Kakva je sudbina kupaca-proizvođača struje u Srbiji i vredi li se upuštati u tu avanturu?

U naseljima širom Srbije, od Pirota do Kikinde i od Kladova do Banje Koviljače, sporadično ali neumoljivo niču vesnici jedne čistije i efikasnije budućnosti: solarni paneli na krovovima privatnih kuća.

Po poslednjim podacima koje nudi Elektrodistribucija Srbije, u Srbiji je registrovano 744 domaćinstva koja su se odlučila da postanu tzv. kupci-proizvođači električne energije, kolokvijalno prozjumeri. Oni proizvode sopstvenu struju uz pomoć svojih malih solarnih elektrana, svoje viškove predaju elektrodistributivnoj mreži (kao proizvođači), a kada im potrošnja prevaziđe proizvodnju, sa iste mreže preuzimaju energiju (kao kupci), piše Nikola Zdravković za portal Klima101.rs.

Ovih 744 pionira je početkom ove godine, kroz izmene Zakona o PDV-u, izvojevalo jednu važnu pobedu protiv sopstvene države, koja je prevelikim nametima ugrozila tržište kupaca-proizvođača pre nego što je ono uopšte stiglo da se razvije. U tome su uspeli međusobnom saradnjom i uz podršku nezavisnih, stručnih organizacija.

Šta se dogodilo 2022?

Pored želje za čistijim okruženjem i energetskom nezavisnošću, jedna od osnovnih motivacija za ugradnju solarne elektrane je finansijska: ako uložite nekoliko hiljada evra za solarne panele, opremu i priključenje na elektromrežu, vama će se ta investicija nakon nekog vremena načelno isplatiti, jer ćete iz meseca u mesec manje plaćati struju. Od toga koliko su mesečni računi manji zavisi i koliki je taj period otplate.

Kada je 2021. najavljeno uvođenje institucije kupac-proizvođač, i kada je bila usvojena Uredba, zainteresovani građani vodili su se zvaničnim najavama Ministarstva rudarstva i energetike, po kojima je obračun nameta trebalo da se vrši na osnovu neto merenja, tj. na osnovu razlike između energije koju je kupac-proizvođač preuzeo iz mreže, i energije koju je sam isporučio.

Efektivno, za razliku od ostalih kupaca, koji plaćaju struju, PDV, akcize i naknade na osnovu ukupne količine energije koju su preuzeli, za kupce-proizvođače je ta energija trebalo biti umanjena za količinu koju su sami proizveli i isporučili EPS-u.

Međutim, kada su tokom 2022. godine stigli prvi računi za struju kupcima-proizvođačima, bili su neprijatno iznenađeni: nameti uopšte nisu bili umanjeni.

„Osim struje koju proizvedem sam, sve ostalo je isto”, rekao je krajem prošle godine za Klima101 Ivan Lukić, veterinar iz Mladenovca koji je instalirao elektranu snage 10 kW. „Plaćamo sve namete isto kao pre… Iako imam sopstvenu elektranu i trošim sopstvenu struju tokom dana, ušteda na mesečnom računu mi je samo oko 20 odsto.”

„To je prevara od strane države”, rekao je Zoran Tozić, kupac-proizvođač iz Svilajnca, koji je svoju solarnu elektranu snage 10 kW ugradio u julu 2022. godine. Prethodno je ugradio i toplotnu pumpu snage 5 kW.

„Ispadne mi neznatno manji račun nego da nemam elektranu. Po ovom računu, moja elektrana ne može da se isplati pre 15 do 20 godina. Kažu da je životni vek panela 25 godina, ali tu su i drugi delovi, kao što je inverter, koji traju kraće. Znači neisplativo je.”

Šta se zapravo dogodilo? Ne prvi put u Srbiji, došlo je do neslaganja među ministarstvima.

Iako je 2021. na sednici Vlade prihvatilo Uredbu o kupcima-proizvođačima koju je predložilo Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo finansija je naknadno u mišljenju poslatom EPS-u naložilo sasvim drugačiji obračun: da se kupcima-potrošačima obračunavaju porezi i nameti na osnovu celokupne količine preuzete energije u toku meseca, kao običnim kupcima, bez umanjenja za isporučenu energiju.

Mada tačna brojka zavisi od instalisanih kapaciteta, proizvodnje, potrošnje i drugih faktora, ova promena pravi velike finansijske probleme za kupce-potrošače.

Kako su nam objasnili sagovornici, očekivana ušteda na mesečnom računu je trebalo da bude mnogo viša, i do 50 odsto umesto oko 20 odsto koliko su dobili.

Pravda za pionire

Ali problem nije samo finansijski. Država je de fakto svoja pravila promenila nakon što su se ljudi već bili upustili u investiciju. Kao obrazloženje za obračun, Ministarstvo finansija je navelo da Uredba iz 2021. nije bila u skladu za zakonima o PDV-u i akcizama – da obračun koji je bio obećan kupcima-proizvođačima prosto nije bio moguć. Ali kada neko promeni pravila nakon što ste već investirali pozamašnu sumu, teško je ne osetiti se izdano.

„To je Srbija”, rekao je Ivan Lukić. „Kada je došlo vreme za račun, došla je i prilika da se država ugradi.”

Ono što su naši sagovornici osetili na svojoj koži je, najjednostavnije rečeno, nepravda. Nije u pitanju samo naknadna promena pravila. Jedno je da kupci-proizvođači plaćaju PDV i namete – ali je sasvim drugo da ih plaćaju kao da sami i ne proizvode struju.

U odgovoru na nepravdu koju su osetili, kupci-prouvođači nisu se zaustavili na pukom negodovanju. Pošto oni u Srbiji nemaju formalno udruženje, okrenuli su se svojoj neformalnoj zajednici – Vajber grupi koja trenutno ima preko 100 članova.

„Na grupi smo koordinisali slanje velike količine prigovora na račune za struju, iz meseca u mesec”, kaže Varvara Aleksić, kupac-proizvođač i pravnica u energetici. „Ljudi su delili iskustva i savete, a neki članovi su ispred ove neformalne zajednice razgovarali sa Ministarstvom.”

U borbi protiv nepravednih i neodrživih uslova pomogao im je i niz nezavisnih organizacija,  kao što su Energetske zadruge Elektropionir i Sunčani krovovi, Beogradska otvorena škola, Centar za unapređenje životne sredine, Udruženje potrošača Efektiva, čije su se stručne kritike, ocene i saopštenja širile u medijskom prostoru.

Šta god da je bio ključni element, medijski, institucionalni i neformalni pritisak urodili su plodom: početkom ove godine Vlada Srbije usvojila je izmene Zakona o PDV-u, koje dozvoljavaju neka pravila ranije usvojene Uredbe. PDV se sada ne obračunava na celokupni iznos preuzete struje, već na iznos umanjen za ono što je kupac-proizvođać isporučio EPS-u.

„Mislim da je u ovom uspehu ta neformalna zajednica, Vajber grupa, bila ključna”, kaže Varvara Aleksić. „Mene je njen rad i uspeh oduševio. I to je dobar znak za sve buduće akcije, i pokazatelj kako se gradi energetska tranzicija od strane građana.”

Gde dalje?

Sredinom februara 2023, stigli su prvi računi po novim pravilima za sve kupce-potrošače u Srbiji.

„Naravno da smo zadovoljni ovom promenom”, kaže Nenad Maričić, koji je sa svojom majkom u porodičnoj kući u Rumi ugradio solarnu elektranu snage oko 7 kW. „Račun jeste manji. Teško je dati odgovor koliko, jer se razlikuju i cene i potrošnja, ali primera radi mi na računu za januar nismo osetili porast cene struje, koja je od Nove godine skuplja za 13 odsto.”

Ali borba, kako kažu, nije gotova. Iako je način obračuna PDV-a promenjen, ostali nameti ostali su isti, uključujući i onaj za podsticaj proizvođača energije iz obnovljivih izvora.

„Ja mislim da će i drugi sporni nameti biti uređeni”, kaže Varvara Aleksić. „Mislim da je samo pitanje vremena. Mi svakako nastavljamo sa slanjem prigovora na račune za struju.”

U svom saopštenju povodom izmena zakona o PDV-u, Centar za unapređenje životne sredine naveo je da je u pitanju „dobar signal države da želi da izgradi adekvatan regulatorni okvir koji je podsticajan za građane da se uključe u proizvodnju električne energije.”

Međutim, problemi kupaca-proizvođača u Srbiji ne završavaju se se obračunima.

„Veliki problem u Srbiji je što ne postoji nikakva strategija”, kaže Varvara Aleksić. „Šta nam je cilj kada su u pitanju kupci-proizvođači, i kako ćemo znati da li napredujemo ka njemu ili ne?”

Iz Ministarstva rudardstva i energetike su nedavno stigle pozitivne reči o adopciji u Srbiji: broj kupaca-proizvođača se otprilike duplirao u prvih 100 dana nove Vlade. Ali iako se rast kupaca-proizvođača trenutno ubrzava, to ne znači da će takvo stanje obavezno potrajati.

Naime, kupci-proizvođači su i dalje mahom pioniri – oni građani koji imaju i interesovanje i sredstava da se upuste u ovu relativno skupu investiciju. Jednom kada se potencijal entuzijasta „istroši”, ostaće veliki broj onih čije učešće zavisi od okruženja: zainteresovanih koji nemaju sredstava za tranziciju, pa čekaju prihvatljive subvencije, ili onih koji sredstava imaju, ali nisu motivisani ili adekvatno informisani.

Ukoliko zaista želi da kupci-proizvođači budu jedan od stubova energetske budućnosti Srbije, država ne može da se osloni samo na entuzijaste. A već u našem komšiluku možemo videti primere uspešnih politika podsticaja.

U Rumuniji, mere podsticaja dovele su do toga da se 2023. očekuje skok sa 40 do čak 100.000 kupaca-proizvođača. I EU zemlje koje su relativno „spore” u adopciji kupaca-proizvođača, kao što je Hrvatska, svejedno u brojkama višestruko nadilaze Srbiju: u prvoj polovini 2022, u Hrvatskoj je broj prozjumera dupliran, sa 1500 na 3000 domaćinstava. Kako će budućnost Srbije izgledati u odnosu na naše komšije?

Rekli su o informisanju

Dok se rešavaju gorući problemi koji koče zelenu tranziciju u Srbiji, dosadašnja iskustva kupaca-proizvođača otkrivaju i druge propuste – ali i savete za sve koji žele da se i sami na ovaj način uključe u zelenu tranziciju.

„Kada sam ulazila u ovu priču, volela bih i da je tu postojao neko ko bi mi objasnio šta i kako”, kaže Varvara Aleksić. „Svejedno da li je u pitanju državno ili nezavisno telo, ali moj utisak je da se ljudi u Srbiji upuštaju u ugradnju solarnih panela nedovoljno informisani.”

„I dan-danas, u našoj Vajber grupi novi članovi često su zbunjeni”, kaže Zoran Tozić. „Ne razumeju kako to da su računi toliki koliki su, jer se ljudi i dalje vode rečima Ministarstva energetike i onome što su čitali u medijima.”

„Ljudi treba da razumeju da se sa sopstvenom elektranom svašta menja”, objašnjava Ivan Lukić. „Potrebno je promeniti navike. Cilj svakog kupca-proizvođača je da troši što više sopstvene energije, a da što manje preuzima iz mreže. To znači, na primer, paliti veš mašinu, velike potrošače u sred dana, kada ima najviše sunca.”

„Što je neko veći potrošač energije, to mu je solarna elektrana isplativija”, kaže Nenad Maričić. „Isto tako, što je struja skuplja, to su uštede veće. Nakon poskupljenja struje od 1. januara ove godine, po savetima MMF-a, treba da se dogode još tri poskupljenja u narednih godinu i po dana. To će svakako uticati na odluke građana.”

Ali priča, naravno, nije samo finansijska.

„Mislim da je priča o periodu otplate prenaglašena”, ističe Varvara Aleksić. „Raste cena struje, ali rastu trenutno i cene solarnih panela. Način obračuna verovatno će se promeniti u narednim godinama. Računati sad sa periodima otplate od pet do deset, a kamoli 15 godina je nezahvalno, jer ima puno nepoznanica.”

„Sa druge strane, mislim da će ljudima postajati sve jasnije kakve sve prednosti ova tranzicija pruža”, zaključuje ona. „Primera radi, ja imam poznanike koji su se za tranziciju opredelili zbog grejanja. Motivisali su ih komfor i smanjenje zagađenja: solarni paneli omogućili su im da se greju na struju, i da napuste čvrsta goriva.”

Danas, institucija kupca-proizvođača nalazi se na raskršću. Sa jedne strane je put ka masovnoj adopciji i transformaciji domaće (prljave) energetike, sa druge je put ka marginalnoj energetskoj alternativi, namenjenoj samo za entuzijaste. Ali ako je cilj da krenemo onim prvim putem, prvo i osnovno što je neophodno jeste da nam država napravi jasne, nedvosmislene i istinite putokaze.