Lokalna javna preduzeća u Srbiji, njih oko 690, od početka naredne godine počeće da koriste specijalno napravljen informacioni sistem koji omogućava digitalizaciju nadzora nad njihovim radom, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva privrede Srbije Dragan Stevanović.
On je kazao da je taj softver dobra osnova za kontrolu lokalnih javnih preduzeća, odnosno dobar alat za domaćinsko poslovanje i upravljanje njima, a biće i zvaničan kanal za komunikacije između javnih preduzeća i osnivača, kao i jedinica lokalne samouprave i Ministarstva privrede.
„Prvi put će postojati sofver na osnovu koga će na kvartalnom, polugodišnjem i godišnjem nivou organu upravljanja u tim javnim preduzećima moći da prate kako ona realizuju svoje planove, da na vreme primete da li i gde postoje odstupanja i slično, te da na osnovu tih podataka donesu pravovremene odluke koje će im obezbediti adekvatno planiranje i predvidljivo poslovanje“, kazao je Stevanović na konferenciji „Uloga i značaj nadzornih odbora lokalnih javnih preduzeća“.
Ukazao je i da nadzorni odbori u lokalnim javnim preduzećima u Srbiji nisu do sada obavljali posao kako treba, zbog čega je, smatra, uvodjenje softvera šansa da to počne da se menja.
Prema njegovim rečima, uvodjenje softvera je „opipljiv dokaz da je Srbija opredeljena da principe koroprativnog upravljanja uvodi u svoja lokalna javna preduzeća, kao i da će to omogućiti i zdravije javne finansije i zdravija lokalna javna preduzeća“.
Dodao je da se je izrada softverskog rešenja trajala je poslednje dve godine, koliko i obuka onih koji će biti nosioci primene ovoga projekta, kao i ljudi koji će kroz organe upravljanja da prate i analiziraju te podatke, te da izveštavaju osnivače – jedinice lokalnih samouprava i Ministarstvo privrede.
Kako je naveo, u ovom trenutku je teško proceniti finansijski efekat primene softvera, jer do sada nije bilo sveobuhvatnog uvida u podatke koliki i kakvi su bilansi tih preduzeća, zato što je to bio zadatak lokalnih samouprava, „ali sada se stavarju uslovi da prvi put imamo neku sliku i vidimo šta rade“.
„Javna preduzeća na loklanom nivou, njihovi osnivači moraju da prepoznaju ne samo kao elemente lokalnog fiskalnog rizika, već kao generatore rasta na lokalnom nivou“, rekao je Stevanović.
Pomoćnica Ministra privrede Dubravka Drakulić kazala je da je u protekom periodu radjeno na unapredjenju nadzora nad radom lokalnih javnih preduzeća, odnosno na razvoju planiranja i izveštavanja kao ključnih mehanizama nadzora.
„Izradom novog softvera želeli smo da se fokus izveštavanja sa finansijskih pokazatelja pomeri ka postignutim rezultatima, da se jasno vidi šta je postignutu uloženim sredstvima i da se omogući svim donosiocima odluka u javnim preduzećima i loklanim samoupravama i ministarstvu izrada različitih analiza koje bi dale dobru osnovu za donošenje boljih i pravovremenih odluka“, rekla je ona.
Drakulić je navela da se nastavlja sa podizanjem kapaciteta korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, jer nije bilo zadovoljavajuće.
Prema njenim rečima, „dosadašnja istraživanja nivoa korporativnog upravljanja u javnim preduzećim čiji je osnovač Republika Srbije, što može da se preslika i na lokal, pokazala su da je to upravljanju u početnim fazama razvoja“.
„Cilj je da se primenom korporativnog upravljanja obezbedi odgovorno ponašenje i poslovanje javnih preduzeća, tako da svako postigne maksimalan nivo efikasnosti, kako bi privreda i gradjani bili zadovoljni kvalitetom usluga“, kazala je Drakulić.
Kako je rečeno na skupu, softver, koji je izradjen u okviru Projekta reforme lokalnih finansija u Srbiji (RELOF 2), a koji finansira Vlada Švajcarske, obuhvata nadzor nad radom javnih preduzeća, planiranje i izverštavanje, a predstavlja i alat za donošenje poslovnih odluka.
Projekat je omogućio, kako je ukazano, unapredjenje korporativnog upravljanja u lokalnim javnim preduzećima, kao i unapredjenje sistema nadzora rada lokalnih javnih preduzeća.
Analiza koja je sprovedana tokom prokjekta pokazala je da, iako su nadzorni odbori lokalnih javnih preduzeća formalno osnovani, iako članovi tih odbora formalno ispunjavaju kriterijume, u praksi svoju funkciju ne vrše na adekvatan način, odnosno da nadzor nije u dovoljnoj meri uspostavljen.
Direktor Švajcarske kancelarije za saradnju u Srbiji Rihard Koli istakao je da je dobra uprava od presudnog značaja za razvoj, a naročito intenzivan lokalni razvoj.
„Svrsishodno i transparentno upravljenje lokalnim finansijama od ključne je važnosti u izgradnji poverenja gradjana da se njihov novac troši na mudar način i za dobrobit svih“, kazao je on.
Dodao je da Švajcarska podstiče transparentnost i odgovornost na centralnom i lokalnom nivou uprave, a naglasak je na pomoći lokalnim samoupravama, koje su najbliže gradjanima.
„Tokom prve faze projekta RELOF koja je trajela od2016. do 2019. Švajcarska je podržala šest lokalnih samouprava u Srbiji u napretku upravljanja javnim finansijama kada je postalo je jasno da postoji potreba za unapredjenjem nad fiskalnim rizicima na lokalnom nivou“, rekao je Koli.
Dodao je da su dobri rezultati omogućili nastavak projekta u koji je uključeno više lokalnih samouprava i digitalizaciji rada lokalnih javnih preduzeća.
Podsetio je i da se ove godine slavi 30 godina bilateralne saradnje Švajcarske i Srbije i najavio da će novi program podrške Švajcarsjke Srbiji, za period od 2022. do 2025. godine, uskoro biti usvojen.
U njegovom fokusu će biti, kako je precizirao, pored ekonomskog razvoja i podrška zapošljavanju, klimatske promene i održiv urbani razvoj, demokratsko upravljanje, a u okviru njega i upravljanje javnim finansijama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.