Štednja na kapitalnim investicijama

„Višak“ iz prva dva meseca sastoji se od januarskog suficita od 19 milijardi dinara i deficita u februaru od 7,5 milijardi dinara.

Prema saopštenju Ministarstva finansija, preliminarni, javnosti nedostupni, podaci pokazuju suficit u prva tri meseca od sedam milijardi dinara, što znači da je i u martu zabeležen manjak u državnoj kasi od 4,5 milijardi dinara.

Kada se raščlane prihodi i rashodi budžeta, upada u oči rast poreskih prihoda u januaru i februaru 2017. u odnosu na ista dva meseca prošle godine od skoro 12 milijardi dinara. Porasli su prihodi od PDV-a za oko tri milijarde dinara, ali svega 1,3 odsto realno. S druge strane prihodi od poreza na dobit su veći za 2,5 milijardi, što je povećanje od čak 30 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Inače prihodi od PDV-a u zemlji su za prva dva meseca pali za čak 17 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je taj pad nadoknadio PDV naplaćen na uvoz robe. Zanimljivo je da se ovoliki pad naplate PDV-a u zemlji desio istovremeno sa rastom prometa robe na malo od 7,3 odsto u prva dva meseca ove u odnosu na isti period prošle godine. U isto vreme država je sprovodila nagradnu igru sa fiskalnim računima koja je naširoko promovisana, a čiji je krajnji cilj povećana naplata PDV-a.

Prema rečima Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu, očigledno je da bar u ova prva dva meseca nagradna igra nije dala neki rezultat.

„Naplata PDV-a u zemlji ne odražava promet na malo, ali ni rast industrijske proizvodnje“, zaključuje Arsić.

Prihodi od poreza na dohodak građana veći su za 1,5 milijardi, ali se ubedljivo najviše novca u državnu kasu slilo od akciza, skoro pet milijardi dinara više nego u prva dva meseca prošle godine. Kod akciza imamo realno (računajući inflaciju od 2,8 odsto) smanjenje prihoda od akciza na naftne derivate, ali i rast od čak 22 odsto prihoda od akciza na duvan.

„Veća naplata akciza dolazi verovatno od većeg prometa s obzirom da su akcize na duvan usklađivane samo sa inflacijom. Takođe u avgustu prošle godine povećane su akcize na struju, što je doprinelo većim prihodima“, objašnjava Arsić.

S druge strane, u januaru prošle godine naplaćeno je 12,7 milijardi dinara po osnovu licenci za korišćenje mobilne mreže četvrte generacije. Ovaj prihod je izostao u ovoj godini, pa su za devet milijardi dinara i manji neporeski prihodi.

Kada se radi o trošenju novca poreskih obveznika, primetno je pogoršanje strukture rashoda. Naime najveće uštede su ostvarene na kapitalnim rashodima. U prva dva meseca prošle godine potrošeno je 6,6 milijardi dinara na svim nivoima države za investicije, dok je prošle godine to bilo 10,5 milijardi dinara.

„Struktura rashoda je loša, kapitalni rashodi su mnogo više smanjeni od ostalih rashoda. Početkom prošle godine kapitalni rashodi su bili mali, a ove godine su značajno smanjeni. Za januar bi to možda bilo i očekivano zbog hladnog vremena, ali za februar to ne važi. Očigledno je da postoje problemi u izgradnji Koridora 10. Imali smo obećanja da će biti završen do polovine 2016, pa do kraja 2016, pa do kraja 2017, a evo sad imamo najave da će se i to prolongirati“, kaže Arsić.

U strukturi rashoda vidi se i veliki rast troškova kamata od skoro četiri milijarde dinara u odnosu na početak prošle godine, kao i 2,35 milijardi dinara više za aktivirane garancije države. S druge strane, za subvencije je potrošeno tri milijarde dinara manje.

Takođe, na određen rast broja formalno zaposlenih i veće uplate doprinosa za penzije ukazuju i manja izdavanja za PIO fond za skoro tri milijarde dinara u prva dva meseca ove u odnosu na isti period prošle godine.

Treba reći da ove godine inflacija počinje ponovo da igra ulogu u naplati poreskih prihoda, budući da je ubrzala na 2,8 odsto (prosek prva dva meseca).