Štimovanje poreza ili nemar

Ili mogućnost da je ta transakcija upisana na osnovu upita koji mogu da dostave Uprava prihoda ili javni beležnik, što otvara sumnju u rad tih institucija. U prvom slučaju, postavilo bi se pitanje rada čitavog Republičkog geodetskog zavoda, u drugom bi to bilo krivično delo, pa bi i tužilac imao šta da kaže. Postoji i treća mogućnost, da je neko prodao kvadrate predstavljajući se kao vlasnik, što bi opet otvorilo pitanje savesnosti rada državnih službenika u katastru.

Koja je od pretpostavki tačna u ovom slučaju, najverovatnije se neće saznati, jer RGZ odbija da Mreži za restituciju, koja je i otkrila fiktivni unos, dostavi informaciju na osnovu čijeg upita se sporni podatak našao u javnom dokumentu. Te podatke od RGZ-a je tražio i Danas, ali nam nisu dostavljeni.

– U Registru prometa nepokretnosti evidentirane su cene, kvadratura, datum prodaje i namena objekta ali se ne nalaze tačne adrese prodatih objekata, mada one postoje u bazi podataka i za potrebe Mreže pribavio ih je sudski veštak. Objavljeni podaci o prometu koriste se za utvrđivanje poreske osnovice u prometu za taj deo grada, ali i za utvrđivanje vrednosti nekretnina u postupku restitucije – objašnjava za Danas Mile Antić iz Mreže.

U ovom slučaju, lokali koji su navodno prodati, imali su nerealno nisku cenu i za gotovo 700 evra po kvadratu prividno su snizili prosečnu vrednost nekretnina na lokaciji. Moguća je, međutim i obrnuta situacija, da se fiktivnim unosima cene nerealno uvećaju, pa samim tim i porez u prometu.

– Kod nas postoji velika netransparentnost rada institucija izvršne vlasti, što je potvrda sistemske korupcije u koju je vlast umešana. Zbog toga se i nerado daju, ili uopšte ne daju podaci čije je objavljivanje javni interes, jer bi se iz njih videle pojave koje treba ispraviti, na koje treba reagovati. Ali, u našem prevladava lični u odnosu na ono što bi trebalo da predstavlja društveni interes – kaže za Danas Milan Kovačević, konsultant za strane investicije.

On naglašava da su u civilizovanom društvu javno dostupni podaci o prometu, vrsti objekata, lokaciji, adrese prodatih nekretnina i vlasnici, kako bi kupci mogli da se orijentišu i provere sve elemente pre nego što se odluče za neku nekretninu.

– To bi posebno morala da bude briga katastra, kome cena nije prioritet, o tome mora da vodi računa uprava prihoda. Ali, svi ostali podaci morali bi da budu dostupni u ovom registru – kaže Kovačević.

On dodaje da je naš čitav poreski sistem loše postavljen, kao i da se poreske obaveze „štimuju“. Tako, mada je u poslednjih nekoliko godina došlo do pada cena nekretnina, porez na imovinu građana je rastao iako je prema formuli za obračun, direktno zavisan od kretanja na tržištu.

Podatak za brigu

Petar Luković, jedan od ukupno osam suvlasnika sa adrese u Gospodar Jovanovoj 35, kaže za Danas da ih je podatak objavljen u javnom Registru o prometu dva poslovna prostora zabrinuo. „Niko od vlasnika nije niti ima nameru da otuđi imovinu. Reč je nekretninama koje su delom vraćene u restituciji, ali jedan broj kvadrata još uvek je u postupku. Država ne bi smela to da prodaje, postoji upisana zabrana“, kaže on.