U hladu oraha i četinara, u autentičnom sremačkom domaćinstvu s početka 20. veka na Zekinom salašu u Krčedinu juče je otvoren prvi Etno festival. Organizatori kažu prvi ovakve vrste u Srbiji. I tako će uz zvuke tamburice, Zvonka Bogdana i Garavog sokaka ovog vikenda svi koji dođu na ovo mesto osim u ‘ladovini i hrani, uživati i u slikama naivnih umetnika iz Kovačice, rukotvorinama žena iz Krčedina, vinima iz Dolova, kikindskim liciderskim srcima, crepuljama i ćupovima iz Zlakuse.
Ovaj sremački salaš je trenutno samo jedan od 100 sličnih u Vojvodini, i pravi primer kako bi Srbija mogla da se, osim poznatim turističkim manifestacijama i Beogradom, predstavi inostranim turistima. Etno turizam i bogato kulturno nasleđe naše zemlje, nažalost, još uvek su daleko od očiju mnogih ne samo stranih već i domaćih gostiju.
– U svetu postoje tzv. 29 puteva kulture, a Srbija se ne nalazi ni na jednom od njih. Iako se godinama ulaže u to, ništa se ne dešava i ovo neka bude apel državi da se aktivnije uključi u promociju kulturnog nasleđa naše zemlje – rekla je juče otvarajući okrugli sto Radica Gligorić iz krčedinskog Centra za toleranciju. Govoreći o tome na koji način treba da se borimo za očuvanje onog što imamo Ljiljana Gligorijević iz Etnografskog muzeja u Beogradu rekla je da najpre moramo da shvatimo šta je tradicionalna zajednica da bismo znali kako da je očuvamo i predstavimo onako kako treba.
– Kada govorimo o tradicionalnoj zajednici mislimo na nešto s kraja 19. veka, a šta je sa onim što smo imali u 18. veku ili ranije. Suština je da pokažemo sve slojeve i bogatstvo naših zajednica kroz vreme jer je to ono što može da nas profiliše i razlikuje od drugih i to je ono što bismo morali da brendujemo i pokažemo svetu – istakla je Gligorijevićeva. I profesor turizma Jovan Popesku naglasio je da je vrlo bitno imati čime privući goste i ponuditi nešto drugačije. „Zemlje u okruženju nastupaju slično kao mi, i zato moramo naći nešto po čemu ćemo biti drugačiji“, rekao je Popesku, na okruglom stolu u Galeriji Guvno, u kojoj su sada izložene slike naive iz Kovačice, a u kom je stotinak godina ranije, sudeći prema ambijentu, bila štala. Priča o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, pre svega Vojvodine, bila je uvertira za nastavak festivala, a pre nego što je bilo šta i zaključeno zvuci tamburice s kaldrmisanog dvorišta na momente su nadjačavali glasove učesnika. Pevači iz Nove Varoši i žene iz lokalnog KUD-a su u popodnevnim satima otvorile festival, koji će, nadaju se organizatori, postati tradicionalan.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
