Oružju, Krušiku, Prvi partizan, Sloboda, Milan Blagojević i Prva iskra) sadržana je u odredbi kojom se inostranim investitorima omogućava da ulaganjima steknu status većinskog vlasnika tih fabrika.
Svetska iskustva
Svetska iskustva kad je reč o strukturi vlasništva u oružarskoj industriji raznolika su.
Oružju, Krušiku, Prvi partizan, Sloboda, Milan Blagojević i Prva iskra) sadržana je u odredbi kojom se inostranim investitorima omogućava da ulaganjima steknu status većinskog vlasnika tih fabrika.
Svetska iskustva
Svetska iskustva kad je reč o strukturi vlasništva u oružarskoj industriji raznolika su. U Americi su, na primer, sve oružarske kompanije u privatnom vlasništvu. Slično je i u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i još nekim zemljama. U Grčkoj je, međutim, industrija naoružanja i vojne opreme pod kontrolom države. Zanimljiv je slučaj belgijske firme FN Herstal od koje je kragujevački Vojno-tehnički zavod (sada Zastava-Oružje) daleke 1928. godine kupio licencu za proizvodnju puške „mauzer“, i koja je svojevremeno bila privatizovana, a sada ponovo državna kompanija.
Ako je suditi po prvim reakcijama, Nacrt novog zakona naišao je na području domaće odbrambene industrije. To ne treba da čudi, imajući u vidu da je jedan od osnovnih problema vojnih fabrika teška finansijska situacija, dok država, kao njihov većinski vlasnik, nema novca ni za održavanje kontinuiteta proizvodnje, da ne govorimo o investicijama. Oružari su takođe svesni činjenice da oružarska industrija u svetu sve više postaje globalni biznis, kojim dominiraju moćne multinacionalne kompanije. S tim u vezi navode primer američke kompanije Dženeral dajnamiks, čiji se proizvodni dijapazon proteže od pešadijskog naoružanja do aviona, i koja sve češće kupuje manje oružarske firme.
U poslovodstvu Zastava Oružja kažu da bi inostranim investitorima trebalo omogućiti da ulažu u firme vojne industrije, pa čak i da postanu većinski vlasnici tih fabrika, ali pod uslovom da se vodi računa o nacionalnoj bezbednosti. „To je kapitalni iskorak, na koji su i poslovodstvo i Sindikat naše fabrike ukazivali i na ministarskom i na svim drugim institucionalnim nivoima“, ističe direktor Zastava Oružja Rade Gromović, napominjući da za razliku od 70-ih godina prošloga veka, kada je moćna JNA iz svog budžeta finansirala razvoj svakog novog proizvoda, preduzeća domaće odrambene industije sada ne mogu da računaju na finansijsku podršku Vojske i države Srbije.
Predsednik Jedinstvenog sindikata preduzeća Odrambene industrije Srbije Jugoslav Ristić kaže da ta sindikalna organizacija insistira na daljem razvoju domaćih vojnih fabrika, kako bi mogle da opstanu na svetskom tržištu naoružanja i vojne opreme, na kojem prodaju najveći deo svojih proizvoda. Činjenica je, smatra on, da država više nema novca da obezbedi dalji razvoj i da se moraju tražiti nova rešenja, među kojima je i ono koje zagovara Nacrt novog zakona o proizvodnji naoružanja o mogućnosti inostranih ulaganja u domaće vojne fabrike.
– Podržavamo inicijatvu o inostranim ulaganjima u preduzeća vojne industrije, ali se pri tom mora voditi računa o očuvanju njihovih proizvodnih programa. Pristajemo, dakle, na dokapitalizaciju ili druge oblike inostranih ulaganja u preduzeća sa konkretnim proizvodnim programima, kako bi se sačuvala domaća vojna proizvodnja i izbeglo dupliranje proizvodnih kapaciteta. S druge strane, nemamo ništa ni protiv inostranih grinfild investicija, odnosno da svetske kompanije u Srbiji izgrade svoje pogone u kojima bi proizvodile ono što mi ne radimo, kaže Ristić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
