Štednja u domaćoj valuti i dalje isplativija od štednje u evrima

Analiza isplativosti štednje u periodu od juna 2012. do juna 2023. godine pokazala je da je bilo isplativije štedeti u domaćoj valuti i u kratkom i u dugom roku.

Kako se navodi u analizi NBS, tome su pre svega doprineli makroekonomska i finansijska stabilnost godinama unazad (relativno stabilan kurs dinara prema evru, devizne rezerve na rekordnom nivou), više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i neoporezivanje kamate na dinarsku štednju (dok se kamata na štednju u evrima oporezuje po stopi od 15 odsto).

U poslednjih jedanaest godina dinarska štednja je povećana preko šest puta i polovinom 2023. godine iznosila je 108,7 milijardi dinara (oko 925 miliona evra). U isto vreme, devizna štednja je povećana za 76 odsto, sa 7,9 milijardi evra na 13,9 milijardi evra.

Prema analizi, štediša u domaćoj valuti na ulog od 100.000 dinara oročen na godinu dana i obnavljan godišnje u periodu od jedanaest godina na kraju perioda oročenja, u junu 2023. godine, dobio bi blizu 48.000 dinara (oko 400 evra) više od štediše koji bi na isti rok položio isti iznos u evrima.

I dinarska štednja oročena na godinu dana, koja nije obnavljana u prošlih jedanaest godina je čak u 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda bila isplativija od štednje u evrima.

Na uloženih 100.000 dinara, štediša koji je od juna 2022. godine štedeo u domaćoj valuti, dobio bi u istom mesecu ove godine blizu 1.900 dinara više od štediše koji bi istovremeno oročio 100.000 dinara u evrima.

Kada je reč o depozitima oročenim na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 90 odsto tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine u svih 109 posmatranih potperioda. „Praktično, u periodu od jedanaest godina bilo je isplativije štedeti u dinarima bez obzira na koji je rok oročena štednja“, navodi se u analizi.