Stepanović: Poklon od 100 evra vraćaćemo uz kamatu

Urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović istakla je da ne može da komentariše izjave zvaničnika da bi pandemija korone i zaustavljanje ekonomije moglo još i da nam pogoduje, jer je i pre zatvaranja zemlje Srbija bila na začelju privrednog rasta.

Ona je u onlajn debati Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) „Pandemija i ekonomija: realnost iza brojeva“ istakla da bi mogla da pohvali jedino meru isplate minimalca od 30.000 dinara za tri meseca, jer je to jedino neto davanje države.

Kada se kaže program od 5,1 milijardi evra, taj novac se neće dati, već je u njega uračunato odlaganje poreza i doprinosa i garancije bankama za kredite, sve je tu sabrano, objasnila je Stepanović, uz napomenu da to „spašava male“.

Velika preduzeća to odbijaju, jer im vezuju ruke, obavezuju ih da ne otpuštaju zaposlene ili da ne smeju isplatiti dividende, ukazala je ona i navela da su pojedine grane privrede, poput ugostiteljstva i transporta, očekivale veliku pomoć, koja je izostala.

Jedina stvar sa kojom bih se složila sa Aleksandrom Vučićem je da ćemo znati kako je privreda prošla po osnovu plaćanja PDV.

Moja firma ima 11 godina i sada prvi put neću platiti PDV jer nisam imala prihoda, rekla je Stepanović.

Stepanović je upozorila da je isplata tromesečnog minimalca način da mali uhvate vazduh, „presaberu se šta mogu da urade“, a da će zaista nezgodna situacija biti od jeseni.

Govoreći o kreditima Fonda za razvoj za privredu, Stepanović je istakla da su oni povoljni, ali nije sigurna da će biti na raspolaganju svima, „već samo našima“, dok će banke za kredite, uprkos garanciji države, procenjivati ko može da ga vrati.

Stepanović je istakla da se prva pobunila protiv mere od 100 evra, jer ona nije ekonomska, već isključivo politička i pred izbore.

To je smišljeno genijalno, jer ćemo dobiti naš vlastiti novac od vlasti koja će se zadužiti na međunarodnom tržištu i vratićemo ga sa kamatom, a vladajuća stranka očekuje da ćemo zbog toga glasati za nju, objasnila je ona.

Stepanović je ocenila i da je vrsta nepravde što se tih 100 evra daje i penzionerima, jer oni nisu ekonomski bili ugroženi tokom pandemije i penzije su im stizale, dok su neki ljudi ostali bez posla.

Šef Katedre za finansije na EBS Univerzitetu u Vizbadenu Raša Karapandža rekao je da ne bi licitirao o proceni pada ili rasta BDP, napominjući da su neverovatne procene o bilo kakvom rastu u prvom kvartalu, kada je u polovini marta industrija proizvela „tačno nulu“.

Političari su u istoj rečenici počeli da kombinuju kondicional i futur, ocenio je Karapandža, koji smatra da je za privredu u ovom trenutku najvažnije držanje epidemije pod kontrolom. Mi nismo centralizovana ekonomija da predsednik dekretom bilo kome diže platu.

Dekretom može da isplati 100 evra koji nisu njegovi, dodao je on i ocenio da je pogrešna odluka države da ne traži novac Međunarodnog monetarnog fonda.

Karapandža je objasnio da je MMF odredio fond namenjen pomoći usled pandemije koji nema nikakve veze sa stend baj aranžamanima, kako tvrde u Srbiji.

Ono što je važno je da krediti od MMF moraju biti namenski i da se troše na transparentan način, a kad se zadužujete na međunarodnom tržištu ne govorite za šta ga trošite, važno je da vratite.

Jedini cilj zaduživanja je da se netransparentno troši novac, ocenio je Karapandža.

Analitičarka Centra za istraživanje javnih politika Tanja Jakobi ocenila je da je podela 100 evra svakom punoletnom građaninu besmislena, ali poziva sve ljude da uzmu taj novac, jer će ga bolje potrošiti od vlasti.

Neverovanje u državu je takvo da će građani uzeti novac i dati ga onome kome veruju da je to potreban, kazala je Jakobi.