Srbija je energetski vrlo nebezbedna zemlja. Za 30 godina nismo izgradili nijedno energetsko postrojenje, pet puta smo energetski neefikasniji od Evropske unije, naročito u distribuciji, gde gubimo i do 63 odsto proizvedene energije – izjavila je juče Zorana Mihajlović, ministarka energetike, govoreći na Kopaonik biznis forumu. Rešenje problema vidi se u izgradnji novih kapaciteta, koje je najavila.
– Gradićemo hidroelektranu Bistrica, gde će nosilac projekta biti kanadski partneri, sa kojima je izvesno da ćemo uskoro potpisati sporazum. Oni su zainteresovani i za Brodarevo 1 i 2, ali nije isključeno da će u određenim delovima učestvovati i druge kompanije. Oko Đerdapa 3 pregovaramo sa Kinom i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Gradiće se i termoelektrana Štavalj kod Sjenice – najavila je ministarka.
Prema njenim rečima, energetski sporazum sa Italijanima se odvija svojim tokom, ali treba naći način da se posle tendera za elektrane zapravo i zaključe ugovori. „Imali smo tendere za Kolubaru B, a i dalje nemamo potpisan ugovor sa EPS-om. Ove godine ćemo imati ugovore za male hidroelektrane i za TE Novi Sad, a biće poznat stav i oko Kolubare B“, rekla je Mihajlovićeva.
Kako je istakla, Ministarstvo sprema strategiju razvoja energetike do 2025, pri čemu su prioriteti povećanje bezbednosti, otvaranje tržišta energije, izgradnja novih kapaciteta, povećanje energetske efikasnosti, okretanje zelenoj ekonomiji i iskorišćenje obnovljivih izvora energije. Prema njenim rečima, do pre nekoliko meseci energetska dozvola se dobijala u dogovoru sa ministrom i mogla je da se produži kad god je investitor hteo, dok se energetska saglasnost davala na neograničeni period, tako da ni dozvolu ni saglasnost niko nije mogao da oduzme investitoru.
– Desilo se da je izdato stotine dozvola, a samo šest malih hidroelektrana izgrađeno – kaže Mihajlovićeva. To je sada promenjeno, tako da saglasnosti moći da budu povučene ako investitor ne ispuni sve što treba. Formirana je i kancelarija za brze odgovore, a broj dozvola za male hidroelektrane biće smanjen sa 27 na pet do sedam. Dozvola će se, kako kaže, dobijati za 60 dana, a ne za dve i po godine kao do sada.
– Naša javna preduzeća su, naročito EPS i Srbijagas, u ogromnim finansijskim i energetskim problemima. Zato smo u EPS-u krenuli u korporativizaciju jer je naš cilj da EPS bude konkurentan i kad se pojave drugi igrači, a ne da bude monopolista. Isto to planiramo sa Srbijagasom, ubrzo će se usvojiti plan restrukturiranja i sporedne delatnosti će biti sklonjene iz ovog preduzeća koje će se baviti svojom osnovnom funkcijom – kaže ministarka.
Ona se osvrnula i na probleme u proizvodnji toplotne energije jer u Srbiji ima 58 toplana, u kojima je starost opreme od 40 do 55 godina. Rade na gas, ugalj i mazut i imaju ogromne gubitke u proizvodnji energije.
– Naš plan je da većina toplana u narednih nekoliko godina promeni gorivo, da ne koristi mazut, već pre svega biomasu kojom je Srbija prebogata, a zašto da prave samo toplotnu, kad mogu i električnu energiju i da time dižu svoju efikasnost, koja je sada 40 odsto, dok je kod kogenerativnih elektrana i do 95 odsto. To može da nam mnogo brže da energiju nego veliki infrastrukturni projekti – kaže Mihajlovićeva.
Cipele za lepo vreme
Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije, ocenila je da su se sektori koji su pre krize davali značajan doprinos BDP-u, građevinarstvo, poslovi sa nekretninama i trgovina, pokazali kao najranjiviji u vreme krize. „To su cipele za lepo vreme“, primetila je Tabakovićeva.
Ona je rekla da NBS pomaže fiskalnu konsolidaciju tako što održava ciljanu inflaciju u zakonom određenim okvirima i dodala da potrošnja ne može da raste brže od produktivnosti.
– I pored rasta inflacije i repo stope, padaju kamate na tržištu novca i na trezorske zapise. Došlo je i do stabilizacije dinara, što smanjuje inflatorne pritiske. Ključno pitanje je kako da ove trendove održimo u budućnosti. Kamate na šestomesečne trezorske zapise su pale sa 13,5 odsto u avgustu na 9,8. Kamate na dinarske kredite privredi pale su sa 17,6 u septembru na 15,5 odsto u januaru – rekla je Tabakovićeva.
Pomoći za jug
Verica Kalanović, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave, najavila je održavanje sastanka u Nišu na kojem bi trebalo da se definiše niz mera za pomoć nerazvijenom jugu Srbije.
„Prosek zarada u Beogradu je 56.600 dinara, a u pirotskom okrugu 32.500 dinara. Zato je potpuno normalno da mladi ljudi tamo kupuju karte i sele se u Beograd. Čitav jug doprinosi BDP-u Srbije sa samo 7,5 odsto, od čega polovina dolazi iz Niša“, rekla je Kalanovićeva i najavila pripremu predloga da se toplanama otpišu kamate prema robnim rezervama. Ona je najavila i završetak autoputa od Kragujevca do Batočine do kraja ove godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
