Štednja je pokretač kreditne aktivnosti i održivog ekonomskog rasta

Ekonomski rast generiše štednju, ali i štednja, povratno i direktno, utiče na ekonomski rast zemlje. Štednja je i pokretač kreditne aktivnosti i jedan od važnih izvora održivog ekonomskog rasta.

Iz štednih depozita kreditira se stanovništvo koje kreira tražnju za proizvodima lične potrošnje, a iz tražnje za proizvodima lične potrošnje stanovništva izvodi se tražnja za poslovnim dobrima koja se koriste za proizvodnju potrošnih dobara.

Doprinoseći porastu tražnje i potrošnje stanovništva, kreditiranje građana, koje se finansira iz štednih depozita, pozitivno utiče na porast proizvodnje potrošnih i poslovnih (reprodukcionih i investicionih) dobara, a time i na dinamiziranje ekonomskog rasta. Štednja je pokretač i kreditne aktivnosti poslovnih banaka, usmerenih na finansiranje investicija odnosno investicionih projekata proizvođača i drugih ekonomskih subjekata, čime direktno doprinosi ekonomskom rastu i blagostanju stanovništva – kaže na početku razgovora za Danas emeritus prof. dr Hasan Hanić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ocenjujući značaj štednje za ekonomiju neke države.

* Da li je stopa štednje u Srbiji dovoljna posebno imajući u vidu velike potrebe investiranja?

– Za razliku od štednje koja je merljiva veličina, potrebe investiranja teško je kvantifikovati tako da je teško precizno odgovoriti na postavljeno pitanje. Ali, ono što je bitno i što deluje restriktivno na zadovoljavanje investicionih potreba iz datog volumena štednje jeste činjenica da poslovne banke, relativno veliki deo sredstava prikupljenih po osnovu štednje građana (i privrede) ne koriste za finansiranje investicionih projekata preduzeća, koje uvek prati određeni (kreditni) rizik, već ih ulažu u bezrizične hartije od vrednosti koje emituje Narodna banka Srbije i Republika Srbija.

* Kako bi se mogla povećati štednja građana Srbije?

– Kao što štednja utiče na ekonomski rast, tako i ekonomski rast, naročito u dužem vremenskom periodu, utiče na rast štednje. Naime, sa povećavanjem stope privrednog rasta povećava se stopa zaposlenosti, rastu realna primanja i tzv. diskrecioni dohodak. Reč je o onom delu dohotka koji ostaje pojedincu, odnosno domaćinstvu, nakon zadovoljenja osnovnih životnih potreba. Samo taj deo dohotka može biti izvor štednje. To praktično znači da sa rastom realnog dohotka, uslovljenog rastom ekonomije jedne zemlje, raste diskrecioni dohodak i tzv. granična sklonost ka štednji, pa i ukupna štednja. Pod ostalim jednakim uslovima, štednja građana se, kratkoročno posmatrano, može povećati podizanjem kamatne stope na štedne depozite, a kada je o deviznim depozitima reč, smanjivanjem, ili potpunim ukidanjem, poreza na prihod koji građani ostvaruju po osnovu kamata na štednju.

* Šta biste vi preporučili građanima, da štede u dinarima, ili u devizama (evrima) i zašto?

– Činjenica je da je dinarska štednja, posmatrano kako na kratak tako i na duži rok, isplativija od devizne. Ona obezbeđuje relativno više kamatne stope i povoljniji poreski tretman, podsetiću da se porez na kamatu ne plaća na dinarska sredstva štednje, dok se kamata na deviznu štednju oporezuje stopom od 15 odsto. Sve to u uslovima finansijske i ukupne makroekonomske stabilnosti, pre svega niske stabilne i niske inflacije i relativno stabilnog kursa dinara prema evru, čini dinarsku štednju atraktivnijom investicionom alternativom građana.

* Koji je značaj dinarizacije za finansijski sistem Srbije?

– Evroizacija u Srbiji ima duboke korene i posledica je višegodišnje makroekonomske nestabilnosti, odnosno visoke inflaciji i snažne deprecijacije domaće valute, gde ekonomski subjekti gube poverenje u domaću valutu dajući prednost stranim valutama. Tome je dodatno doprinela i nerazvijenost finansijskog tržišta. Uprkos značajnom rastu dinarskih depozita stanovništva, devizni depoziti i danas čine više od 80 odsto njihovih depozita, što nije slučaj sa preduzetnicima, malim i srednjim pravnim licima, gde dinarski depoziti preovladavaju u ukupnoj strukturi. Dinarizacija je postepen i dugotrajan proces koji ima višestruke pozitivne efekte na makroekonomsku i finansijsku stabilnost. Pritom je veoma važno da se taj proces sprovedi sistemski i na održiv način. Dinarizacijom se smanjuje devizni rizik u finansijskom sistemu time što se smanjuje otpornost na promene kursa i podložnost uticajima iz međunarodnog okruženja. To doprinosi jačanju finansijske stabilnosti zemlje i stvaranju realnih pretpostavki za održivi ekonomski rast.

* Da li se, i na koji način, može ubrzati proces dinarizacije?

– Cenovna i finansijska stabilnost ključne su za dalji rast poverenja u domaću valutu. Strategija dinarizacije finansijskog sistema koju su donele NBS i Vlada Republike Srbije, prepoznaje tri ključne grupe aktivnosti: mere monetarne i fiskalne politike usmerene na očuvanje makroekonomske stabilnosti i obezbeđenje uslova za održiv privredni rast, zatim dalji razvoj tržišta dinarskih hartija od vrednosti i uvođenje novih dinarskih proizvoda na domaćem finansijskom tržištu i najzad, aktivnosti usmerene na razvoj instrumenata zaštite od deviznog rizika.

Građani svesni rizika „štednje u slamarici“

* U kojoj meri nedostatak alternativnih vidova štednje bankarskoj štednji utiče na odluku potencijalnih štediša da se zbog niskih kamata radije opredeljuju za opciju da novac drže, uslovno rečeno, u slamarici?

– Uprkos niskim kamatnim stopama na depozite domaće tržište karakterišu visoke stope rasta depozita, tako da se može zaključiti da su građani svesni rizika koje nosi štednja „u slamarici“ i da se prilikom donošenja odluka o investiranju ne vode isključivo motivom zarade, nego sigurnosti. Na to ukazuje i podatak da gotovo 70 odsto depozita stanovništva čine depoziti po viđenju, a samo 30 odsto štedni, kratkoročni i dugoročni, depoziti. Uprkos niskih i opadajućih kamatnih stopa, za prvih devet meseci tekuće godine depoziti stanovništva u bankama porasli su čak osam odsto. Rastu štednje svakako doprinosi i sistem osiguranja depozita kojim se štite depoziti fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica do osiguranog iznosa od 50.000 evra. U uslovima bankocentričnih finansijskih sistema, kakav je naš, građani u najvećoj meri štede u bankama. Drugi vidovi štednje, kao što su štednja kroz usluge životnog osiguranja, zatim kroz investicione, ili penzijske, fondove nisu dovoljno razvijeni, kao što ni tržište kapitala nije dovoljno razvijeno.