Na štednji više od 15,5 milijardi evra građana, kamata tek da pokrije inflaciju

Štednja građana Srbije u bankama poslednjeg dana septembra iznosila je 15,5 milijardi evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

Od toga, u devizama su građani štedeli 14,1 milijardu evra, a u dinarima oko milijardu i po evra.

NBS ističe da je tokom ove godine dinarska štednja povećana za 26,8 odsto ili 37 milijardi dinara. U poslednjih 12 godina štednja u domaćoj valuti povećana je za skoro 10 puta.

„Pozitivne promene ostvarene su i u strukturi dinarske štednje u vidu rasta dugoročnih depozita, koji su povećani sa 1,8 milijardi dinara, koliko su iznosili u septembru 2012. godine, na 32,1 milijardu dinara, u septembru ove godine. U posmatranom periodu, i devizna štednja je rasla, iako nešto sporijom dinamikom u odnosu na dinarsku štednju – povećana je gotovo 90 odsto, sa 7,9 milijardi evra (septembar 2012. godine) na 15,1 milijardu evra (septembar 2024. godine)“, navodi se u izveštaju Narodne banke.

I mada procentualno dinarska štednja raste daleko brže od devizne, to je zbog niske osnovice, a ne zato što građani polažu više dinara na štednju nego evra.

Recimo, od septembra 2022. godine do septembra ove godine štednja u evrima je povećana za „samo“ 10 odsto. U istom periodu dinarska štednja je udvostručena.

Međutim, u apsolutnim iznosima devizna štednja je povećana za 1,3 milijarde evra, a dinarska za oko 750 miliona, odnosno skoro dvostruko manje je položeno dinara nego evra na štedne račune u bankama.

Građani se i dalje odlučuju pre svega da štede u evrima iako sve analize poslednjih deset godina pokazuju da je štednja u dinarima isplativija. Naime, kamatne stope za dinare su više nego za evre, a istovremeno imamo ono što u centranoj banci zovu „reltivno stabilnim“, a u praksi prilično fiksnim kursom prema evru.

Takođe, poreska politika podstiče štednju u evrima tako što se ne plaća porez na kamatu od 15 odsto, koji se plaća za štednju u evrima.

Prema analizi NBS, štediša koji bi od septembra 2023. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara u septembru 2024. dobio bi 2.037 dinara (18 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

Za ovaj iznos štednje oročene na godinu dana u dinarima kamata bi iznosila 4.850 dinara ili 43 evra, dok bi sa istom sumom oročenom u evrima posle 12 meseci prinos iznosio 25 evra ili 2.813 dinara.

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da se radi o psihologiji, jer racionalno gledano više se isplati štedeti u dinarima.

„Bez obzira na napore Narodne banke ljudi i dalje veruju evru. To je pitanje poverenja. A ako bismo racionalno odlučivali, uz stabilan kurs evra prema dinaru, kamatne stope na štednju u dinarima su veće i isplativije je štedeti u domaćoj valuti“, ocenjuje Dugalić.

Štednja u dinarima je u poslednjih 12 godina, prema analizi NBS, u čak 99 odsto potperioda bila isplativija od štednje u evrima.

Prosečna kamatna stopa koju su banke plaćale građanima za depozite u dinarima u septembru iznosila je 4,4 odsto. Za depozite u evrima banke u proseku plaćaju 2,9 odsto.

Gledajući godišnje stope inflacije, deluje da neke značajnije zarade od štednje u banakama nema, već je glavni cilj očuvanje kupovne moći, pošto je inflacija u Srbiji u septembru iznosila 4,2 odsto, a u evrozoni 1,7 odsto.

Istovremeno, banke zarađuju poprilično na razlici između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, odnosno kamatnoj marži.

Tako je u septembru prosečna kamatna stopa na kredite građanima u evrima kamatna stopa iznosila 6,1 odsto, a na dinarske kredite 11,1 odsto.

Dugalić podseća da banke upravo to i rade, zarađuju na razlici u kamatnim stopama.

„Kod nas je ta razlika možda veća nego u nekim uređenim razvijenim zemljama. Ali isti je slučaj i u drugim oblastima, recimo trgovini. To je zadatak države da nađe rešenje ako je zarada prekomerna“, napominje Dugalić dodajući da je jedan od razloga za to i nedostatak alternativa za ulaganje kod nas.

Finansijski analitičar Vladimir Vasić ističe da kod nas nema alternative štednji u bankama.

„Rast štednje je dobra vest, jer svako ima neke planove, štede za učešće za stan, za letovanje ili samo za mirniju budućnost. Štednja u banci pruža pre svega sigurnost i cilj je da amortizuje inflatorno topljenje novca. Velika većina nas, možda i 98 odsto nije spremna da investira u neke alternativne instrumente, a i kod nas berza nije posebno razvijena. Zato se većina opredeljuje da položi štednju banci ili ako imaju više novca kupe stan“, ocenjuje Vasić.

On ističe i da se pojavljuju neki projekti za „kraud“ investiranje, ali da štednju u banci odlikuje sigurnost, pošto država garantuje za uloge do 50.000 evra, što pokriva skoro pa 100 odsto stanovništva.