Stotine miliona evra za EKSPO, Nacionalni stadion i vojsku: Koliko za šta izdvajamo posle rebalansa budžeta?

Prihodi budžeta u ovoj godini biće za 132,5 milijarde dinara veći nego što je planirano krajem prošle godine kada je pravljen budžet za 2024. To je pre svega posledica privrednog rasta većeg od očekivanog, pa je i Ministarstvo finansija pomerilo projekciju sa 3,5 na 3,8 odsto za ovu godinu.

Na nivou opšte države, gde su uračnati i budžeti fondovi PIO i RFZO, očekuju se prihodi veći za celih 165,9 milijardi dinara.

Međutim, rashodi su povećani još više u rebalansu. Povećani su za 198,48 milijardi dinara ili za 8,9 odsto u odnosu na originalni budžet.

Zato je i deficit budžeta povećan za 66 milijardi dinara ili 563 miliona evra, sa 197 na 263 milijarde dinara (2,2 milijarde evra).

Rebalansom je planirano povećanje poreskih prihoda za 106,2 milijarde dinara, a neporeski za 28,4 milijardi dinara. Osim carina i donacija, svi poreski oblici trebalo bi da zabeleže rast u odnosu na prvobitni plan.

Najviše procentualno su povećani prihodi od poreza na dobit, a najviše u apsolutnom iznosu prihodi od PDV.

Prihodi od poreza na dobit su veći od planiranog budžetom za 2024. za 35,5 milijardi dinara što je rast za celih 15,4 odsto.

Prihodi od PDV-a su povećani za 52 milijarde dinara u odnosu na originalni budžet, što je rast od 5,7 odsto. Ovaj rast se pripisuje većoj otrošnji stanovništva od očekivane.

Prihodi od akciza biće veći za 12 milijardi dinara, otprilike po polovina povećanja se odnosi na akcize na naftne derivate i akcize na duvan. Ove godine ukinuto je privremeno smanjenje akcize za naftne derivate, a krajem prošle godine akciza je povećana za osam odsto.

Ukupni rashodi budžeta rebalansom su revidirani naviše za 198,48 milijardi dinara.

Rashodi za zaposlene su veći za 16,2 milijardi dinara (3,41 odsto) u odnosu na iznos planiran budžetom za 2024. godinu i posledica su najvećim delom novog zapošljavanja.

Za nabavku usluga i roba biće izdvojeno 15,27 milijardi dinara više.

Za otplatu kamata na javni dug neznatno je povećana suma za 1,5 milijardi na 185 milijardi dinara.

Veliki rast rashoda iz budžeta biće raspodeljen za subvencije. One će biti povećane za 30 milijardi dinara ili 16,2 odsto u odnosu na budžet.

Kako s enavodi u obrazloženju rebalansa, najveće povećanje je u oblasti poljoprivrede za direktne podsticaje u poljoprivredi (za isplatu podsticaja za sertifikovano seme i podsticaje za junice, isplatu premije za mleko, isplatu podsticaja za kvalitetna priplodna grla i košnice pčela i za ostale mere direktnih plaćanja). Iznos subvencija poljoprivredi je povećan na 105,7 milijardi dinara.

Takođe, veliki rast će zabeležiti troškovi za socijalu. Oni će biti povećani za 16,8 odsto ili za 26,4 milijarde dinara u odnosu na iznos planiran budžetom za 2024. godinu.

Kod ove kategorije rashoda najveće povećanje odnosi se na isplate u oblasti socijalne zaštite, odnosno za isplatu prava korisnika iz oblasti zaštite porodice i dece, boračko – invalidske zaštite i socijalne zaštite i podršku radu hranitelja.

Ovde dolazimo do nazanimljivijeg dela budžeta, kapitalnih rashoda.

Oni su povećani za celih 102,4 milijarde dinara ili 874 miliona evra. Procentualno, izdaci za kapitalne investicije su povećane za celih 22 odsto.

Ovo povećanje, skoro u potpunosti se odnosi na tri projekta.

Izdaci za Nacionalni stadion su u ovoj godini, u delu buždeta gde su planirani kapitalni izdaci, povećani sa prvobitno planiranih 13 na 31 milijardu dinara. U evrima to je skok sa 110 na 265 miliona evra.

Za naredne dve godine zadržan je iznos izdataka za Nacionalni stadion od po 13 milijardi dinara.

Za ovu godinu, iz budžeta je skoro udvostručena kapitalna potrošnja za EKSPO 27 u odnosu na ono što je prethodno planirano. U budžetu usvojenom krajem prošle godine u kapitalnom delu planirano je 22,6 milijardi dinara (193 miliona evra), a rebalansom se povećava na 43 milijarde dinara, odnosno na 367 miliona evra.

Za naredne dve godine zadržan je iznos planiran originalnim budžetom od 22,6 milijardi dinara godišnje. Ova dva projekta isplaćuju se sa razdela Ministarstva finansija.

Za ova dva projekta, povezana i tematski i teritorijalno, u ovoj godini će biti potrošeno 330 miliona evra više nego što je planirano originalnim budžetom.

Zato je za kapitalne projekte koje vodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture smanjen iznos za ovu godinu sa 225,8 milijardi na 209 milijardi dinara, što je smanjenje za 144 miliona evra.

Doduše, za neke projekte kao što je put Ruma-Šabac-Loznica izdvojeno je više novca nego na početku godine (za skoro 10 milijardi dinara), dok je recimo za Moravski koridor (Pojate-Preljina) smanjeno davanje za skoro devet milijardi dinara. Takođe i za komunalnu infrastrukturu skresan je budžet za trećinu, sa 12,5 milijardi na 8,3 milijarde dinara, dok je budžet za prugu od Zemuna do Nacionalnog stadiona udvostručen, sa 4,3 milijarde na 8,8 milijardi dinara.

Treći veliki, računovodstveno gledano, kapitalni projekat je nabavka rafala. U kapitalnom delu budžeta Ministarstva odbrane, u rebalansu, pojavila se stavka teška 48,6 milijardi dinara za ovu godinu. S obzirom da je već najavljeno da se rebalans delom radi i zbog nabavke aviona od Francuske, a ove stavke nema u originalnom budžetu, nema sumnje da se radi o prvoj rati za „rafale“.

Isto toliko, oko 415 miliona evra biće plaćeno i sledeće godine, ali pravi udarac na budžet sledi 2026. godine. Tada će biti plaćeno oko 81 milijarda dinara ili 691 milion evra.
U ovom delu budžeta Ministarstva odbrane pojavljuje se i stavka uređenje objekata za služenje vojnog roka za koju će biti izdvojeno po dve milijarde dinara u ovoj i narednoj godini.

Rebalansom se predviđa i izdavanje garancija države u visini 405 milijardi dinara ili 3,4 milijarde evra.

Tu se izdvaja garancija EPS-u za ozgradnju samobalansiranih solarnih elektrana kapaciteta jednog gigavata.

Radi se o solarnoj elektrani kapaciteta jednog gigavata sa baterijama od 200 megavata, koje će graditi konzorcijum kompanija Hjundai i američke firme UGT Renewables, a koja bi do 2028. godine trebalo da bude predata na upravljanje Elektroprivredi Srbije.