Stojiljković: Problem nisu samo minimalci, nego sve ispod onoga što se zove plata za život

Podsetimo, ministar finanasija Siniša Mali izjavio je da će se od 1. januara ići na to da se poveća minimalna zarada i to više od 14 odsto. Mali je rekao da će do 15. septembra biti definisana minimalna zarada i da je namera da se dođe na 60 odsto opterećenja zarade.

Profesor Stojiljković je ispričao kako obično izgledaju pregovori o minimalnoj zaradi.

„Pre nego što bi pregovori o visini minimalca počeli, nekoliko meseci pre toga, Vučić, kome to nije posao, bi rekao koliki će biti minimalac, onda bi krenuli pregovori, ministar finansija bi izašao sa tom istom veličinom, čekajući da prethodno pregovaraju poslodavci i sindikati i onda bi to ostalo tako. Moguće je da će se nešto promeniti, ali to je neka vrsta procedure“, kaže Stojiljković, prenosi N1.

Navodi da je argumentacija da je to nikad veći iznos i da se onda govori da nema prostora za više.

„Udruženje poslodavaca ima politiku da pristane ako se prebaci na teret države i tako se to igra godinama. To su nepristojne veličine, minimalac je uvredljiva kategorija, to je incidentno stanje, koje po zakonu o radu treba da bude trenutno. To dobija pola miliona ljudi, to je svaki četvrti legalno zaposleni ako se ne računaju preduzetnici i privrednici. Može više, ima izvora i načina. Problem nisu samo minimalci, nego sve ispod onoga što se zove plata za život. Na mesečnom nivou za jednu tročlanu porodicu potrebno je 114 hiljada dinara. Ovo povećanje od 14 odsto praktično ne pokriva ni skok cena u ovoj godini. Komunalije, hrana, te cene su otišle preko 11 odsto. Minimalac će važiti celu sledeću godinu, ali šta će biti sledeće godine. Vi ljudima ne dajete ono što su već izgubili“, smatra profesor Stojiljković.

Novinar Danasa Aleksandar Milošević dodaje da će do kraja godine biti još gore, s obzirom da zbog inflacije potrošačka korpa raste bržim tempom.

„Povećanje 14 odsto znači da će siromašni živeti još siromašnije, jer inflacija osnovnih usluga, hrane, lečenja, transporta, je daleko više porasla nego što je osnovna inflacija. Imate proizvode koji su porasli 20-25 odsto, a povećanje je od 14 odsto i sve to od 1. januara. To znači da će ljudi moći da kupe manje tih proizvoda. Kada imate tu situaciju, kažete zar ne treba da porastu više te minimalne zarade? Svakako bi trebalo, a s druge strane koliko to može da podnese privreda. Ranije je privreda govorila možemo da podržimo rast minimalca do nominalnog rasta BDP. Sad to ne čujem, a trebalo bi da podrže 17 ili 18 odsto.Pprivreda to ne govori jer je inflacija velika i njih opterećuje. Rekao bih da privreda može da podnese više od ovoga što je preložio predsednik“, smatra Milošević.

Stojiljković dodaje da kada se radi o Uniji poslodavaca stoji argument da bi u ovoj situaciji sa troškvoima inputa u problemu bili mali i srednji preduzetnici.

„Ali to se može raditi selektivnijom podrškom, a ne razbacivanjem velikim biračkim grupama. Preduzetncii gledaju da sve uvećane troškove preuzme država. Dođe vreme kada građanima vlasti nešto moraju da vrate, pogledajte evropsku praksu. Dajte neke subvencije domaćim privrednicima, 94 odsto subvencija je dato strancima“, rekao je Stojiljković.

Milošević je dodao da bi, ako bismo eliminisali korupciju, ostao značajan deo novca da se rasporedi.

„Progresivno oporezivanje bismo mogli da uvedemo. Naš sistem ne da nije progresivan, nego je regresivan, najmanje oporezujete ljude koji najviše zarađuju“, rekao je novinar Danasa.

Smatra i da će država moći da izdrži najavljeno povećanje penzija.

„Kada imate ovaku visoku inflacije, vama rastu budžetski prihodi. Država će moći da finansira, država sada finansira manji deo penzija, ostatak ide iz PIO fonda“, naveo je Miloševć.