisu postojali uslovi ni za verifikaciju obračuna po kome su namireni razlučni poverioci, a još manje za obračun nagrade stečajnom upravniku koji je sebi dodelio 40.000,00 evra i pritom odnekud izračunao isto toliki iznos troškova stečajnog postupka – navodi bivši vlasnik i dodaje da takvim načinom prodaje imovine može da se namiri samo jedan razlučni poverilac, banka i to delimično, dok za ostale ne bi bilo dovoljno sredstava.

Dević je zbog ove poslednje prodaje podno i žalbu, ali je ona odbijena sa obrazloženjem da nije blagovremena iako se iz delovodnika pisarnice suda vidi da je predata u roku predviđenom za to.

– Na potezu je Privredni apelacioni sud od koga očekujem da ne dozvoli retroaktivnu primenu zakona o stečaju u predmetu koji je započet po zakonu o stečajnom postupku, kako bi pokazao da se u Srbiji poštuje načelo pravne sigurnosti u okviru poglavlja 23 – kaže on i podseća da je „upravo zbog tog poglavlja predmet ATP Vojvodine pod monitoringom Evropske komisije gde se nalazi među pet najvećih sa liste od 24 sporne privatizacije i jedini u kome je oštećen investitor, a ne država.