foto (BETAPHOTO/Srbija Zidjin Koper/Igor Mitrović)Priliv stranih direktnih investicija za prvih sedam meseci ove godine iznosio je oko 2,9 milijardi evra, procenila je konsultantska kompanija EY u svojoj nedavno objavljenoj publikaciji Makroekonomski puls.
To je za skoro 15 odsto više nego u istom periodu prošle godine. EY primećuje u svojoj analizi da se SDI menjaju na tri načina.
Pre svega uočljiv je rast stranih investicija u rudarstvo. U 2024. godini oko četvrtine SDI je upravo u ovaj sektor. U prošloj godini ove investicije su činile oko 16 odsto ukupnih SDI, a u periodu od 2010. do 2022. svega sedam odsto.
U 2021. i 2022. godini u rudarstvo je uloženo oko 110-120 miliona evra godišnje, da bi prošle godine to skočilo na 703 miliona, a samo u drugom tromsečju ov godine 583 miliona evra.
Sa ovim je vezan i trend rasta kineskih investicija. Rast invsticija iz Kine beleži rast od 2018. godine, a od 2022. se pojačava da bi u prvom polugodišu ove godine dostigao oko 30 odsto ukupnih stranih direktnih investicija. Pre 2018. godine njihov udeo je bio oko jedan-dva odsto.
U prvoj polovini ove godine iz EU je stiglo 49 odsto SDI, dok je na sve ostale zemlje raspoređeno ostalih 23 odsto. Recimo 2019. godine iz EU je u Srbiju šlo 60 odsto svih SDI i svega osam odsto iz Kine.
Na kraju, SDI u automobilsku industriju i posebno industriju autokomponenata kao što su delovi, gume, kablovi… rastu stabilno i sada čine najveći deo investicija u prerađivačku industriju.
Međutim, očigledan je još jedan trend, veliki rast investicija u građevinarstvo. U ovu oblast od 2019, ne računajući pandemijsku 2020. godinu, u Srbiju je ulazilo više od milijardu evra godišnje. Do 2022. godine investicije u prerađivačku industriju bile su veće nego u građevinarstvo, ali je 2022. godine blizu 1,8 milijardi evra iz inostranstva uloženo u ovaj sektor, dok je u industriju ušlo 1,5 milijardi.
U prošloj godini u industriju je uloženo 1,15 milijardi, a u građevinarstvo nešto iznad milijarde. U drugom tromesečju ove godine u građevinarstvo je uloženo 739 miliona evra stranih investicija, a u prerađivačku industriju tri puta manje – 275 miliona evra.
Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije podseća da smo mi imali model ekonomskog rasta koji je bio zasnovan na stranim direktnim investicijama i jeftinoj radnoj snazi.
„Te radne snage ponestaje, a i nije više tako jeftina. Naš privredni rast sada, a i u naredne tri godine zasnivaće se na građevinarstvu. Ali i za to su potrebni radnici. Sada nemamo dovoljno radnika koliko privreda potražuje, a pitanje je da li možemo i da ih dovedemo. Uvoz velikog broja radnika nije samo ekonomsko, već i društveno i bezbedonosno pitanje“, smatra Jevtović.
On dodaje da će takav model rasta ostati sve do izložbe EKSPO 2027. godine.
„To diktiraju preuzete obaveze i verujem da će one biti i ispunjene. Taj model podrazumeva i velika ulaganja u infrastrukturu i velika zaduživanja. Međutim, ostaje pitanje kada se dostigne visoka baza BDP-a za naše prilike, šta će biti posle 2027. i na čemu će se zasnivati rast“, otvara pitanje Jevtović.
On ukazuje i da od proizvodnje autodelova, Srbija ima samo plate radnika koji rade u tim fabrikama.
„U te fabrike stižu delovi iz inostranstva, tu se sklapaju i posle prodaju. Da su te fabrike u rukama našeg kapitala, oni bi te sklopljene delove prodavali po višim cenama, nego što to strani vlasnici prodaju svojim drugim firmama. To nije model koji može da dovede do nekog razvoja“, napominje Jevtović.
On ističe i da ne čude investicije u rudarstvo i rast kineskih investicija, jer se to odnosi najvećim delom na Ziđin.
„Moraju se kupiti mašine za to silno iskopavanje rude“, zaključuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
