Strah za posao i nezainteresovanost: 43 odsto građana nije spremno da prijavi rad na crno

Istraživanje je sprovedeno u junu i julu ove godine na uzorku od 542 preduzeća, odnosno 1.000 građana.

Većina privrednika i dalje smatra da su uslovi poslovanja u Srbiji bar donekle dobri, tačnije njih 54 odsto, dok 40 odsto ima suprotno mišljenje.

Od 2017. do 2022. godine, mišljenje da su uslovi poslovanja dobri raslo je kod preduzetnika, da bi ove godine imali pad u zstupljenosti pozitivnih odgovora na ovo pitanje sa 60 odsto ispitanika na 54.

Na pitanje da li su se uslovi poslovanja promenili, 51 odsto ispitanika odgovara negativno, dok među onima koji vide promenu, njih 30 odsto smatra da su se uslovi pogoršali.

Iako većina kompanija, prema podacima ove ankete, uspeva da izmiri svoje obaveze na vreme, ovaj problem je ipak veći nego godinu dana ranije.

To pokazuje podatak da je udeo onih koji su naveli da uspevaju da izmire poreze i doprinose na zarade zaposlenih ove godine manji za šest odsto nego prošle godine, kada je iznosio 91 odsto.

Takođe, primetan je pad u broju onih koji navode da transakcije vrše isključivo preko tekućeg računa, tačnije 79 odsto njih, dok je taj procenat prošle godine iznosio 89. Povećao se i broj onih koji priznaju da jedan deo transakcija obavljaju u gotovini – sa 10 na 17 odsto.

Među pozitivnim nalazima ovog istraživanja jeste značajno viša spremnost privrednika da prijave konkurentsku firmu ukoliko ona posluje u sivoj zoni. Danas je na to spremno 32 odsto ispitanika, a pre godinu dana samo 25 procenata.

Kao najčešći razlog za neprijavljivanje navodi se to da je otkrivanje neregistrovanih firmi posao države – taj razlog navelo je 45 odsto ispitanika, što je ipak za 14 odsto manje nego prethodne godine. Kao drugi razlog naglašava se to da građani moraju da prežive i da se zato snalaze, što je navelo 23 odsto ispitanih.

Kompanije kao glavne razloge neformalnog poslovanja navode to da su visoki porezi i doprinosi, kao i druge obaveze prema državi.

Neformalno poslovanje najzastupljenije je u sektoru građevinarstva (37 odsto), zatim u sektoru zanataskih usluga i popravki (32 odsto), a onda i u trgovini (24 odsto) i ugostiteljstvu (21 odsto).

Nema negativnih pomeranja kad su u pitanju stavovi vezani za opravdanost neformalnog poslovanja, odnosno postoji svest da to ne treba podržavati.

Skoro 90 odsto preduzeća koja su probala bezgotovinsko plaćanje kažu da je to pozitivno uticalo na njihovo poslovanje.

Kakvo je viđenje građana?

Uzorak ankete rađen je na punoletnoj populaciji, na 1.000 ispitanika.

Oko tri četvrtine građana potvrdilo je da zaradu prima na tekući račun, odnosno 79 odsto njih, dok devet odsto priznaje da zaradu prima u gotovini, odnosno na ruke.

Procenat onih koji deo primaju na račun, a deo na ruke, prema ovoj anketi, iznosi 10 odsto.

Većinski deo ispitanika smatra da se obim sive ekonomije u Srbiji smanjio i to 46 odsto, dok 38 odsto ispitanih smatra da se povećao.

Anketa, takođe, pokazuje da se iz godine u godinu povećava broj onih koji smatraju da siva ekonomija nije opravdana. Taj procenat je od 2017. godine porastao za sedam odsto.

Oko 40 odsto građana navelo je da ne može da zna da li država na pravi način troši novac prikupljen po osnovu poreskih i neporeskih prihoda, jer to ne radi netransparentan način. Ipak, 31 odsto njih je na ovo pitanje odgovorilo negativno, a 22 pozitivno.

Velika je podeljenost oko spremnosti da se prijavi rad na crno. Pa je tako 49 odsto ispitanika navelo da bi tako nešto prijavilo, dok 43 odsto ne bi.

Kao najčešći razlog da se rad na crno ne prijavi, naveden je strah da će ostati bez posla ta osoba ili kolega. Taj razlog navelo je čak 38 odsto ispitanih, dok je 32 odsto njih kao razlog navelo da to nije njihova briga i da ih ne zanima.