Strane firme u 2016. iznele više od 1,4 milijarde evra iz Srbije

Narodna banka Srbije ističe da „strane direktne investicije daju bitan doprinos ubrzanju ekonomskog rasta na održivim osnovama, s obzirom na to da utiču na povećanje ukupnih investicija, proizvodnog potencijala i konkurentnosti naše privrede“.

Međutim, nisu svi efekti SDI tako pozitivni kao što se često može čuti u javnosti. Naime, prema izvršenju platnog bilansa za prvih 11 meseci prošle godine prema analizi stručnjaka iz Makroekonomskih analiza i trendova kada se od neto prihoda od SDI oduzmu odlivi po osnovu istih, „čisti“ neto priliv je iznosio 415,9 miliona evra. Ti odlivi koji su ukupno iznosili 1,4 milijarde evra sastoje se od 535,9 miliona evra koliko su isplaćene dividende vlasnicima stranih kompanija u Srbiji, zatim 74,2 miliona evra po osnovu kamata i još 781,7 miliona evra po osnovu reinvestirane dobiti, što je dobit koja nije isplaćena vlasnicima.

„Ukoliko se priliv koji je ostvaren po osnovu ulaganja nerezidenata u Srbiju umanji za odlive koje smo imali po osnovu rashoda od SDI (odnosno sredstava koja su „vraćena“ stranim investitorima), čisti neto priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju iznosio je 415,9 miliona evra“, napominje se u poslednjem broju MAT-a.

Osim toga u prošloj godini je značajno promenjena struktura stranih direktnih investicija. Za prvih 11 meseci 2015. udeo vlasničkih ulaganja uključujući i reinvestiranu dobit činio je 91,5 odsto stranih direktnih investicija, dok su međukompanijska zaduživanja iznosila svega 8,5 odsto SDI. U prvih 11 meseci 2016. godine neto vlasnička ulaganja su smanjena za 603,5 miliona evra (na 876,9 miliona evra) i svedena su na 57,9 odsto svih SDI, dok su međukompanijska zaduživanja povećana za 613,4 miliona evra (na 737,3 miliona evra) pa je njihov udeo skočio na 42,1 odsto.

Objašnjenje za ovo je prosto. Centrale stranih kompanija odobravaju kćerkama firmama u Srbiji kredite koji moraju biti vraćeni, umesto da im daju dodatni kapital.

Kako objašnjava Ivan Nikolić, saradnik MAT-a, motiv za međukompanijske pozajmice je izbegavanje poreza, jer kada se otplaćuje kredit, to se knjiži kao trošak i neoporezuje se, dok se prilikom isplate dividende naplaćuje porez na dobit od 15 odsto.

„To je strategija velikih stranih kompanija i to je uobičajeno za SDI. SDI imaju pozitivan efekat, jer su u velikoj meri zaslužne za rast izvoza u prošloj godini, transfer tehnologije, zapošljavanje, ali imaju i tu negativnu stranu – iznošenje dobiti“, objašnjava Nikolić.

Ekonomista Dragovan Milićević ističe da se svake godine iz Srbije u proseku iznese 1,2 milijarde evra dobiti, a od 2008. godine prema njegovim računicama izneto je oko 12 milijardi evra.

„Ne odliva se novac iz Srbije samo po osnovu dobiti, već i po osnovu transfernih cena. Strane kompanije u Srbiji nabavljaju materijal, opremu iz inostranstva i naduvavaju njihove cene kako bi smanjile profit u Srbiji. To bi trebalo da se kontroliše, ali pitanje je kako se to radi“, kaže Milićević.

Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije objašnjava da s obzirom na povećani udeo stranog vlasništva, kao posledica ulaganja u prethodnim godinama, rastu i obaveze koje se knjiže kao odliv.

„Moguće je da je promenjen način na koje kompanije reinvestiraju. Na ovo drugo ukazuje podatak o tome da raste udeo zaduživanja, pretpostavljam između stranih majki i domaćih ćerki. Ovo ima smisla ako je više reč o reinvestiranju nego o novim ulaganjima, što je promena do koje bi trebalo da dođe posle početnih ulaganja. To je opet u skladu sa smanjenjem udela potrfolio investicija, kojima se pribegava češće kada je rizik povećan nego kada je investiciona klima stabilnija ili se čak poboljšava“, smatra Gligorov.