Štednja bi mogla opet postati isplativa: Evo kolike su kamate na depozite

Ovako veliki rast posledica je pre svega veoma niskih kamatnih stopa koji su sve do polovine prošle godine praktično kažnjavale štediše, ne samo u Srbiji već i u Evropi još i više.

Na primer, na dinarski depozit oročen do godinu dana banke su plaćale krajem 2021. godine 1,9 odsto godišnju kamatu, dok je u prošlom decembru ona u proseku iznosila oko 4,6 odsto.

Za oročenja preko dve godine, kojih istina ima veoma malo, banke sada plaćaju kamatnu stopu i preko 5,6 odsto. Za to je godinu dana ranije, kamatna stopa bila 1,98 odsto, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

I za evre, koji čine veliku većinu štednju srpskih građana, kamate su porasle. Mnogi su se prethodnih godina suočili sa situacijom da ih banka obaveštava da na njihovu štednju daje kamatnu stopu manju od jedan odsto, a neke banke su čak i primenjivale nultu kamatnu stopu u vreme kada su u Evropi vladale negativne kamatne stope.

Sada, za štednju oročenu na više od dve godine može dobiti u proseku više od tri odsto, što je tri puta više nego samo godinu dana ranije.

Za kraće oročenje, do godinu dana, kamatna stopa je skočila sa prosečnih 0,7, ma 2,6 odsto.

Dakle, štednja počinje ponovo da se isplati, makar i dalje kamatne stope na nju bile realno negativne.
Ovo znači da su kamatne stope manje od stope inflacije, što efektivno znači da novac položen na štednju gubi kupovnu moć.

Na primer, ako je prosečna kamatna stopa na depozite stanovništva u decembru bila 4,7 odsto, a inflacija 15,1 odsto, novac je izgubio više od 10 odsto vrednosti.
Ipak, i tokom godina sa jako niskim kamatama, štednja u bankama je rasla, što stručnjaci pripisuju manju investicionih mogućnosti na našem tržištu.

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu ističe da nije realno očekivati da kamatne stope na štednju dostignu inflaciju.

„Sada jeste malo povoljnija situacija za štediše, ali teško da ćemo doći do onih kamatnih stopa iz 2008-09. godine kada su banke za depozite u evrima plaćale po osam, devet, a neke i deset odsto godišnju kamatu. Tada je situacija bila drugačija, bila je nestašica izvora kapitala i banke su sve radile da privuku štednju građana“, podseća Dugalić.

Štediše i inače drže većinu novca oročeno na kratak rok, do godinu dana, ali je u periodu niskih kamata veliki deo depozita prebačen po viđenju, tako da može uvek biti dostupan vlasniku, ali zato nosi veoma nisku kamatnu stopu.

Učešće kratkoročnih depozita je skoro 90 odsto u ukupnim štednim depozitima građana. Ranijih godina taj odnos je bio oko 80 odsto.

Ipak, poslednjih meseci vidi se i trend rasta deviznih depozita sa dužim rokom oročenja pa su se u januaru dugoročni depoziti vratili na nivo iz januara prošle godine, a slično je i sa dugoročnom dinarskom štednjom.

Dugalić smatra da bi moglo doći do prelivanja štednje iz „po viđenju“ u oročene, jer se sada to znatno više isplati.

„To je jednostavna operacija. Javite se u banku i tražite da se depozit oroči. Sada sa rastom kamatnih stopa to je mnogo privlačnija opcija. Treba reći da sve dok imamo inflaciju, na globalnom nivou, kamate će rasti, kako one na kredite, tako i ove na depozite“, ocenjuje Dugalić.

Kamatne stope na dinare su znatno veće nego na evre, ali ne samo zbog nominalnih kamatnih stopa, već i zbog poreskog tretmana. Naime, dok se na kamatu dobijenu za štednju u devizama plaća porez od 15 odsto, dinarska štednja je od toga oslobođena.

Sudeći prema trenutnoj ponudi banaka za dinare ukoliko se oroče na više od tri godine u pojedinim bankama može da se dobije i preko 5,5 odsto, dok za evre i to ukoliko se radi o većim iznosima može da se nađe kamatna stopa od četiri odsto. To je nominalna kamtna stopa, a kada se odbije porez dobije efektivna kamatna stopa od 3,34 odsto.