Strane direktne investicije manje za četvrtinu

Nakon što je prema fleš oceni RZS-a privredni rast u prvom kvartalu ove godine iznosio svega 1,2 odsto do kraja godine bi trebalo ostvarivati rast od 3,5 odsto kako bi se stiglo do ukupnog rasta od tri odsto na kraju godine.

Za razliku od podbačaja u prvom kvartalu za koji su okrivljene objektivne okolnosti u vidu velike hladnoće u januaru, zamrznutog Dunava i klizišta u kopovima u Kolubari, ovoga puta za zastoj u aprilu kriv je kalendar. Naime, kako objašnjavaju autori Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) Uskrs je ovog aprila pao u sred meseca za razliku prošle godine kada se poklopio sa 1. majom, pa je ovogodišnji april imao dva neradna dana više nego prošlogodišnji. Ni kalendar nije bio od pomoći pa je recimo u martu bilo 23, a u aprilu 18 radnih dana.

Ivan Nikolić, urednik MAT-a, ističe da bi se dostigao rast od tri odsto biće potrebne veće investicije i veća domaća tražnja.

Na aprilsko smanjenje industrijske proizvodnje (u odnosu na april 2016) od 2,6 odsto uticao je pre svega pad proizvodnje električne energije od 12 odsto, kao i pad proizvodnje netrajnih potrošnih dobara za 3,4 odsto. U okviru prerađivačke industrije najveći pad od čak 35 odsto zabeležila je kategorija popravka i montaža mašina i opreme. Ipak ovo nije toliko uticalo na loš rezultat kao pad u proizvodnji naftnih derivata od 19 odsto, zatim pad u proizvodnji motornih vozila i prikolica od 13 odsto, kao i iznenađujuće smanjenje u prehrambenoj industriji od 3,3 odsto.

Nikolić dodaje da je zabeležen i pad u proizvodnji nemetala, što se pre svega odnosi na građevinski materijal i što ukazuje na probleme sa investicijama.

“Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku investicije u bruto osnovne fondove u prvom kvartalu ove godine rasle su za svega 1,3 odsto, što je niže nego u prošloj godini. Kod nas je udeo investicija u BDP-u dosta nizak, oko 18 odsto, a potrebno je da bude i do 25 odsto BDP-a kako bi mogli da se poredimo sa zemljama sa višim stopama rasta. Prema podacima iz platnog bilansa za prvi kvartal, strane direktne investicije su manje za 23,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ovo ne mora da znači da će ukupne SDI biti manje nego prošle godine”, napominje Nikolić.

Ovo smanjenje od 23,6 odsto znači da je u prva tri meseca u Srbiju ušlo 141,6 miliona evra manje SDI nego u prva tri meseca prošle godine.

Miladin Kovačević, autor MAT-a i direktor Republičkog zavoda za statistiku, istakao je da je u prvom kvartalu reinvestirana dobit stranih kompanija u Srbiji manja za 77,8 miliona evra nego u istom kvartalu prošle godine, kao i da su međukompanijski zajmovi, odnosno krediti koje matične kompanije daju filijalama u Srbiji 33,5 miliona evra manji nego u prvom tromesečju 2016.

“Trenutni kapaciteti stranih kompanija u Srbiji obezbeđuju rast izvoza tako da oni nemaju potrebu da reinvestiraju dobit i vraćaju je u matične zemlje. Međutim, iako ne pratimo posebno grinfild investicije može se videti da ih ima više nego prošle godine”, rekao je Kovačević.

Inače, i kapitalne investicije države zaostaju za planiranim, pa je u prvih pet meseci iz budžeta potrošeno 6,8 milijardi dinara manje nego što je planirano za kapitalne rashode.

Inflacija četiri odsto

Inflacija u aprilu dostigla je četiri odsto što je iznad ciljanih tri odsto, ali i dalje u koridoru koji je postavila NBS od 1,5 do 4,5 odsto. Prema rečima Gordane Vukotič Cotič međugodišnja bazna inflacija je iznosila dva odsto, dok se druga dva procentna poena odnose na hranu, alkoholna pića i cigarete i energente.

“Neće bojazni da se inflacija otima kontroli jer je devizni kkurs stabilan, a poslednja dva meseca imamo nominalno jačanje dinara. Zatim NBS je od 28. aprila kpac na deviznom tržištu sa 175 miliona evra, a pod kontrolom su i javne finansije. Nema ni uvozne inflacije jer je inflacija u evrozoni u maju bila 1,4 odsto što je najmanje u ovoj godini. Takođe je i nafta ispod 50 dolara za barel”, objašnjava ona.