Štednja sa malim iznosima – ništa lakše!

Ako više volimo da rizikujemo i tako potencijalno više zaradimo (ali i potencijalno izgubimo), verovatno ćemo se opredeliti za ulaganje kroz rizičnije otvorene investicione fondove ili aktivno biti prisutni na berzi. Ali ako smo konzervativniji tip i težimo većoj sigurnosti uz potencijalnu manju dobit, opredelićemo se za skromnija ulaganja.

Ta odluka zavisi, između ostalog, i od našeg ličnog ali i finansijskog karaktera. Naime, često se nalazimo u raskoraku između onoga što želimo (na primer, redovne mesečne uštede) i onoga za šta mislimo da smo sposobni, odnosno kakve su naše mogućnosti. Štednja nam može izgledati potpuno nerealno ako ne osećamo da možemo redovno da štedimo. Ali istina je da svako može da uštedi, makar i malo.

Budući da je finansijska situacija svakog od nas različita, nemoguće je da svi uštede u istom procentu svojih prihoda. Ipak, svako od nas bi trebalo redovno da štedi svakog meseca. Čak i ako su iznosi mali.

Hajde da mislimo na sebe

Možemo da se odlučimo za tradicionalni pristup, što znači da prikupljamo kusur od kupovine u tegli. Na kraju svakog meseca prikupljeni novac iskoristićemo kao vid mesečne štednje koji možemo ponovo da potrošimo ili ostavimo sa strane.

Drugi pristup podrazumeva da sebe stavimo na prvo mesto i platimo sebi. Šta ovo konkretno znači? To znači da određujemo iznos ili procenat svog prihoda i prvo ga plaćamo sebi (radi uštede), pa tek onda plaćamo sve ostale račune.

Iznos može biti bilo koji, važno je samo da prvo platimo sebi samima, a ne na kraju. Većina ljudi prvo plati sve račune, a zatim uštedi preostala sredstva. Mnogim ljudima tada ništa ne preostaje pa i ne štede.

Ali ako primenimo drugi pristup, onda ćemo uštedeti, jer će štednja postati naš prioritet. Lepota ove metode je u tome što ćemo se, čak i ako smo u škripcu sa novcem, pobrinuti da ga manje trošimo na drugom mestu. Zato je preporučljivo napraviti mesečni budžet u koji ćemo uključiti svoju uštedu. Ovim, štednja u osnovi postaje naš trošak, poput, recimo, plaćanja struje ili kupovine hrane, a ne luksuz u koji se upuštamo kad imamo dovoljno novca i želimo se razmaziti.

Ako smo rasipniji i imamo poteškoća da se nosimo sa prihodima iz meseca u mesec, preporučuje se da zapišemo svoje troškove, podelimo ih na određene stavke na kraju meseca (na primer, hrana, odeća, gorivo, stan, telefon, rekreacija ili zabava itd.), a zatim analiziramo ovu podelu. Na taj način lakše možemo da uvidimo gde trošimo previše i gde treba da preduzmemo akciju.

Malo po malo

Najbolje je uštedeti automatski svakog meseca: možemo da izaberemo da otvorimo štedni račun u banci, možemo da počnemo sa uplatom u dobrovoljni penzijski fond ili možda da potpišemo polisu životnog osiguranja na određeni period.

Ovakav pristup je dobar jer ne moramo da razmišljamo o konkretnoj uštedi dok, sa druge strane, možemo relativno brzo da se prilagodimo životu sa nešto manjim prihodom. Na taj način, shvatićemo da nam taj novac više nije ni nedostajao. Za štednju na duge staze, novac možemo da uplatimo u dobrovoljni penzijski fond, a vrednost na našem računu raste tokom niza godina.

Osim toga što nam privatni penzijski fond omogućava da uplaćujemo izuzetno niske iznose – 200 ili 500 RSD, uplate za privatnu penziju mogu da budu redovne ili povremene. To znači da nemamo obavezu plaćanja niti penale ako prestanemo sa uplatom. A ako nam nekada pretekne novca, možemo dodatno da uplatimo, jer je visina uplate fleksibilna.

Privatna penzija: Mala uplata, velika investicija

Na osnovu zvaničnog Prospekta fonda, sami odlučujemo koji fond biramo a u bilo kom trenutku imamo mogućnost da izvršimo transfer novca između dobrovoljnih penzijskih fondova.

Uz to, kalkulator privatne penzije nam omogućava da sami napravimo okvirnu računicu spram svojih finansijskih mogućnosti i godina koje su pred nama za kontinuiranu akumulaciju novca. Važno je da znamo da prinos odnosno dobit tj. zarada u dobrovoljnom penzijskom fondu ne može da se predvidi i garantuje, pa je, iz tog razloga, svaka kalkulacija informativnog karaktera.

DDOR-Garant smatra da svako od nas može da uštedi. Neki više, drugi manje, i što pre počnemo, to ćemo pre postići finansijsku sigurnost. Pravi način da se uštedi je da se odmah pozabavimo time, sa ciljem da u budućnosti omogućimo sebi ono o čemu sanjamo u sadašnjosti.