Štednja umesto drakonskih mera

U Sloveniji su sva primanja većoporezovana i vladine mere za borbu protiv krize ne predviđaju dodatne nove poreze. Vlada je do sada usvojila dva paketa mera protiv krize, koji se odnose na finansijsku pomoćfirmama u iznosu od nekoliko stotina miliona evra, odnosno na njihovo jačanje kako bi mogle da konkurišu za kredite u bankama. Treći paket mera je najavljen, ali još nije obelodanjen njegov sadržaj. Saznaje se, međutim, da će se odnositi na ograničavanje primanja u javnom sektoru, koja premašuju primanja u privredi, kao i na reformu penzijskog sistema. U kom pravcu će biti usmerena ova reforma, takođe, još nije rečeno.

Ni u Hrvatskoj se za sada ne predviđa nikakvo dodatno oporezivanje plata, penzija i ostalih prihoda, što je izričito na ovonedeljnoj sednici vlade, kada je predstavljen plan rebalansa državnog budžeta, potvrdio i premijer Ivo Sanader. U ovom trenutku kao jedina mera štednje predviđeno je odustajanje od prošle godine dogovorenog povećanja plata zaposlenih u javnim i državnim službama za šest odsto, s kojim su se složili sindikati zaposlenih u državnim službama, ali su ga sindikati javnih službi odbili. Vlada je u parlament uputila Predlog zakona o osnovici plata javnih službi, koji bi joj dao pravo da od 1. aprila pa u naredne dve godine plate zaposlenih u javnim službama određuje posebnom uredbom. Ali, iz vlade je istoga dana upućena i poruka sindikatima javnih službi da su spremni da odustanu od primene zakona ako sindikati javnih službi, jednako kao i oni iz državnih službi, odustanu od povećanja plata od šest odsto. Odgovor sindikata javnih službi još se čeka.

Porez na primanja kao mera štednje zbog ekonomske krize nije uveden ni u BiH. Savet ministara BiH nedavno je usvojo Predlog mera za ublažavanje uticaja globalne ekonomske krize na privredu BiH, koje će razmatrati Fiskalno veće BiH. Među ponuđenim merama je povećanje visine osiguranih depozita na 50.000 maraka i povećanje likvidnosti banaka angažovanjem dodatnih slobodnih budžetskih sredstava, kako bi bankarski sistem ostao stabilan. Takođe, predloženo je usvajanje Zakona o akcizama, čijom bi se primenom osigurala dodatna sredstva za budžete entiteta. Predloženo je i naplaćivanje posebnih cestarina u iznosu od 0,10 maraka na litar derivata nafte kroz Zakon o akcizama. Izmenom zakona o akcizama, BiH bi mogla za godinu dana da poveća prihode za oko 170 miliona KM. U Republici Srpskoj, međutim, od 1. januara ove godine na snazi je novi obračun poreza na plate, pa se sada oporezuju bruto plate i lična primanja, a ne kao ranije neto plate.

Samostalni sindikati najavili protest

Beograd – Savez samostalnih sindikata Srbije saopštio je juče da će organizovati proteste ukoliko Vlada Srbije uvede dodatni porez na zarade. Kako se navodi u saopštenju, najavljenim povećanjem poreza Vlada Srbije je prekršila Sporazum o razvoju socijalnog dijaloga, koji predviđa da se problemi rešavaju kroz razgovore, a ovog puta odluke su donete bez dogovora sa sindikatima i drugim socijalnim partnerima. Dodaje se da bi uvođenjem poreza „najveći teret bio prebačen na zaposlene i građane, kao i do saa, a nedodirljivi bi i dalje, kao i do sad, bili oni koji su se enormno nelegalno bogatili tokom 90-ih godina i ratova u okruženju, sankcija i krize, kao i malverzacijama u toku privatizacije“.