Strane investicije i dalje jake, domaće još uvek zaostaju

Na sajtu NBS za sada su podaci za prvo polugodište, takođe dobri, jer pokazuju da je ukupan iznos SDI iznosio 1,754 milijarde odnosno da je u prvom kvartalu zabeleženo 967,6 a u drugom 787 miliona evra.

Do kraja oktobra, sudeći po izjavi Vučića, ulaganja su gotovo udvostručena ali još nije poznata njihova struktura, ko je i u kojim oblastima ulagao, da li je to uvećalo i za koliko opštu zaposlenost i kako će se sve odraziti na bruto domaći proizvod.

– Ako smo u prva dva kvartala dobili 1,75 milijardi evra, to nije loš rezultat pri čemu je važno da ulaganja dolaze u razmenljivi deo BDP-a. Dobro je ako su omogućila ili rast izvoza ili zamenu za uvoz, to znači da su doprinela povećanju naše konkurentnosti na međunarodnom tržištu. Ipak, upadljiv je i dalje izostanak domaćih privatnih investicija, a one su ključne za razvoj jedne zemlje. U Srbiji su one na niskom nivou i to je hroničan problem poslednjih deset godina, kreću se oko 18 odsto BDP-a, što je daleko ispod onoga što nam treba. Poslednjih godina pred svetsku krizu imali smo investicije na nivou 24-25 odsto BDP-a, dostigli smo taj prag koji stvara osnov da se privredni rast malo ubrza. I ovo što sada imamo, malo više od 20 odsto BDP-a, velikim je delom posledica jačeg izdvajanja države u kapitalna ulaganja – kaže za Danas Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Ističe da iako su postignuti rezultati za svaku pohvalu, ne treba zanemariti da je potreban i visok nivo transparentnosti u trošenju sredstava, da mora da postoji provera kako se taj novac koristi, da li plaćamo zaista pravu cenu za, na primer, infrastrukturne radove.

Profesor Ljubodrag Savić sa istog fakulteta kaže da je trend od preko tri milijarde evra stranih ulaganja prisutan već nekoliko godina i da ga uglavnom ostvaruju strane fabrike koje posluju u Srbiji a prave razne delove za automobile, poput sada aktuelnog Linglonga sa ogromnim ulaganjem u izgradnju fabrike i opreme. Podseća da je ove godine velika ulaganja, u otvaranje novog rudnika i prateće delatnosti imao i Zijin u Boru, dok je udeo domaćih privrednika, ako se isključi država koja investira najčešće u kapitalnu infrastrukturu, simboličan.

– Ne ide nam baš dobro sa ostvarenjem cilja da domaće investicije stignu do 25 odsto, tu potpuno zaostajemo i to je malo neshvatljivo. Prvi put je država donela zakon koji ne favorizuje strane firme, pravo na subvencije imaju svi, ali naši privrednici stalno traže neke olakšice. Nije tačno da ih država ne pomaže, ali postoji tu i realan problem. Strane fabrike dolaze sa već definisanim proizvodom, tehnologijom, tržištem, dok se naše tek razvijaju, moraju da ulože u sve to a onda može da se desi da neko u svetu to već proizvodi bolje i jeftinije. To jeste rizik, zbog kojega domaći privrednici beže u trgovinu ili usluge. Ali, i pored toga domaće investicije su poželjnije, privrednik ostaje u zemlji dok inostrane nisu, dugoročno posmatrano, siguran posao jer se promenom uslova lako može desiti situacija kao sa Geoksom, da skupe opremu i odu – kaže Savić i naglašava da je na mestu primedba kako je trebalo više da učinimo na privlačenju fabrika sa višom finalizacijom, kvalifikovanijim radnicima, ali želje nisu uvek lako ostvarive.

Posredno

– Kod svođenja računice treba imati u vidu da sve investicije ne utiču direktno na povećanje broja radnih mesta ili na rast BDP-a. Tako kad strana matična banka dokapitalizuje svoju u Srbiji, ojačaće njenu kapitalnu osnovu ali neko novo radno mesto može se otvoriti tek posredno, preko plasiranih kredita privrednicima. Takođe, iako ima tretman kapitalnog ulaganja, nabavka oružja, ne podiže potencijal privrede a za nju su često vezana i dodatna izdvajanja, na primer za strane stručnjake koji će vršiti obuku i održavanje – kaže Dejan Šoškić.

Najveće investicije stigle iz Evropske unije

Ubedljivo najveća ulaganja u prvih šest meseci ove godine došla su iz Evrope – 1.128,5 miliona evra, pri čemu je udeo država van Evropske unije simboličan. Slede investicije koje potiču iz Azije, 544,8 miliona evra, od kojih se samo na projekte Kine i Hong Konga odnosi gotovo 500 miliona. Sa tog kontinenta, iz Ujedinjenih Arapskih Emirata stigle su investicije vredne 9,8 miliona. Iz Severne Amerike investirano je ukupno 76,8 miliona od čega iz Kanade potiče oko 66 miliona evra. Firme sa afričkog kontinenta uložile su 4,7 miliona evra. Kada je reč o delatnostima, u vrhu liste je rudarstvo gde je investirano 380,7 miliona evra, sledi prerađivačka industrija sa 352,7 miliona u okviru koje je najistaknutija pojedinačna stavka od 165,2 miliona u sektor proizvodnje gume i plastike. U saobraćaj je investirano 278,4 miliona, građevinarstvo 220,3 a u finansije i osiguranje 148,2 miliona evra.