Šteta od suše, mrazeva i grada prepoloviće prihode od poljoprivrede ove godine

Agroekonomista Milan Prostran rekao je da se ne bi usudio da prognozira štetu, ali da će biti mnogo veća od prvih prognoza koje su se čule u javnosti, od oko 500 miliona evra.

„Godina je jeziva. Sve je omanulo, nema ni jedne poljoprivredne kulture da nije stradala, nevreme je uništilo čak i plastenike“, rekao je Prostran.

Dodao je da, ako je očekivani rod kukuruza, na skoro milion hektara, bio šest miliona tona, a šteta je bila samo 30 odsto, a veća je, na proizvodnji te ratarske kulture izgubljeno je oko 300 miliona dolara, ako se računa cena kukuruza od 170 dolara po toni.

Istakao je da je Srbija krajem devedesetih godina prošlog veka pod sistemima za navodnjavanje imala 145.000 hektara, 2012. je bilo 99.700 hektara, a danas oko 50.000 hektara.

Prostran je rekao da ne zna kakvi su sada kriterijumi za proglašenje suše, kao elementarne nepogode koju traže poljoprirednici, a da je nekada to bilo ako je šteta veća od deset odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) poljoprivrede.

Potrebno je, prema njegovim rečima, da komisije lokalnih samouprava popišu štetu da bi moglo da se precizno izračuna.

„Mislim da bi trebalo napraviti nacionalni prehrambeni bilans i utvrditi čega koliko ima i šta se može izvesti da se ne desi da to posle plaćamo ‘suvim zlatom'“, rekao je Prostran.

Štetu su, kako je rekao, pretrpele i neke evropske zemlje, ali oni imaju fondove za rizike i nadoknadiće, bar deo, poljoprivrednicima, kako bi ih zadržali da nasteve da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.

„Mene sada brine šta će biti i sa jesenjom setvom ako ne padne kiša i šta sejati“, rekao je Prostran.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u penziji Miroslav Malešević rekao je da je 53 godine radio u struci i da ne pamti godinu sa tako visokim, kontinuiranim temperaturama, a bez kiše.

„Katastrofa je u poljoprivredi. Prinosi kukuruza su prepolovljeni i iznose u proseku od tri do tri i po tone po hektru, a u normalnim ulovima prosek je sedam tona. Prinosi soje su 200-300 kilograma po hektaru, a trebalo bi da budu dve i po do tri tone“, rekao je Malešević.

Šećerna repa se, kako je naveo na određenim površinama osušila, a jedino se suncokret „provukao“.

On je rekao da je, što se tiče prinosa, bolja situacija u centralnoj Srbji nego u Vojvodini, ali da su zasejane površine manje.

„Ovoj godini nema pomoći. Pitanje je šta će bez kiše moći da bude posejano na jesen i da li treba menjati setvenu strukturu“, rekao je Malešević.

Profesor Poljoprivrednog fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da će šteta ove godine u voćarstvu biti manjak oko 300.000 tona voća.

„To će biti direktna šteta od mrazeva, grada i neveremena. Ako se izračuna prosečna cena od 0,7 evrocenti po kilogramu, to je oko 210 miliona evra“, rekao je Keserović.

Istakao je da postoji indirektna šteta, koja će se pokazati naredne godine, jer se sada formiraju pupoljci za naredni rod i ako ako nema vode neće se ni obrazovati.

Dodao je da čak i na parcelama pod voćem, gde ima sistema za navodnjavanje, voće su napale grinje, odnosno posebni paukovi koji stvaraju mreže paučine.

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta ocenio je da šteta u poljoprivredi ove godine neće imati uticaja na rast BDP-a zemlje ili će biti neutralan zbog njenog malog udela u ukupnom BDP-u „zbog čega i nije poluga rasta“.

„Zakonitost brzorastućih ekonomije je da poljoprivreda nema kapacitet brzo rastućih stopa, jer ako u jednoj godini jesu visoke, dođu godine suše, pa je njen uticaj umeren, gotovo zanemarljiv“, rekao je Nikolić.

Dodao je da to ne znači da ne treba ulagati u poljopriredu, jer je strateška grana, pošto obezbeđuje hranu.