Šteta od pandemije za srpsku avio-industriju 190 miliona evra

Ovim rečima je efekte zatvaranja država i prizemljavanje flota zbog pandemije virusa Sars-Cov-2 opisao direktor Erbasa Gijom For. Ovo se odnosi na sve, od proizvođača aviona, preko avio-prevoznika do aerodroma. Njegova procena je da će biti potrebno tri do pet godina da se industrija oporavi, odnosno da se broj putnika vrati na pretkrizni nivo.

Lufthanza procenjuje da bi se ukoliko saobraćaj počne neometano da se odvija od juna, tek od 2023. mogao vratiti na nivo pre krize.

Koliko su sve ove procene nepouzdane a moguće i optimistične, svedoče i procene ukupnih gubitaka avioprevoznika koje je davala IATA (Međunarodna agencija za avio-transport). Oni su 5. marta procenili ukupne gubitke prihoda na 63 do 113 milijardi dolara, što je dva do četiri puta više od procene samo dve nedelje pre toga.

Već 17. marta očekivani su gubici prihoda od 252 milijarde dolara, da bi 14. aprila izašli sa procenom da će prihodi od prevoza putnika u ovoj godini pasti za 55 odsto odnosno za 314 milijardi dolara.

Avio-kompanije istovremeno režu troškove i mole vlade za pomoć. Nema kompanije koja nije ili otpustila ili poslala ljude na prinudni odmor. Boing je najavio otpuštanje 16.000 ljudi, a Britiš ervejz skoro 30 odsto ljudstva ili oko 12.000 ljudi od čega 1.130 pilota.

Lufthanza je 80.000 zaposlenih prebacila na skraćeno radno vreme, dok im je, prema izjavama zvaničnika, raspored letenja na nivou iz 1955. godine sa otkazanih 3.000 letova dnevno i 92 odsto flote na zemlji. Oko 20.000 ljudi zaposlenih u avio-kompanijama samo u Evropi je do sada ostalo bez posla.

Dok se prebrojavaju gubici države su do sada obećale pomoć svojim avio-kompanijama vrednu oko 85 milijardi dolara.

I srpska nacionalna avio-kompanija Er Srbija trpi gubitke koje će sasvim sigurno pokriti država.

Prema proceni Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dosadašnja šteta u sektoru vazdušnog saobraćaja procenjuje se na oko 40 miliona evra.

„Šteta do kraje godine procenjuje se na oko 190 miliona evra. Štetu su pretrpeli kako naši aerodromi, pre svega „Nikola Tesla“ i „Konstantin Veliki“, tako i kompanija „Er Srbija“.

„Vlada Srbije će nastaviti da ulaže u razvoj aerodroma, ali i da pruža odgovarajuću podršku nacionalnom avio-prevozniku, u skladu sa najboljom praksom EU kad je reč o pomoći država članica EU svojim nacionalnim avio-kompanija. U ovoj krizi pokazalo se koliko je važno što Republika Srbija ima nacionalnog avio-prevoznika, koja je vratila više od 13.000 naših građana u Republiku Srbiju od početka vanrednog stanja. Važno je stvoriti uslove da Er Srbija radi, i u tom cilju će se razmatrati različite vrste pomoći, od postojećeg modela sa ulaganjem u avio-flotu, do potencijalnog uvećanja vlasničkog udela države u kompaniji. Analize na ovu temu se još rade, a biće uzete u obzir sve mogućnosti koje mogu da doprinesu daljem razvoju Er Srbije“, navodi su odgovoru Ministarstva Danasu.

Ranije je gostujući na televiziji potpredsednica vlade i ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović istakla da je dosadašnja šteta za Er Srbiju veća od 30 miliona evra, a da će biti bar još toliko do kraja godine.

Ona je ocenila da će država pomoći na više načina, a pre svega oslobađanjem plaćanja poreza i komunalija. Ipak glavna pomoć za gubitke nastale zbog proglašenja vanrednog stanja i zabrane avio-prevoza putnika, kao i za interventni prevoz građana Srbije iz inostranstva i medicinskih potrepština tokom vanrednog stanja biće finansijska.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je još pre toga rekao da će Srbija ulagati još više u Er Srbiju „jer sada nema tehničkih smetnji“ pošto je EU zbog krize olabavila propise koji se tiču državne pomoći.

Vučić je pre mesec dana pomenuo i da će se Er Srbiji pomoći možda i kroz dokapitalizaciju, a možda i preko otkupa korporativnih obveznica koje bi ova kompanija izdala.

Godišnji prihodi od poslovanja Er Srbije iznose oko 300 miliona evra (u 2017. i 2018. godini pošto još nisu objavljeni finansijski izveštaji za 2019) pa bi eventualna pomoć države od 60 miliona evra činila petinu godišnjih prihoda ove kompanije.

Predrag Vujović, stručnjak za avio-transport i nekadašnji direktor JAT-a, ističe da bi voleo da vidi da i drugi suvlasnik, Etihad, pomogne svojoj kompaniji, a da se sve ne svede na državnu pomoć.

„U ovom partnerstvu Etihad ništa nije dao, osim velikog kredita sa visokom kamatnom stopom, pa ne vidim ni da će sada pomoći. Osim toga oni su imali svoje probleme i pre krize, a sada su pogođeni kao i sve avio-kompanije na svetu. Ono što bih ja voleo da vidim je koje je mere preduzeo menadžment da se smanje gubici. Vidimo da avio-kompanije u celom svetu ili otpuštaju ili skraćuju radno vreme zaposlenih ili šalju na neplaćene odmore. Otkazuju se naručeni, pa čak i plaćeni avioni. Planira se prizemljenje velikih aviona čak i narednih godinu i po, dve jer se ne očekuje tako brz oporavak saobraćaja. Recimo, Er Srbija plaća godišnje oko 30 miliona evra najam 10 aviona. Da li je pregovarala o smanjenju ovih troškova budući da avioni ne lete? Da li nam i dalje treba saobraćaj sa SAD, koji je bio neisplativ i pre krize? Ovako samo vidimo da su avioni prizemljeni zbog odluke vlade i da se traže pare od države“, napominje Vujović.

Inače u septembru ove godine dospeva zajam od 56,5 miliona dolara uvećan za kamatu (6,96 odsto godišnje uz kvartalno uvećanje za 0,17 odsto), a koji je Er Srbija 2015. godine uzela od finansijske firme Etihada EA partners. Sledeće godine u junu dospeva i drugi petogodišnji kredit od 63 miliona dolara, takođe od istog zajmodavca. Vujović napominje da je pitanje odakle će kompanija da vrati ove kredite ili će možda i oni pasti na teret države.

„Etihad je raskinuo odnose sa svim avio-kompanijama u kojima je bio strateški partner i većina njih je završila u bankrotu. Jedina kompanija u kojoj je ostao je Er Srbija. Mislim daje to zato što ih ne košta ništa“, ocenjuje Vujović.

Što se tiče eventualne dokapitalizacije, ukoliko bi država sama povećala kapital Er Srbije, to bi značilo i povećanje njenog udela u kompaniji nauštrb Etihadovog procenta.

„Na to treba da pristane i Etihad. Video sam izjavu i o otkupu dela akcija Etihada u Er Srbiji. To je jako opasno, jer u ugovoru iz 2013. navodi se da ukoliko država bude htela da otkupi udeo, oditor iz Londona će raditi procenu vrednosti kompanije i onda će se odrediti i vrednost udela Etihada. Kada je pravljena Er Srbija, to nije tako urađeno, već je Etihad za 40 miliona dolara dobio 49 odsto. Moja procena je da taj udeo sada vredi između 200 i 300 miliona dolara“, ocenjuje Vujović.

Kada govorimo o gubicima avio-industrije, tu svakako treba računati i Aerodrom „Nikola Tesla“ koji se nalazi pod upravom koncesionara, francuskog Vansija. S obzirom da je od 19. marta aerodrom odlukom vlade zatvoren za komercijalni saobraćaj ostaje pitanje i nadoknade gubitaka ovoj kompaniji. S obzirom da ugovor o koncesiji nije objavljen ni dve godine od potpisivanja ne zna se kakve su obaveze države u vanrednim okolnostima kakva je ova.

Beogradski aerodrom, prema podacima sa sajta ANT, započeo je godinu rastom broja putnika od 16,1 odsto u januaru i 13 odsto u februaru, a opadanje broja putnika u martu, a potom i potpuno zatvaranje aerodroma za komercijalne letove od 19. marta razlog su pada broja putnika od 10,8 odsto tokom celokupnog prvog tromesečja.