Štednja građana skoro devet milijardi evra

Na taj način su banke mogle da privuku što više građana da oroče svoj novac. Danas je situacija potpuno drugačija.

Tek poneka banka uopšte i reklamira štednju, a o kamatama koje su nekad dostizale i po 15 odsto na dinare i 5,5 odsto na evre, nema ni reči.

Prema podacima Narodne banke Srbije za septembar, prosečna kamata na dinarske depozite građana sada je samo 4,51 odsto, a na štednju do godinu dana tek 3,84 procenta. Dakle, štedeti danas u dinarima nosi manju kamatu nego nekad u evrima.

A štedeti u evrima znači još manje kamate: samo 1,25 odsto u proseku, odnosno samo 0,76 odsto na depozite do godinu dana. Sa takvim kamatama pitanje je koliko se štednja uopšte isplati, jer se deponenti u najboljem slučaju mogu nadati očuvanju postojeće vrednosti svog novca, a nikako bilo kakvoj zaradi.

Pa ipak, građani i dalje štede. Banke su sigurnije od slamarica i bolje od sefova, a alternativni vidovi štednje, poput životnog osiguranja, investicionih fondova ili ulaganja u državne obveznice, nisu ni blizu popularni niti poznati građanima. Zato ne čudi da je prema podacima NBS, od početka godine pa do septembra, ukupan iznos štednje stanovništva (i dinarske i devizne) porastao za 2,7 odsto i dostigao 1.103 milijarde dinara ili oko 8,97 milijardi evra.

Pad kamatnih stopa doveo je, međutim, do jasnih promena u strukturi štednje. Tako je dugoročna devizna štednja od početka godine pala za čak 17 odsto, jer građani više ne vide korist od zarobljavanja svog novca na duge periode, kada su kamate toliko niske. Umesto toga, svoje dugoročne depozite odmah po isteku oročenja ponovo stavljaju u banku, ali na rok do godinu dana. Zato su kratkoročni devizni depoziti u istom periodu skočili za 11,3 odsto.

A i inače su građani Srbije daleko skloniji da svoj novac stavljaju u banku na rok do 12 meseci. Na svaki dinar oročen dugoročno, dolazi čak četiri dinara oročenih kratkoročno, dok na svaki evro stavljen na rok duži od godinu dana dolazi tri evra koji se mogu podići za do godinu dana.