Štednja je ponovo u modi

Međutim, u poslednjih godinu dana, sa rastom kamatnih stopa centralnih banaka, sa povećanjme kamatnih stopa na kredite, polako se povećavaju i kamatne stope na štednju.
Danas se već mogu naći kamatne stope i na štednju u evrima, koja je inače dominatna u Srbiji, i preko tri odsto.

Još od početka 2014. godine kamatne stope na štednju u evrima nisu bile na tom nivou.
Usled niske inflacije u evrozoni i negativne kamatne stope Evropske centralne banke, u zoni evra nije bilo neuobičajeno da banke imaju čak i negativnu kamatnu stopu, odnosno da naplaćuju ako čuvate novac kod njih.

U Srbiji kamatne stope na štednju nisu otišle u minus, ali su veći deo ovog perioda, posebno na kratkoročne depozite, bile ispod jedan odsto.

Oko dvadesetak banaka na tržištu sve češće nudi promotivne kamatne stope na štednju pa se može naći i solidna kamatna stopa za oročenje depozita od tri meseca ukoliko će novac uskoro biti potreban, pa sve do tri godine.

Na primeru Addiko banke koja nudi takvu jednu promociju, na najduži rok štednje od 36 meseci može se dobiti i nominalna kamatna stopa od 3,2 odsto.
Na kraći rok, recimo na godinu dana, može se dobiti nominalna kamatna stopa od 2,8 odsto.

Kod štednje, posebno u evrima, treba znati i da nominalna kamatna stopa nije jednaka efektivnoj kamatnoj stopi.
Prema Zakonu o porezu na dohodak građana na prihode od štednje plaća se porez od 15 odsto.
To znači da je u našem primeru na štednju na 36 meseci efektivna kamatna stopa 2,65 odsto, a na 12 meseci efektivna kamatna stopa iznosi 2,46 odsto.

Povećanje kamatnih stopa na štednju počelo je od januara 2022. godine, a već od maja iste godine štednja u evrima je počela značajnije da raste.

Na kraju maja ove godine, prema poslednjim podacima koje je objavila Narodna banka Srbije, stanovništvo je imalo na štednji oročeno oko 13,8 milijardi evra.
Od ukupne štednje, oko 904 miliona evra je u dinarima, dok je oko 12,9 milijardi evra u devizama, mahom evrima.
Gledano po ročnosti, dominira kratkoročna štednja. Od devizne štednje čak 11,15 milijardi evra je kratkoročno, dok je 1,7 milijardi evra oročeno na duži period. Treba reći da kretkoročna štednja obuhvata i depozite po viđenju koji su uvek dostupni i koji nise minimalnu kamatnu stopu.

Osim klasične štednje u kojoj oročite određen iznos sredstava i na kraju perioda oročenja se pripiše kamata, moguće je naći i druge vidove štednje.
U nekim varijantama na štedni račun se može stalno mesečno dodavati novac. Takođe se može ugovoriti i tzv. stepenasta štednja u kojoj na svaka tri meseca raste kamatna stopa, a ukoliko je novac potreban pre isteka roka štednje može se razoročiti bez uobičajene naknade za razoročenje u vidu niže kamatne stope.