Štedimo na svemu da bismo kupili hranu: Anketa o potrošnji pokazuje kako je inflacija pojela srpski standard

Prihodi domaćinstava su u 2022. godini povećani za 9,3 odsto u odnosu na 2021. godinu, pre svega zahvaljujući rastu plata za 11 odsto.

U 2022. godini na hranu je prosečno domaćinstvo, prema Anketi za potrošnju Zavoda za statistiku, trošilo 28.246 dinara. To je skoro 15 odsto više nego 2021. godine, kada je prosečno domaćinstvo za hranu i bezalkoholna pića izdvajalo po 24.622 dinara.

Istovremeno, učešće svih ostalih segmenata potrošnje je smanjeno u odnosu na 2021. godinu.

Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku objašnjava da je rast cena hrane bio veći od indeksa potrošačkih cena.

„Ljudi su se odricali svega ostalog kako bi zadovoljili osnovne životne potrebe. Rast cena hrane i stanovanja doveo je do toga da ljudi moraju da smanjuju druge rashode. To je posebno izraženo kod najnižih decila, odnosno najsiromašnijih delova stanovništva“, napominje Matković.

Iako RZS nije objavio strukturu potrošnje po decilima, na osnovu prošlogodišnje Ankete o potrošnji može se zaključiti da je inflacija posebno pogodila najsiromašnije.

Naime, u 2021. godini, prosečno učešće hrane u potrošnji domaćinstava iznosilo je 34,3 odsto. Kod prvog decila, tj. najsiromašnijih 10 odsto domaćinstava, hrana je učestvovala u potrošnji sa čak 45,5 odsto. Kako se ide prema bogatijim slojevima društva hrana učestvuje sve manje u potrošnji, a najmanji deo budžeta hrana čini kod najbogatijih 10 odsto stanovništva, 29,2 odsto.

S obzirom da je prosečna inflacija u 2022. godini iznosila 11,9 odsto, a u 2021. četiri odsto, kao i da je najveći deo inflacije poticao od rasta cena hrane lako je zaključiti da su najviše pogođeni najsiromašniji.

„Kod nižih decila veći je udeo izdataka za hranu. Drugim rečima, što ste siromašniji veći deo svoje potrošnje trošite na hranu. Pa kada cene hrane rastu više od proseka onda su oni i pogođeniji“, objašnjava Matković.

Recimo, ukupna međugodišnja inflacija u martu ove godine iznosila je 16,2 odsto, a u isto vreme hrana je poskupela 27 odsto.

Zato je učešće potrošnje domaćinstava za hranu povećano u proseku sa 34,3 na 36 odsto. U slučaju najsiromašnijih prošle godine verovatno je učešće hrane u potrošnji prešlo polovinu njihovih porodičnih budžeta.

Kada se tome dodaju još i troškovi stanovanja i komunalije (voda, struja, gas), prosečno domaćinstvo je prošle godine više od 47 odsto davalo na osnovne životne potrebe, a ostatak na sve ostalo.

U apsolutnom iznosu domaćinstva su prošle godine trošila više i za drugu robu i usluge, ali relativno, u odnosu na prethodnu godinu ili u odnosu na ukupan rast potrošnje, manje.

Recimo za odeću i obuću u 2021. godini trošilo se 5,2 porodičnog budžeta, a prošle godine 4,9 odsto.
Smanjeno je i učešće troškova stanovanja i komunalija sa 16,4 na 16,1 odsto, pre svega zahvaljujući zamrzavanju cena struje i gasa prošle godine.

Za zdravlje se trošilo 4,4 u odnosu na 4,6 odsto budžeta domaćinstava 2021. godine, a smanjeno je učešće i u potrošnji za transport i pored rasta cena goriva, za obrazovanje, kulturu, održavanje stana…

Iz Ankete o potrošnji uočljiva je i razlika u standardu gradskih i ruralnih područja. Prosečna mesečna potrošnja gradskih domaćinstava iznosila je 81.087 dinara, a ruralnih 74.739 dinara. Najveću potrošnju imala su gradska domačinstva iz Beogradskog regiona, a najmanju ruralna domaćinstva iz regiona Južne i Istočne Srbije sa svega 73.444 dinara, što je manje od jedne prosečne plate u decembru prošle godine, a koja je iznosila 79.299 dinara.