Stečajno veće „ukralo“ žalbu od apelacionog suda

Dva puta je Privredni apelacioni sud (PAS) po žalbama poverilaca u drugostepenom postupku poništavao ta rešenja uz naznaku da stečajni sudija nije ovlašćen da naloži katastru brisanje tereta, odnosno da se sudskom odlukom to ne može učiniti.

U trećem pokušaju, Privredni sud doneo je gotovo isto rešenje, ali je žalbu “presrelo” stečajno veće tog suda iako je ona bila upućena PAS-u. Na tom veću, navodno je usvojena žalba poverilaca, ali je potom doneto rešenje istovetno onome na koje su se žalili.

Naš list je zatražio od Privrednog suda objašnjenje zbog čega se o toj žalbi odlučivalo na stečajnom veću a nije prosleđena PAS-u kome je upućena. Pitali smo i u čemu je razlika između te žalbe i prethodne dve u istom predmetu, o kojima je odlučivao PAS? Razlog više za objašnjenje je i to što je PAS ranije već utvrdio da stečajno veće nije nadležno da postupa po žalbama u drugostepenom postupku već je to samo viši sud, odnosno PAS.

U odgovoru, novosadski Privredni sud navodi da se stečajno veće smatralo nadležnim jer je stečajni sudija, odlučujući po treći put u istom predmetu, naveo kolege iz svog suda kao drugostepeni organ.

“Predsednica stečajnog veća, Slobodanka Komšić, izjasnila se da je stečajno veće odlučivalo po žalbama na navedeno rešenje jer je stečajni sudija u ovim rešenjima (Vladislav Kurtek) dao pouku o pravnom leku da se protiv ovih rešenja žalba može izjaviti stečajnom veću ovog suda”, navedeno je u odgovoru Danasu.

Napominju da je “postupajući sudija u predmetnom stečajnom postupku postupao u domenu zakonskih ovlašćenja u smislu člana 22 Zakona o sudijama, kojim je propisano da je sudija slobodan u zastupanju svog shvatanja, utvrđivanju činjenica i primeni prava, u svemu o čemu odlučuje, a da sudija nije dužan da ikome, pa ni drugim sudijama i predsedniku suda, objašnjava svoja pravna shvatanja i utvrđeno činjenično stanje, izuzev u obrazloženju odluke ili kada zakon to posebno nalaže”.

– Ova procesna konfuzija nije slučajna. Prvo su “utvrdili” da usvajaju moju žalbu, a onda doneli odluku da se hipoteke brišu, što znači da niko od poverilaca neće moći da naplati svoje potraživanje, zbog čega sam žalbu i uložio. Takođe, taj navodni uspeh u žalbenom postupku trebalo bi da znači da nemam pravnog interesa da osporim tu odluku. Iako se stečajno veće trudilo da zamaskira cilj donošenja ovakvog rešenja, nisu uspeli da ga uklope u zakon, u obrazloženju nisu naveli niti postoji pravni osnov za takvu odluku a svojim neovlašćenim postupanjem po žalbi koja njima nije ni upućena, otvorili su pitanje zbog čega tako postupaju? Da li ih je možda kupac „zamolio“ da donesu takvo rešenje pa je nečiji lični interes važniji od pravne regulative – pita Ilija Dević.

Napominje da je ovo slučaj koji je aktivan već 15 godina, pa iako ga je Evropska komisija označila kao jedan od pet najvećih predmeta u 24 sporne privatizacije, a jedini u kome nije oštećena država već kupac, tužilaštvo nije reagovalo niti se potrudilo da sagleda na koji način se to dogodilo i u čijem interesu.

– Reaguju povremeno na saopštenja koja objavljujem, tretiraju ih kao krivičnu prijavu pa onda odbace kako bi oprali vinovnike – tvrdi Dević.
Podsetimo, Dević je 2004. kupio preduzeće ATP Vojvodina, dve godine kasnije je izgradio novu međunarodnu autobusku stanicu i servis uz potpisan ugovor kojim se Novi Sad obavezao da izmesti saobraćaj na tu lokaciju, ali kako Grad nije ispunio svoju obavezu, preduzeće je otišlo u stečaj.