Misterija zvana „eliminacioni bonusi“: Na koje se sve načine vrši pritisak na učesnike štrajka u Juri?

Štrajk radnika počeo je sedmog juna, kada su upravi izneta četiri zahteva. Prvi, da se povećaju plate, drugi da se ukine kažnjenička politika bonusa, treći da se poveća iznos za topli obrok, i četvrti, da se obezbede dodatna sredstva za održavanje higijene u toaletima firme.

Od prvog dana štrajka, obustave rada bile su jednočasovne, ali nakon skoro dve nedelje, niko od nadležnih, tvrde radnici, nije pokazao volju za dogovor. Kako za naš list kaže član pregovaračkog tima štrajkačkog odbora Srđan Atanasovski, poslodavac od početka ćuti na dešavanja u Juri i odbija svaki vid produktivnog razgovora.

„To je u suprotnosti sa Zakonom o štrajku, ali je i realnost ponašanja korejskog menadžmenta u Juri. Sindikati sada iz centrale organizuju pravnu podršku i sprovode deo pritiska prema državi. Sa druge strane, mi u bazi nastavljamo da organizujemo štrajk i razvijamo strategije za njegovo omasovljenje. Pokušaćemo da nadmudrimo Korejance na terenu. Kao i do sada, dinamiku štrajkačkih aktivnosti prilagođavaćemo dinamici samih pregovora“, kaže naš sagovornik.

Na istom tom terenu, podseća on, prisutni su i različiti pritisci na učesnike štrajka. Kako pojašnjava Atanasovski, u Juri postoje takozvani eliminacioni bonusi, koju zovu „kažnjenička politika bonusa“, a odnose se na to da se ljudima preti da zbog učešća u štrajku neće dobiti bonus koji su možda zaslužili svojim radom prethodnih šest meseci ili godinu dana.

„Te mere smo i očekivali jer za sve prete skidanjem bonusa, pa zbog toga i imamo zahtev da se takva politika prekine. Pored toga, postoje i ucene tipa „štap i šargarepa“. Jednog dana lideri dolaze i pričaju da će onima koji izađu iz štrajka sve biti oprošteno, dok drugog prete da će svi dobiti otkaze. Sastanci se drže svakodnevno, ljudi se zastrašuju da će biti odgovorni ukoliko Jura napusti Srbiju, da će na duši nositi 3.000 ljudi. A u utorak smo imali i situaciju da je Jura unajmila privatno obezbeđenje, koje je drugi vid privatnog obezbeđenja, jer već imamo ljude iz Sekuritasa koji rade kao portiri. Ovo je ozbiljno privatno obezbeđenje koje u Leskovcu obezbeđuje mesta visokog rizika, i koje radnici u fabrici povezuju sa situacijama visokog rizika od incidenata. Ljudi su nam javljali da su se zbog toga uplašili i izašli iz štrajka. Pa i da su im suptilno sugerisali da su došli da razbiju štrajk i da je bolje da se sklone“, tvrdi on.

Osim toga, Atanasovski dodaje da ljude u štrajku konstantno fotografišu, i da je slikanje na svakih pet minuta takođe vrsta psihološkog pritiska. Takođe, da zbog zastrašivanja postoji ogromna razlika u broju ljudi koji štrajkuju i broja ljudi koji potpisuju peticiju da nisu zadovoljni uslovima rada u firmi.

„Preko pola zaposlenih potpisalo je da nije zadovoljno uslovima u Juri. Što znači da itekako podržavaju zahteve, samo što ne smeju iz raznih razloga da se priključe najekstremnijim sindikalnim aktivnostima“, ukazuje Atanasovski.

Osvrćući se na pretnje Jure da će otići iz Leskovca ako se štrajk nastavi, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo Mario Reljanović, kaže da je to više poruka državi od strane investitora, nego direktno radnicima.

„Tako pričaju svi strani ‘investitori’ koji se nađu pred radničkim buntom. Iznutra se pokušava da se štrajk razreši uglavnom nezakonitim sredstvima. Spolja se šalje poruka i upućuju pretnje radnicima da će ostati bez posla jer će se poslodavac prebaciti u Tunis ili gde god. To ima efekat da se ljudi plaše za svoje poslove, ali je to poruka i spolja, upućena vlastima. Stavlja se na znanje da će otići i reći svima da Srbija ne štiti poslodavce kako to predstavlja, i da ne može baš da se zaradi na ekstra profitu koliko je obećano. Drugim rečima, da će ‘imidž’ Srbije kao zemlje u kojoj je radna eksploatacija moguća i neometana biti narušen“, pojašnjava Danasov sagovornik.

Ipak, ako se posmatra fenomenološki, Reljanović podseća da od kada je otvorena prva fabrika Jure, ovo preduzeće zbog loših stvari koje se u njemu dešavaju često dolazi u fokus medija i javnosti.

„Istraživanje Centra za politike emancipacije objavilo je igrom slučaja istraživanje na dan kada je krenuo štrajk u Juri, o uslovima rada u automobilskoj industriji. Ono otkriva poražavajuće činjenice. Radnike u proizvodnji u Srbiji, naročito kod stranih poslodavaca, muči predugo radno vreme, male plate i štednja na merama bezbednosti zaštite na radu. Upravo to je i fokus zahteva štajkača u Juri, pa ovo nije neočekivano. To je proces koji je trajao dugo, a sada je udario u kritičnu masu, gde je previše ljudi nezadovoljno. Oni su shvatili da ne mogu redovnim putem da komuniciraju sa poslodavcem, pa su se odlučili na ovaj korak“, priča naš sagovornik.

Kako su predstavnici sinidikata rekli za Danas, od početka štrajka menadžment Jure o ovom problemu „ćuti“. Paradoksalno, kaže Reljanović, menadžment je vrlo vredan, ali u razbijanju štrajka.

„Pozicija menadžmenta je ista kao što je bila i svih godina do sada. On igra na to da je zaštićen od strane države, i da može da radi sve što je u granicama zakona, ali i sa one druge strane zakona, pa se oseća komforno. Sa druge strane, reakcija države je uvek ista. Imali smo i situaciju u Fijatu i druge štrajkove, ali se nikada prvo nije oglasio resorni ministar. Uvek je reakcija dolazila sa vrha, i ona je bila ili pomirljiva ili isključiva, a na osnovu toga je išao narativ države. Kako pritisak bude rastao, neko će napraviti političku procenu da li je dobro izaći radnicima u susret, ili je važnije održati mantru da su poslodavci nedodirljivi i najzaštićenija kategorija u Srbiji. Na osnovu toga će se postaviti država. Imajući u vidu da su izbori prošli, izvesniji je drugi scenario u kom se neće podržati radnici“, upozorava on.

Odnos Jure prema zaposlenima ne čudi ni Čedanku Andrić, predsednicu Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“. Ona kaže za naš list da je takav stav u velikoj meri odgovornost države, koja je, prema njenim rečima, dozvolila strancima da „rade šta hoće“.

„Arogantan položaj koji Jura ima država je na neki način dozvolila svojom porukom – dođite strani investitori, a onda možete da radite šta vam padne na pamet. Zahvaljujući takvoj poruci, oni se tako ponašaju. Ministarstvo rada je pokušalo na neki način da moderira razgovor između poslovodstva i sindikata, međutim, poslovodstvo i dalje ima stav da ne želi da pregovara. Ne interesuju ih zakoni ove zemlje i prete odlaskom. Ipak, znamo da će oni otići tek onda kada procene da im se ne isplati da budu ovde, a ne zato što treba da se poštuju zakoni. Mi u sindikatima ne pamtimo zahtev da se radnicima obezbedi osnovna higijena u toaletima. To je kršenje osnovnih ljudskih prava ako ne postoje higijenski uslovi, a na stranu kršenje prava radnika. Takođe, povećati im cene u menzi u kojoj se hrane, a ne povećati iznos toplog obroka. Ljudi su tamo produktivni, stvaraju vrednost, i zahtev za povećanje zarada je opravdan. Nisu oni to tražili zato što im se prohteva, već jer su procenili da postoje uslovi za povećanje“, podvlači Andrić.

Predsednica UGS „Nezavisnost“ dodaje da slučaj Jure još jednom otvara veliko pitanje odnosa stranih investitora prema radnicima, te da je krajnje vreme da inspekcija za rad ozbiljnije interveniše, ali i Vlada Srbije.

„Ne želimo da budemo zemlja u kojoj će se poslodavci hvaliti da mogu da rade šta hoće. U Ženevi smo ponovo dobili četvorku kao zemlja u kojoj se sistematski krše radna prava. To ne bi trebalo da bude ni u interesu države. Takođe, priča da država ne može da se umeša jer je privatni poslodavac, ne pije vodu. Država se već umešala kada je trebalo da im se da sedam hiljada evra po radnom mestu, kada je grad davao besplatan prostor. Na državi je da štiti zakone. Kada god su ugroženi, dužna je da se umeša“, zaključuje Andrić.

Što se tiče daljih koraka radnika, Predrag Stojanović, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije iz Jure, kaže za Danas da će štrajk obuhvatiti i treću smenu, i da ljudi ne žele da odustanu od uslova koje su postavili. Ipak, da naredne akcije tek treba da dogovore, i da će javnost biti obaveštena o tome da li menjaju taktiku.

Podsećamo, radnici Jure traže povećanje plate u iznosu od 20 odsto, obračun bonusa na prisutnost po satu prisutnosti na radnom mestu, povećanje naknade za topli obrok na 400 dinara neto.

Takođe, i dodatnih 5.000.000 dinara na mesečnom nivou za sredstva za higijenu u toaletima na nivou cele kompanije, kao i potpuno isplaćivanje svih naknada za rad i bonusa za radnike koji su učestvovali u štrajkovima.