Vučević: Slažem se sa ocenom privrednika da postoje visoki parafiskalni nameti i troškovi

On je na predstavljanju „Bele knjige 2024“ rekao da je razumeo da nije zadovoljavajući nivo usklađenosti sa preporukama privrednika za pojedine oblasti, ali da je realnost, što nije opravdanje za Vladu, da je Srbija u poslednjih 12 meseci imala dva izborna ciklusa i gotovo šet meseci tehničke vlade, što je ostavilo određenog traga i na privredu.

Vučević je dodao da veruje da će u narednom periodu, ukoliko bude političke stabilnosti, ne samo u Srbiji već i u regionu i svetu, privredni ambijent biti bolji.

Naveo je da će se sigurno raditi na obnavljanju zajedničke komisije Vlade Srbije i Saveta stranih investitora, kako bi se direktno sa privrednicima razgovalo bar nekoliko puta godišnje, i da taj dijalog bude efikasan a ne protokolaran, kako bi privrednici mogli da čuju planove Vlade Srbije, posebno u oblasti zakonodavsta, i da lakše planiraju poslovanje.

Vučević je rekao da se slaže sa ocenom privrednika da postoje visoki parafisklani nameti i troškovi i da bi trebalo da Ministarstvo finasija radi na njihovom smanjenju, jer to može da bude rešeno.

Dodao je da će se razmatrati i izmena regulative kako bi se smanjila zloupotreba bolovanja, na šta se često žale poslodavci.

Ukazao da je Srbiji veoma bitan Plan rasta za Zapadni Balkan i da ga Srbija nikada nije doživljavala kao zamenu za članstvo u EU, kao što je i inicijativu Otvoreni Balkan doživela kao proces integracije i pripema za ulazak u EU.

„Evropska unija ostaje strateško opredeljenje Srbije“, rekao je Vučević, ali je dodao d Srbija gleda i druga tržišta iz kojih takođe dolazi više investicija.

Premijer Srbije je naveo da ga je obradovala prognoza Evropske komisije koja je revidirala prognozu rasta BDP-a Srbije za ovu godinu na 3,9 odsto, te da očekuje da inflacija bude 4,7 odsto.

Govoreći o proširenju EU, šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre istakao je da to nije više samo politički cilj već da je reč o geopolitičkom imperativu i najvišem prioritetu za EU, koji podrazumeva hitnost širenja na Zapadni Balkan i druge zemlje sa aspiracijama za članstvo.

„Srbija mora da iskoristi ovaj ključni trenutak i odgovori na sve veći fokus EU na proširenje. Vreme je sada, sa jasnim koracima napred. To bi trebalo da bude u centru našeg rada u Srbiji – Vlade, Delegacije, EU, civilnog društva, kompanija i cele države“, kazao je Žiofre.

Dodao je, da bi se ubrzao proces, Plan rasta za Zapadni Balkan nudi Srbiji „priliku bez presedana da podstakne svoju ekonomiju, premosti socio-ekonomski jaz u odnosu na EU i ubrza pristupanje EU.”

I ona je potvrdio da Plan rasta za Zapadni Balkan nije zamena za članstvo Srbije u EU i da je budućnost Srbije u evropskoj porodici, kao i da je EU željna da prihvati Srbiju u tu porodicu.

Prema njegovim rečima, poces pristupanja i samo pristupanje će doprineti boljem životnom standardu građana i otvoriti puteve za novova tržišta.

Naveo je da je deo Plana rasta i reformska agenda koju je Srbija usvojila i da su neke od tih reformi nalze i u Beloj knjizi, kao što su jačanje privatnog sektora, oblast javnih nabavki, obrazovanje za moderno poslovanje, vladavina prava.