Stejt department: Američki investitori imaju pozitivan stav o poslovanju u Srbiji

Investiciona klima u Srbiji je skromno poboljšana poslednjih godina, podstaknuta makroekonomskim reformama, finansijskom stabilnošću i fiskalnom disciplinom. Privlačenje stranih investicija je važan prioritet za Vladu, saopštio je Stejt department u Izveštaju o investicionoj klimi u Srbiji.

Srbija je svoj 30-mesečni instrument za koordinaciju politike (PCI) sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) zamenila novim dvogodišnjim stend-baj aranžmanom u decembru 2022. godine, koji je obezbedio direktnu pomoć srpskom budžetu za pokrivanje visokih troškova uvoza energije, piše RTS.

„Stend-baj aranžman je, takođe, dodatno uverio kupce državnih obveznica, a Srbija će verovatno imati koristi zbog dobijanja povoljnijih kamatnih stopa“, navodi se u izveštaju.

Američki investitori generalno imaju pozitivan stav o poslovanju u Srbiji – zbog strateškog položaja zemlje, dobro obrazovane radne snage koja govori engleski, konkurentnih troškova rada, izdašnih podsticaja za ulaganja i sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU i drugim ključnim tržištima.

„Izazovi i dalje ostaju, posebno odlaganja zbog birokratije i korupcija, kao i gubitaška državna preduzeća, velika neformalna ekonomija i neefikasno pravosuđe. Politički uticaj na ekonomiju takođe izaziva zabrinutost; ovo pitanje je istaknuto u januaru 2022. godine, kada je vlada iznenada povukla dozvole vezane za veliki predloženi projekat rudarenja litijuma, kao odgovor na proteste javnosti. Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu često pomaže investitorima kada se pojave problemi, a srpski zvaničnici obično reaguju na probleme oko ulaganja“, piše u izveštaju.

Stejt department, povodom izložbe Ekspo 2027, ističe da to predstavlja priliku za američke kompanije da isporuče tehnologiju i opremu, kao i da ponude stručnost i konsultantske usluge.

„Troškovi izgradnje i rada, kao i pomoćnih projekata (hoteli, itd.) premašiće dve milijarde dolara“, dodaje se u Izveštaju.

Reforme između usvajanja i primene

Stejt department navodi da je Vlada Srbije identifikovala ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta kao glavne prioritete i donela je značajne reforme svog zakona o radu, građevinskih dozvola, inspekcija, javnih nabavki i privatizacije, koje su pomogle u poboljšanju poslovnog okruženja.

„Ako Vlada ostvari obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi trebalo da nastave da rastu. Sektori koji imaju koristi uključuju poljoprivredu i poljoprivrednu preradu, upravljanje čvrstim otpadom, kanalizaciju, zaštitu životne sredine, informacione i komunikacione tehnologije (IKT), obnovljivu energiju, zdravstvenu zaštitu, rudarstvo i proizvodnju“, dodaje se u izveštaju.

Kompanije i zvaničnici su primetili, napominju, da usvajanje reformi ponekad prevazilazi implementaciju.

„Digitalizacija određenih vladinih funkcija (npr. izdavanje građevinskih dozvola, poreska administracija i e-potpisi) još uvek nije donela dramatično poboljšanje vremena obrade i možda se neće dosledno sprovoditi“, ocenjuje Stejt department.

Privatizacija i javni sektor

Vlada polako napreduje u rešavanju situacije sa problematičnim društvenim preduzećima, kroz postupke stečaja ili privatizaciju gde je to moguće.

„Vlada planira da privatizuje još 56 preduzeća. Takođe, polako smanjuje višak radne snage u javnom sektoru, uglavnom kroz nepopunjavanje upražnjenih mesta i ograničenje zapošljavanja“, navodi se u Izveštaju.

Prema Izveštaju, napad Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine u početku je imao ograničen ekonomski uticaj na Srbiju, bankarski sistem je i dalje dobro kapitalizovan i likvidan, ali je inflacija porasla, podstaknuta povećanim cenama uvoza energenata i goriva, uprkos odbijanju Srbije da se pridruži sankcijama SAD i EU ruskim entitetima.

„Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog trezora (OFAC) uključila je nekoliko srpskih kompanija i pojedinaca na svoju listu posebno označenih lica, od kojih neke zbog kršenja sankcija Rusiji. Na spisku se od 5. aprila 2024. nalazilo 27 kompanija i 19 fizičkih lica u Srbiji“, navodi se u izveštaju.

O odnosima sa Rusijom

Stejt department ističe da Rusija nastavlja da snabdeva Srbiju prirodnim gasom, a da su, nasuprot tome, isporuke sirove nafte prestale su 5. decembra 2022. godine zbog sankcija Evropske unije.

„Ukupna, nominalna vrednost izvoza Srbije u Rusiju ostala je praktično nepromenjena u 2023. godini, 1,2 milijarde dolara, dok se uvoz Srbije iz Rusije skoro prepolovio sa 3,1 milijarde dolara u 2022. na 1,7 milijardi dolara, usled usporavanja uvoza nafte i prirodnog gasa, oporavka srpske proizvodnje struje, blage zime i sankcija“, navodi se u Izveštaju.