Građani mnogih evropskih zemalja dočekuju Božić suočeni sa velikim izazovima. Osim protesta, moraće da se suoče sa još jačim stezanjem kaiša i siromaštvom. Praznično raspoloženje i tradicionalne gužve u prodavnicama, osim ekonomske krize, remeti i sneg koji je „okovao“ centralnu i severnu Evropu. „Ekonomska kriza i nevreme su ovog puta odložili božićno raspoloženje“, napisao je jedan britanski novinar.

 Mnogi stanovnici Grčke, u kojoj se Božić slavi po novom kalendaru, praznike su dočekali maltene na ulicama. Dok su poslanici usvajali novi budžet kojim su predviđene drastične mere štednje – dodatno smanjenje plata, zamrzavanje penzija i povećanje poreza na dodatu vrednost – nezadovoljani građani su demonstrirali u centru Atine dok povremene obustave rada u javnom prevozu danima izazivaju pravi haos. Mnoge prodavnice zbog toga su poluprazne, a neke su i zatvorene. Umesto da se raduju grčki trgovci se „hvataju za glavu“, jer se procenjuje da je promet opao za najmanje 20 odsto. Talas nezadovoljstva nije mimoišao ni Republiku Irsku koju su, koliko do juče, nazivali „Švajcarskom severne Evrope“. Zemlja se na kraju godine našla pred bakrotom: dug je premašio sto milijardi evra, stopa nezaposlenosti raste i već je dostigla 13, 5 odsto, a plate su u odnosu na 2008. realno smanjene za 15 odsto. Još mračniji scenario izbegnut je zahvaljujući pomoći Evropske unije, ali Dablin će se i naredne godine suočavati sa mnogim izazovima.

Dok su se u Briselu bavili Grčkom i Irskom, u sve dublju krizu je tonuo Portugal, jedna od najsiromašnijih zemalja EU, u kojoj je stopa nezaposlenosti dostigla 11 odsto. Zbog velikog duga Vlada u Lisabonu je prisiljena da drastično smanjuje socijalna davanja, što stvara „armiju“ siromašnih. Ilustracije radi, milion penzionera preživljava sa manje od 300 evra, hiljade zaposlenih prima minimalnu platu od 475 evra. Mnogi građani preživljavaju zahvaljujući narodnim kuhinjama, koje snadbevaju „banke hrane“ i drugi donatori. Oni skupljaju viškove prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda koji bi bili uništeni i prosleđuju ih humanitarnim organizacijama.

I Rumuni bi najradije izbrisali iz sećanja ovu godinu jer njihovu državu potresa ekonomska kriza kakva se ne pamti već decenijama: plate u javnom sektoru smanjene su za 25 odsto, penzije zamrznute, a PDV povećan za pet odsto. „Vi ubijate budućnost naše dece“, s tom porukom je jedan radnik državne televizije skočio sa balkona rumunskog Parlamenta na poslaničke klupe u trenutku kada je premijer Emil Bok pokušavao da objasni zašto će Rumuni i u 2011. godini morati da se odriču. Imajući sve to u vidu, manje čudno zvuči podatak da je u jednoj od anketa većina Rumuna izjavila da im je bilo bolje u vreme diktature Nikolae Čaušeskua.

Građani Rima su uoči praznika, umesto božićnih čestitki, dobili bombe koje su potresle nekoliko ambasada. Ljudi se u strahu pitaju: šta nas čeka u novoj godini. Italija se pred kraj godine, pored ekonomske, suočila i sa političkom krizom, čije obeležje predstavljaju masovni studentski protesti. Istovremeno, premijer Silvio Berluskoni je jedva „preživeo“ glasanje o nepoverenju Vladi u Parlamentu, a mnogi se pitaju da li će biti raspisani vanredni izbori. Uprkos prvim nagoveštajima ekonomskog oporavka ekonomska kriza nije mimoišla ni druge evropske države: Francusku, Veliku Britaniju, Bugarsku, baltičke zemlje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari