Foto: StockSnap/PixabayStočarstvo u Srbiji je u dubokoj krizi, tolikoj da je sve neizvesnije kako će se iz nje izvući. Broj stoke je toliko nizak da izgleda kao da smo izašli iz Drugog svetskog rata, a ne da živimo u vremenu „velikog prosperiteta“ kako to vlast tvrdi.
Saša Tomas kaže da je nekada u njegovom selu Vojvoda Stepa u opštini Nova Crnja, svaka kuća imala krave, dok sada postoje tek četiri govedara. On se bavi tovljenjem bikova, što je još jedan posao u izumiranju.
– Imao sam 11 bikova, sada mi je ostalo pet komada. Slaba je tu matematika, telad plaćamo skupo, a bikove prodajemo jeftino. Jedino što je tu dobro je da kad prodaš, pare dobiješ na gomili, ali kad preračunaš uloženo, zarada po grlu je svedena na minimum. Bik je koštao tri evra po kilogramu, a sada nije ni toliko, nego je 300 dinara. Situaciju otežava i suša, jer imamo malo hrane, lucerke skoro i da nemamo, kukuruza za stoku će još nešto i biti – rekao je on.
Svinje i ovce drži samo za kućne potrebe. Izborili su se ističe za malo veće subvencije pa je sada po biku to 22.000, a ne 15.000 dinara koliko je bilo ranije, što je donekle olakšalo godinu.
Kako kaže subvencije uglavnom malo okasne, ali „kad god dođu, dobru dođu“.
Ipak, poredeći ih sa onima iz država okruženja, da ne idemo dalje, jasno da je to sve još jako slabo i nedovoljno.
– Mlečni govedari su u velkom problemu, cena mleka stagnira. Sad imamo najavu da će dobiti nešto veće subvencije za junice i krave, što bi bilo dobro. Nadam se da će ostati i ta premija za mleko, bilo je nekih najava da će biti ukinuta, ali to je demantovano. Njima treba još da se ispuni zahtev da dobiju premije na gorivo po grlu stoke što je jako važno – nastavio je on.
Seljaci objašnjavaju da računice u stočarstvu više nema, pa čak i kada imate dovoljno svoje zemlje.
Nenad iz Sečnja priča nam kako je nasledio 20 jutara od oca, sa kojima je planirao da razvije govedarstvo u svom poljoprivrednom gazdinstvu, ali to se zbog velikih ulaganja i sve skupljeg života, a sa druge strane niske cena mleka, ipak nije desilo.
– Imao sam dvadeset krava i sada sam ih smanjio na šest. Jednostavno nemam novca za toliki broj. Mi se kao porodica bavimo ovim poslom, žena i ja, imamo troje male dece i ne možemo da preguramo mesec. Danas se stočari dele na one koji preživaljavaju i one koji su prebogati, nema sredine – izjavio je on.
Brojke su neumoljive: Stočarstvo nestaje
Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da se u Srbiji godišnje proizvede oko 1,4 milijardi litara kravljeg mleka koje se dobija od oko 150.000 kava mlekulja. Pre samo deset godina broj ovih krava bio je 472.000.
– Država po popisu tvrdi da mlekulja u 2024. godini u stajama ima oko 228.000 što nije tačno, jer stočari kažu da ih je barem oko 80.000 manje.
Kao što zvanično po popisu imamo 725.000 grla goveda, a u stajama ih zapravo nemamo više od 400.000. To se najbolje vidi po onome što konzumiramo. Potrošnja mleka je svedena na 200 litara po stanovniku godišnje u Srbiji. Primera, u Finskoj je to oko 300 litara, a u Danskoj čak 900 litara. Prema podacima RZS u našoj zemlji postoji čak 600 sela u kojima nema nijedne krave – kazao je Gulan, napominjući da bi trebali da imamo barem dva miliona goveda.
Opada i godišnja proizvodnja sira koja je oko 60.000 tona i sve ovo dovodi do toga kako ističe, da je ugroženo 150.000 porodica koji su se bave ovim poslom.
Pre dve godine u Srbiju je uvezeno oko 85.000 tona konzumnog mleka, 10.000 tona mleka u prahu i više od 12.000 tona sireva.
Uvozne količine znatno su se povećale prošle, ali i ove godine. Prošle godine na uvoz mesa, mleka i prerađevina potrošili smo 600 miliona dolara, a do sredine ove godine već smo premašili 660 miliona dolara.
Po podacima RZS u Srbiji postoji 508.000 registrovanih poljoprivrenih gazdinstava od čega se stočarstvom bavi 313.000 njih. Po hektaru obradive površine imamo tek 0,3 grla, što je karakteristika nerazvijenih zemalja.
To potvrđuje i podatak da stočarstvo danas u Srbiji u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto, a sve ispod 60 odsto smatra se nerazvijenim, pa smo trenutno na nivou subsaharskih država.
– Tokom 2002. godine u Srbiji je bilo 1,2 milona grla krava i junica. Danas ih je tri puta manje. Proizvodnja junećeg mesa je na oko 78.000 tona godišnje. Razlog smanjivanja proizvodnje i pada broja grla je što je cena litra mleka manja od cene litra vode. Politička odluka države bi trebala da bude da pomaže stočarstvu i poljoprivredi koja kod nas nije stateška grana. Ona to bude samo kad poljoprivrednici izađu na ulice, pa im vlast nešto obeća i na kraju ne ispuni – izjavio je Gulan i dodao, da ljudi danas na selu nemaju šta da rade, jer je prerađivačka industrija opljačkana u privatizaciji.
Tako imamo manje od 100.000 krmača, a pre deset godina imali smo 1.100.000, čime gubimo šansu da svinjarstvo barem pokušamo oporaviti.
Srednje razvijena zemlja trebala bi da ima svinja koliko i stanovnika, a mi smo trenutno zapeli na 2.200.000 koliko smo imali i kada smo izašli iz Drugog svetskog rata. Danska, primera, ima ima 5,6 miliona stanovnika i čak 32 miliona svinja.
Kako ističe Gulan, zato smo mi prošle godine uvezli 300.000 svinja za klanje, 500.000 prasića, ali i što je najporaznije i 30 tona mesa iz robnih rezervi iz Španije što je meso treće kategorije koji oni prazne iz svojih robnih rezervi, „pa bi nam verovatno dali i za džabe, ali im ipak nešto sitno platimo“.
Junadi kako ističe, izvozimo mizernih 2.000 tona, a poslednju svinju na teritoriju Evropske unije smo izvezli davne 1991. godine.
Nenamenski potrošenih 460 miliona evra
Kako objašnjava Gulan, 2016. godine ministar Branislav Nedimović je uputio ka stočarima 28 milijardi dinara, a za oporavak sela dato je još 26 milijardi dinara, što je to je ukupno 54 milijardi dinara odnosno (460 miliona evra).
– DRI je uradio reviziju koja je pokazala da rezultata nema, nije se ništa dogodilo, ali nema ni traga novcu koje je kako su dokazali, nenamenski potrošeno. Za te pare smo mogli da kupimo pola miliona krava. Da su one došle do stočara i ruralnih sredina, sela bi nam danas možda drugačije izgledala – rekao je on.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
