Stižu stanovi za "1.000 oštećenih"

  Time će najveći broj oštećenih kupaca biti uglavnom obeštećeni, ukoliko se, naravno, zanemari činjenica da su do kupljenih nekretnina došli posle više od decenije neizvesnosti.

Priča o stanovima koje su prodavale ove dve firme, neke i po nekoliko puta, a da pri tom gradnja pojedinih zgrada nije izašla iz temelja, poznata je javnosti. Podsetimo, 2003. Stankom, koji je dobio značajne parcele gradskog zemljišta za izgradnju stambeno poslovnog kompleksa na beogradskoj opštini Čukarica, na potesu ulica Kneza Višeslava i Ratka Mitrovića, sklopio je dogovor sa Delta legalom o suinvestiranju. Na ime izgradnje koja je bila precizirana po fazama, Delta legalu je trebalo da pripadne oko 70 odsto stanova. Gradnja, međutim, nije napredovala, a stanove, još uvek zvanično neraspoređene, prodavale su obe firme, čak i neki izvođači koji su radili za kvadrate.

Tako se i dogodilo da za isti stan ugovore o kupovini ima po više kupaca. Interesovanje za te nekretnine bilo je značajno, jer ne samo da su cene, zbog prodaje u „sivoj fazi“ bile i do 40 odsto niže od prosečnih, nego je i tržište u to vreme bilo „živo“, još uvek nezasićeno.

Stankom je zbog zastoja u gradnji prvi put zvanično reagovao 2006. godine. Tada je i Gradski zavod za veštačenje sačinio analizu, nakon čega je doneta odluka o nastavku gradnje. Angažovan je novi izvođač, Urban legal. Isti vlasnik, Aleksandar Lukić, i na istoj adresi kao i Delta legal, koji je već bio u blokadi.

Kod kupaca to je pobudilo sumnju da su prevareni i da dve firme zapravo imaju dogovor iz koga će „kratkih rukava“ da izađu samo građani. Oni su osnovali udruženje „1.000 oštećenih“, i godinama su obijali pragove državnih institucija, očekujući da se kroz sistem reši problem zgrada čija je gradnja počela na gradskom zemljištu.

– Ja sam u priču ušla aprila 2011. kada je otvoren stečaj Stankoma, a nekoliko meseci ranije to je učinjeno i za Delta legal. Najpre sam pokušala da obezbedim nastavak gradnje kroz reorganizaciju kompanije, jer stečaj u velikoj meri ograničava poslovanje, ali iako je napravljen obiman i kvalitetan plan reorganizacije, najveći poverilac, Poreska uprava, nije ga prihvatila. Bankrot Stankoma proglašen je 2012, što je dodatno iskomplikovalo situaciju – kaže za Danas Andrijana Živković, stečajna upravnica u Stankomu.
Ona dodaje da je sa predstavnicima udruženja „1.000 oštećenih“ i poveriocima Stankoma pokušala da pronađe model kako da se iz bankrota obeštete kupci, ali da je čitava situacija postala složenija jer nije bilo saradnje sa Delta legalom. Ta firma je pokrenula veliku parnicu a sud je doneo privremenu meru kojom je do okončanja spora Stankomu bilo zabranjeno raspolaganje nekretninama.

– Sa „mrtve tačke“ stvari su pokrenute nakon promene stečajnog upravnika u Delta legalu. Sa poveriocima obe firme uspeli smo da formulišemo model koji predstavlja kompromis svih strana. Tako su Delta legal i Stankom prihvatili sudsko poravnanje, nakon čega je skinuta privremena mera zabrane raspolaganja nekretninama i doneta odluka da se nastavi gradnja. Izvođači radova, koji su i sami bili poverioci, prihvatili su da grade pod povoljnijim uslovima, kao i da to naplate kvadratima. Kupci su se složili da svoje ugovore koriguju i doplate iznose do visine prosečne cene stanova u tom delu grada. Oni su u zamenu za vlasništvo, svoja potraživanja ustupili izvođačima, pa je gradnja nastavljena njihovim novcem – objašnjava Živkovićeva.
Prema njenim rečima, većina građana iz ovog udruženja prihvatila je model, a to rešenje nije odgovaralo manjoj grupi kupaca, kojima je doplata bila visoka jer su uplatili manji deo ugovorene cene, uglavnom samo učešće, i oni će na svoje obeštećenje sačekati do okončanja stečajnog postupka.

Dugotrajne istrage
– Nisam podnosila krivične prijave protiv vlasnika kompanije Stankom, jer to nije posao stečajnog upravnika. Tačno je da sam u policiji, koja je postupala po krivičnim prijavama oštećenih građana, u više navrata davala izjave, ali dokle su te istrage stigle, ne znam – kaže Andrijana Živanović.