Strana ulaganja veća nego pre pandemije: Za koje industrije su investitori najviše zainteresovani u Srbiji?

Prema operativnim podacima NBS, to je 1,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Inače, prošle godine u zemlju je prispelo 3,9 milijardi evra stranih investicija, a kada se isključe odlivi po osnovu SDI, neto priliv je iznosio 3,6 milijardi evra.

Ako se rast SDI prošle godine može objasniti bar delom slabijim rezultatom u pandemijskoj 2020. godini (tri milijarde evra), zanimljivo je otkud ovako visok priliv investicija u vreme rata u Ukrajini, energetske krize u Evropi i najava recesije od Amerike do EU.

Takođe je zanimljivo videti i da je rat u Ukrajini samo u dva meseca „zakočio“ investicije.

Prema podacima NBS, samo u martu i aprilu je smanjen priliv investicija, da bi se od maja priliv oporavio, a u julu i avgustu prevazišao prošlogodišnje SDI.

Recimo u prvih šest meseci ove godine SDI su bile manje za oko 17 odsto nego u istom periodu prošle godine, da bi na kraju avgusta prevazišle nivo iz istog perioda 2021.

Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova ističe da je samo u prva meseca rata u Ukrajini nastupila „panika“ među investitorima, ali da već od maja kreće značajniji priliv SDI.

„Sa ratom je nastupila panika među investitorima, odloženi su projekti, ali kada su se stvari normalizovale investicije na mesečnom nivou su došle na nivoe 100 miliona evra veće nego u istim mescecima prošle godine. Nisu to sve nove investicije, većinom su to firme koje već posluju ovde i relizuju investicije koje su još ranije planirane. Čim se situacija stabilizovala vratile su se ostvarenju svojih planova“, napominje Nikolić.

Ako pitate Narodnu banku, najznačajniji faktor koji je uticao na nastavak priliva SDI je makroekonomska stabilnost, uprkos neizvesnostima koje dolaze iz inostranstva.

„Povoljna poslovna klima, uspostavljeni sporazumi o slobodnoj trgovini sa mnogim zemljama, kao i nastavak investiranja u razvoj infrastrukture su dodatno doprineli kontinuiranom prilivu SDI“, napominju u NBS naglašavajući da su podaci o SDI za sada operativni.

Prema podacima Razvojne agencije Srbije (RAS) koja se između ostalog bavi privlačenjem stranih investicija, najveće interesovanje ulagača je u automobilsku industriju, u sektor mašina i opreme, prehrambenu industriju, maloprodaju.

U RAS-u kažu i da najviše investitora stiže iz Nemačke, Italije, Austrije, Kine, Turske i Japana.

I oni navode stabilnost kao glavni faktor dolaska investitora.

„Ono što Srbiju poziciona dobro i inače, ali i u uslovima međunarodne nestabilnosti, prvenstveno jesu ekonomska i politička
stabilnost, veoma dobra geografska pozicioniranost zemlje iz perspektive logistike i poslovanja kompanija, mogućnost pristupa tržištu od preko jedne milijarde potrošača zahvaljujući ugovorima o slobodnoj trgovini, dostupnost veoma obrazovanog i stručnog kadra, kao i kompetitivni operativni troškovi“, kažu u Razvojnoj agenciji.

Oni dodaju da je stabilno i predvidivo okruženje još važnije od kad je nastupila pandemija kovida, ali i da kompanije teže da svoje aktivnosti preusmere sa dalekih destinacija na Istoku bliže Evropi i bliže svojim sedištima ili kupcima, fenomen koji je dobio naziv „nearshoring“.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić ističe da je moguće da su neke poslove sa Dalekog Istoka preuzele neke fabrike koje rade ovde.

„Nisam primetio puno novih fabrika ove godine, ali je verovatno da su postojeće preuzele deo poslova s obzirom na prekide u lancima snabdevanja. Treba primetiti da će strane fabrike ovde plaćati mnogo jeftiniju struju i gas nego u svojim zemljama. Takođe će imati i podršku države, ne samo kada se radi o subvencijama već i na druge načine. Očigledno se isplati investirati u Srbiju“, kaže Savić dodajući da je to dobra vest za nas.

On pak upozorava da taj model radi sve dok strane kompanije dobro funkcionišu.

„Srbija nema puno gotovih proizvoda koje plasira na tržište. Uglavnom se ovde proizvode delovi za poznate kupce, kaiševi, kablovi, sedišta za Fijat ili Folksvagen. Ako oni budu imali problema sa prodajom i mi ćemo. U vreme krize investicije su odlična stvar, ali malo šta tu zavisi od nas“, napominje on.

On takođe nije baš siguran u efekte skraćivanja lanaca snabdevanja evropskih kompanija.

„Ako su plate na Dalekom Istoku mnogo manje nego kod nas, ni nešto skuplji troškovi transporta neće naterati investitore da presele fabriku odande u Srbiju. S druge strane, nije tako lako napraviti fabriku. To traje godinama, a za nekoliko godina svašta se promeni“, smatra Savić potvrđujući da je u ekonomiji najvažnija izvesnost i do u dugom roku.

Zanimljivo je da su i neke zemlje u okruženju u prvoj polovini ove godine zabeležile međugodišnji rast SDI.

Rumunija je zabeležila 5,5 milijardi evra za sedam meseci, naspram 8,6 milijardi evra za celu prošlu godinu. Međutim, prema pisanju rumunskih medija samo 173 miliona su nove investicije, dok je sve ostalo reinvestirana dobit postojećih investitora ili dugoročni krediti centrala.

Strane investicije su važne između ostalog i zato što pokrivaju deficit tekućeg računa koji je ove godine buknuo. U prvom polugodištu, prema rečima Ivana Nikolića, veći je za skoro četiri puta nego prošle godine, najviše pod teretom ogromnih cena energenata koje uvozimo. Polugodišnji deficit tekućeg računa dostigao je 2,7 milijardi evra.

Pored SDI značajan izvor sredstava iz inostranstva su čuvene doznake. Novac koji nam šalju familija, prijatelji, muževi i supruge na privremenom radu skoro da su veće od investicija.

U 2021. godini prihodi od ličnih transfera dostigli su 3,6 milijardi evra, a u prvih šest meseci ove godine 2,17 milijardi evra. To je čak 32 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

U okviru toga prihodi od doznaka radnika iznose 1,7 milijardi evra, što je međugodišnji rast od 40 odsto.

Zanimljivo je da su rashodi po osnovu doznaka radnika veći za 57 odsto, ali na skromnom nivou od svega 111 miliona evra.

Nikolić podseća da u vreme krize obično splasnu doznake, jer kriza utiče i na njihove prihode.

„Objašnjenje za rast doznaka može biti to što je pomoć zapadnih država građanima i privredi tokom prethodne dve godine bila velika pa je to ostavilo prostor za veće doznake.

Inače, prošle godine prihodi od doznaka iznosili su 3,65 milijardi evra, u 2020. godini 3,1 milijardu, a u pretpandemijskoj 2019. godini 3,5 milijarde evra kao i prethodne 2018. godine.

Zanimljivo je da su deceniju pre toga, samo 2009. godine doznake bile iznad tri milijarde evra (3,2 milijarde) što svedoči o impozantnom odlivu stanovništva.