Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC; Shutterstock/ArtMediaWorx; NIS; EPA-EFE/ALESSANDRO DI MARCOMnogo je diskusija do sada vođeno o tome kakva je spoljna politika Srbije. Da li je bliža Istoku ili Zapadu, na koliko stolica, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić sedi – jednoj ili dve.
Međutim, ako gledamo ekonomsku politiku ili preciznije, investicionu politiku, može se zaključiti da Srbija spoljnu poltiku vodi zapravo ekonomijom. U poslednjih desetak godina veliki državni projekti, velike privatne investicije uz subvencije i fantastičan ekonomski ambijent za strane investitore, kao i javno-privatna partnerstva, dodeljeni su kompanijama, često i državnim, iz nekoliko najvećih ekonomskih i političkih sila. Nekada u zamenu za to dobiju obećanja o političkoj podršci.
Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom prošle godine vrednost direktnih stranih investicija dostigla je 4,52 milijarde evra. Najveće učešće u SDI imala je Kina, a zavidan iznos dolaznog kapitala imala je i Holandija, UK, Austrija i Nemačka.
Rusi su odavno dobili NIS, Amerikanci grade Moravski koridor, a tek se najavljuje saradnja, Francuzi dominiraju javno-privatnim partnerstvima, Kinezi grade skoro sve velike projekte, a dominiraju rudarstvom, nemačke kompanije uz Italijane, posebno u oblasti autoindustrije čine kičmu industrije Srbije, Turci su uključeni u gradnju puteva i mostova, a Arapi su preuzeli nekretnine.
Ali da krenemo redom.
Nemačka
Nemačka je ubedljivo naveći trgovinski partner Srbije, a robna razmena između dve zemlje je u konstantnom porastu. Tokom 2023. robni izvoz u Nemačku bio je oko 4,3 milijarde evra, a uvoz oko 4,8 milijardi evra. Od 2015. do 2022. godine. ukupna robna razmena između povećana je sa 3,56 milijardi evra na 8,44 milijarde evra.
Preko polovine ukupnog izvoza iz Srbije u Nemačku odnosi se na sektor mobilnosti (51,55 odsto u 2022). Drugim rečima, najpoznatije nemačke kompanije koje posluju u našoj zemlji proizvode delove za nemačku auto-industriju.
Tako se firma ZF Friedrichshafen za proizvodnju delova za automobile, brodove i železnicu iz Pančeva našla na četvrtom mestu najvećih izvoznika (504,8 miliona evra), dok je na petom mestu takođe nemačka fabrika auto-kablova Leoni iz Prokuplja (489,3 miliona evra).
Fabrika Leoni koja proizvodi kablove za automobile, poznata je i po pozamašnim subvencijama koje je primala od Srbije.
Kompanija je više od 40 odsto investicija „pokrila“ novcem iz budžeta naše zemlje, kada je država za otvaranje novih radnih mesta u tim fabrikama izdvojila oko 30,7 miliona evra i obezbedila besplatno zemljište i oslobađanje taksi. Inače, prvu fabriku u Srbiji Leoni je otvorio u Prokuplju 2009. godine, drugu 2014. u Malošištu u opštini Doljevac, a treću 2017. u Nišu.
Jedna od većih investicija je fabrika i istraživački centar Kontinentala u Novom Sadu u koju je prošle godine uloženo 140 miliona evra.
Još jedna kompanija koja beleži zavidan izvoz u 2023. je nemački farmaceutski gigant Hemofarm. U toku prošle godine ova firma imala je izvod vredan 351,9 miliona evra, a početkom tekuće godine Srbija je odobrila subvenciju od 3,5 miliona evra za proširenje kapaciteta, modernizaciju i automatizaciju proizvodnog pogona u Šapcu.
Naposletku, najnoviji priliv SDI iz Nemačke predstavlja iznos od 118 miliona evra uplaćen krajem januara za novu fabriku nemačke kompanije Milbauer u Staroj Pazovi.
Italija
Italijanske firme imaju značajno prisustvo u srpskoj privredi, počev od proizvodnje automobila pa sve do prehrambene industrije.
Najpoznatija italijanska kompanija kod nas je fabrika automobila Stelantis (Fijat) u Kragujevcu, koja je nastala početkom 2021. godine spajanjem tri proizvođača automobila, Fijata, Pežoa i Krajslera.
Fijat je prva velika investicija, koja je 2008-2009. godine „podmazana“ sa, kako se spekuliše, ukupno oko milijardu evra subvencija.
U ovoj fabrici je najavljen početak proizvodnje električnih vozila za sredinu ove godine, a Srbija je za to obezbedila podsticaje. Prema ugovoru, ova investicija iznosi 190 miliona evra, od čega će naša zemlja dati 48 miliona.
Oko Fijata je otvoren ekosistem dobavljača autodelova, među kojima ima i italijanskih kompanija, kao na primer Aunde.
Italijanske firme u Srbiji se bave i proizvodnjom građevinskog materijala (Labor Legno), kućnih aparata Ariston u Svilajncu, i naravno tekstilom, a verovatno je napoznatija investicija koja je pobegla“ iz Srbije – Geoks. Još niz italijanskih kompanija radi u Srbiji.
Ipak, Italijani su najjači u bankarskom sektoru. Banka Inteza je već više od decenije najveća banka u Srbiji, a među pet najvećih je i Unikredit banka iz Milana.
Kina
Najveći pojedinačni investitor u Srbiji prošle godine bila je Kina. Skoro trećina svih SDI došlo je iz ove zemlje.
Najveći izvoznici Srbije u 2023. godini bile su kineske kompanije Ziđin majning, Ziđin koper i HBIS grupa. Izvoz Ziđin majninga iz Brestovca bio je 1,15 milijardi evra, Ziđin kopera iz Bora 746,3 miliona, a HBIS grupe iz Smedereva 549,1 milion evra.
Preduzeće Ziđin jedan je od najvećih kineskih proizvođača zlata i bakarne rude, a 2018. godine uz obećano ulaganje od 1,26 milijardi dolara postao je strateški partner Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor.
Godinu dana kasnije, Ziđin majning kupio je od američke kompanije Fripert MekMoran nalazište bakra i zlata Čukaru Peki za 390 miliona dolara, i postao jedini vlasnik rudnika u Timočkoj Krajini.
Još jedan gigant, kineska HBIS grupa kupila je 2016. godine smederevsku Železaru za 46 miliona evra, dok je dugove čeličane preuzela Vlada Srbije.
Ipak, preuzimanje starih dugova nije jedina povlastica koju je kineska firma dobila od Srbije. Subvencionisanjem cene gasa, državnu pomoć vrednu na desetine miliona evra HBIS grupa dobila je 2021. iako je te godine bila četvrta najprofitablnija kompanija u Srbiji.
Osim u oblasti rudarenja, Kinezi igraju ključne aktere i kada su u pitanju putni pravci u Srbiji.
Firme China Railway International i China Communications Construction Company angažovane su na izgradnji pruge Beograd – Budimpešta, koja je deo kineske inicijative Pojas i put. Ukupna vrednost projekta procenjena je na oko dve milijarde dolara, a na deonici Stara Pazova – Novi Sad kao izvođač je bila uključena i ruska kompanija RŽD International.
Osim toga, kineske kompanije Šandong i CCCC bili su glavni izvođači za tri saobraćajnice, odnosno na deonici auto-puta Preljina-Požega i brzim saobraćajnicama Iverak-Lajkovac i Požarevac-Golubac.
Država je za izgradnju ovih puteva angažovala kineske kompanije na osnovu sporazuma Srbije i Kine, dok je novac za realizaciju pozajmljivala kod kineskih banaka. Tri pomenute deonice koštale su Srbiju oko 950 miliona evra, a u njihovoj izgradnji učestvovale su firme Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića.
Još na početku vlasti SNS-a, jedna od, do sad, najegzotičnijih ideja, stigla je od Kineza. Radi se o izgradnji kanala Dunav-Morava-Vardar, čime bi se otvorio direktan plovni put od Soluna do Nemačke. Vrednost radova procenjena je tada na 15 do 17 milijardi dolara.
U Srbiji ima i nekoliko velikih investicija kineskih kompanija u industriji, a najpoznatije su Meita kojaa proizvodi auto delove i Linglong koja pravi fabriku guma u Zrenjaninu.
Rusija
Na šestom mestu liste zemalja iz koje dolazi najviše stranih direktnih investicija je i Rusija, sa 162,4 miliona evra. Najpoznatija kompanija u Srbiji koja se vezuje za Rusiju je Naftna industrija Srbije, jer je ruski Gazprom većinski vlasnik ovog giganta. Ovaj posao napravljen je još dok je DS bio stožer Vlade, 2008. godine.
Gaspromnjeft je za 400 miliona evra kupio 51 odsto kompanije, uz obećanje Rusije da će izgraditi gasovod Južni tok, i pružiti političku podršku Srbiji oko Kosova. U 2022. godini NIS j eostvario profit od skoro 800 miliona evra, a prošle godine upola manje od toga, ili otprilike onoliko koliko su pre 15 godina platili svoj udeo u NIS-u.
Ipak, najveći broj ruskih firmi kod nas bavi se programiranjem i konsaltingom. Kada je krenuo talas „priliva“ Rusa u Srbiju 2022. godine od početka rata u Ukrajini, Jandeks, kao najveća IT firma iz te zemlje, zvanično je otvorio predstavništvo i u našoj zemlji. Par meseci kasnije, otvoren je i Razvojni centar kompanije Luksoft, koja radi softverska rešenja za auto-industriju, bankarstvo i telekomunikacije.
Ruski RŽD Internešnel je gradio i deonicu pruge Stara Pazova – Novi Sad. Radovi na pruzi počeli su sredinom marta 2018. godine, trasa je duga je ukupno 40,4 kilomatra, u šta su uključeni tunel i vijadukt „Čortanovci” (4,2 kilometra).
Zajedno sa izgradnjom tunela i vijadukta „Čortanovci” od 337,6 miliona dolara, radovi su bili vredni ukupno 585,5 miliona dolara, a projekat se finansirao iz ruskog kredita za srpske železnice.
SAD
Američke kompanije su od 2001. investirale više od četiri milijarde dolara u Srbiju, a najveći broj njih bavi se trgovinom, obnovljivim izvorima energije i IT-jem.
Pre nekoliko dana Vučić je nakon sastanka sa pomoćnikom sekretara Biroa za evropske i evroazijske poslove Stejt departmenta Džejmsom O’Brajanom istakao da će američke kompanije graditi neke od najvećih hidroenergetskih objekata u našoj zemlji.
Još ranije je bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović govorila o angažmanu američkog građevinskog giganta Behtela na gradnji Đerdapa 3.
Osim toga, američke kompanije učestvuju i u infrastrukturnim projektima u skladu sa Memorandumom o razumevanju o saradnji u oblasti infrastrukture iz 2018. godine. Tako je 2019. potpisan ugovor između Srbije i konzorcijuma „Behtel-Enka“ (SAD-Turska) za izgradnju dela Moravskog koridora Pojate-Preljina, dužine 112 kilometara i vrednosti 800 miliona evra.
Pomenuti Behtel je angažovan i od Rio Tinta na građevinskim radovima na projektu Jadar, koji je trenutno, navodno, u zastoju.
Američke kompanije su veoma prisutne u srpskom IT sektoru. Jedna od vodećih svetskih IT kompanija, Oracle prošle godine otvorila je Oracle Cloud regionalni cenar u Kragujevcu. Majkrosoft ima istraživački centar u Beogradu odakle razvija svoj globalni „klaud“ servis, a neke od najvećih akvizicija srpskih IT startapa obavile su američke kompanije.
Takođe, jedna od većih investicija, uz znatne subvencije, je i američki NCR.
Amerikanci su prisutni i u našoj industriji, ali ugloavnom iz ranih 2000-ih. To su pre svega Filip Moris koji je privatizovao DIN, fabrika limenki Bol pekedžing, Koka kola, Pepsi co…
Najnoviji projekat koji uključuje američke firme jeprojekat obnove ili izgradnje na mestu srušenog Generalštaba, za koji se pre mesec dana pojavio u javnosti Žared Kušner, zet Donalda Trampa, kao investitor.
Ujedinjeni Arapski Emirati
Nedugo nakon dolaska SNS na vlast došlo je uspostavljanja strateškog partnerstva sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima koje traje i danas.
Naravno, najpoznatiji posao UAE u Srbiji je Beograd na vodi, u kom je arapski biznismen Mohamed Alabar vlasnik dve trećine kompanije a država jedne trećine, koji se razvija već 10 godina i čini se da nema kraja njegovom širenju.
Nedavno je Vlada donela odluku da Beogradu na vodi ustupi još 327 hektara na opštinama Savski venac, Stari grad, Novi Beograd i Čukarica
Drugi veliki projekat Arapa u Srbiji je kupovina PKB-a, po mnogima budzašto, za 121 milion evra.Druga arpaska kompanija Al Rawafed ima oko 12.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Ova kompanije je svojevremeno ušla u Srbiju kupovinom vojnog dobra Morović.
Arapi su se zato „našli“ Srbiji kada je trebalo pokrivati dugove, pa su odobrili dva kredita, u to vreme povoljna, od po milijardu dolara. Srbija sada UAE duguje oko 2,5 milijarde dolara.
Ako je sudeći po dokumentu koju su Srbija i UAE potpisali u februaru (Memorandum o razumevanju između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti razvoja i primene veštačke inteligencije), u budućnosti se može očekivati uključivanje UAE u sferi kompjuterske obrade podataka.
Francuska
Francuska je kasnila sa „osvajanjem“ svog dela kolača u Srbiji, ali je poslednjih godina veoma aktivna. Doduše ovo se ne odnosi na privatizaciju Tigra iz Pirota od strane Mišlena koji je već godinama jedan od najvećih izvoznika iz Srbije, u 2023. 454,9 miliona evra.
Ipak, Francuzi su se fokusirali na velike projekte u partnerstvu sa državom i u oblasti javnih usluga. To se pre svega odnosi na koncesiju Aerodroma Nikola Tesla koju je 2018. godine dobila kompanija Vansi. Jednokratna koncesiona naknada državi iznosila je 501 milion evra, a u narednih 25 godina (do 2043) plaćaće državi i godišnje nadoknade, a obavezala se i na velike investicije u aerodromsku infrastrukturu. Zauzvrat, ima pravo na sve prihode aerodroma.
Drugi veliki posao koji su Francuzi ugovorili odnosi se na izgradnju metroa u Beogradu. Kompanija Egis Rail je projektant, a kompanija Alstomće snabdevati metro opremom. U ovaj biznis „uglavili“ su se Kinezi (Power China) koji će obavljati građevinske radove, odnosno kopanje tunela.
Kada je reč o aktuelnim temama, početkom aprila Srbija je imala razgovore sa čelnicima vojne industrije „Daso“ povodom nabavke borbenih aviona „rafal“ koje oni proizvode za oko 3,5 milijarde evra.
Takođe, aktuelna ideja o izgradnji nukelarne elektrane, što je, čini se, bila jedna od glavnih tema Vučićeve posete Parizu, a u čemu bi Srbiji pomagale francuske kompanije s obzirom da ova zemlja dobija oko 70 odsto struje iz nuklearne energije.
Od privatnih investicija verovatno je najpoznatija Šnajder elektrik, kompanija koja u Novom Sadu ima preduzeće i razvojni centar koji se bavi upravljanjem električnim mrežama.
Turska
Za razliku od drugih zemalja, turske kompanije uglavnom su angažovane na izgradnji infrastrukturnih projekata širom Srbije, uključujući zgrade, mostove i puteve.
Prema saznanjima Forbsa, u našoj zemlji registrovano je 230 aktivnih pravnih lica čiji su osnivači turski državljani ili turske kompanije koje posluju u sektoru građevinarstva. Ipak, više od 60 aktivnih kompanija sa turskim državljanima ili firmama kao osnivačima, ima blokiran račun, a na 24 je NBS stavila zabranu raspolaganja novcem.
Radnici iz Turske uglavnom su angažovani kao jeftina radna snaga kojoj se isplaćuje minimalna zarada.
Jedan od najpoznatijih turskih izvođača radova na infrastrukturnim projektima u Srbiji je građevinska firma Kronos. Njoj su, na primer, bili dodeljeni radovi na brzoj saobraćajnici Loznica – Valjevo – Lazarevac, deonici koja treba da se spoji sa autoputem Miloš Veliki.
Sa druge strane, radovi na trasi autoputa Kuzmin – Sremska Rača, čija je vrednost radova 225 miliona evra, izvodi preduzeće Tašjapi. Ipak, na toj deonici početkom godine javili su se problemi, jer je, kako su nadležni pojasnili, Tašjapi suočeni sa izazovima u poslovanju. Prema pisanju Forbsa, ogranak kompanije Tašjapi u Srbiji je od 6. februara u blokadi.
Osim u građevini, Turska je kod nas prisutna i u tekstilnoj industriji. Ipak, ni tu „ne cvetaju ruže“. Neke od fabrika su se zatvorene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
