Strani investitori za godinu dana otvorili više od 30 fabrika

O tome kako obezbediti nastavak tog rasta, šta je potrebno privredi i zašto je regionalna saradnja ključna za razvoj naših pojedinačnih ekonomija, u razgovoru za Danas objašnjava Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Na koji način trgovina sa okolnim zemljama može da se unapredi, olakša i ubrza?

– Nakon ranije postignute liberalizacije u trgovini industrijskim i većinom poljoprivrednih proizvoda, u okviru CEFTA sledi liberalizacija u razmeni usluga, kao i unapređenje mehanizama za olakšavanje međusobnog poslovanja i otklanjanje tehničkih i necarinskih barijera. Manjem zadržavanju na granicama doprinelo bi skraćivanje graničnih inspekcijskih i carinskih procedura, usaglašavanje i priznavanje dokumenata i sertifikata, ujednačavanje rada i unapređenje saradnje carinskih službi, kao i pojednostavljivanje procedura za rešavanje sporova među potpisnicama sporazuma.

Mnoge necarinske barijere otklonjene su u međuvremenu, ali se stalno postavljaju nove. Posledica takvih mera koje države jedne drugima uvode i preterane državne birokratije su kolone kamiona sa robom na granicama, što privredi jede i novac i vreme, dovodi u pitanje pouzdanost isporuka i uvećava logističke troškove. Upravo zbog čestih zastoja na graničnim prelazima, prema podacima Svetske banke, logistički troškovi u regionu iznose 16 odsto BDP, što je dvostruko više u odnosu na prosečnih osam odsto u EU.

To je i jedan od mnogo argumenata u prilog inicijative o uspostavljanju carinske unije kao dublje ekonomske integracije od zone slobodne trgovine, formiranja jedinstvenog carinskog prostora bez međusobnih carina unutar unije, ali i sa jedinstvenom carinskom tarifom i spoljnotrgovinskom politikom prema trećim zemljama.

U kojim oblastima vidite mogućnosti za unapređenje saradnje unutar regiona i sa svetom?

– Prostora za unapređenje ekonomske saradnje ima u gotovo svim oblastima. Dalji rast realno je moguć u lancu agrobiznisa, posebno prehrambenoj industriji, energetici, metaloprerađivačkoj industriji, građevinarstvu, ali i u saobraćaju, turizmu, informacionim tehnologijama, zaštiti životne sredine…

U proteklih deset godina primena CEFTA je značajno podigla lestvicu regionalne saradnje i izvoz svih zemalja regiona, ali je međusobna i trgovina sa svetom i dalje dosta ispod mogućnosti. Prema podacima koje smo ovih dana mogli da čujemo, procene su da je izvoz pojedinačnih CEFTA ekonomija u EU od 27 do 40 odsto manji od njihovog potencijala. Možda je još ilustrativniji podatak da je zapadnobalkanska šestorka 2015. godine u svet izvezla samo 25,6 milijardi dolara robe, 20 puta manje od višegradske četvorke (Češka, Slovačka, Poljska i Mađarska) i da ima šest puta manji izvoz po stanovniku od proseka baltičkih zemalja (Letonije, Estonije i Litvanije).

Na koji način u sadašnjim okolnostima može da se poveća izvozni učinak regiona na međunarodnom tržištu?

– Mada svima u regionu znači svaki evro od izvoza i mada su nam tržišta u okruženju prirodne izvozne destinacije, ključno pitanje naših malih nacionalnih ekonomija nije kako da jedni drugima prodamo što više, nego kako da realizujemo zajedničke infrastrukturne projekte, da se bolje povežemo, da razvijamo više oblike saradnje, da ojačamo sopstvene kapacitete, udružimo naše kompanije, njihove reference i slobodan kapital: da zajedno proizvodimo i nastupimo na trećim tržištima.

Naše firme pojedinačno imaju relativno skroman potencijal, resurse i proizvodnju da bi same ozbiljnije mogle da konkurišu razvijenijim kompanijama na svetskom tržištu i dobiju poslove na regionalnim i međunarodnim tenderima. Zato radimo na granskom povezivanju naših kompanija, angažujemo se na formiranju građevinskog konzorcijuma koji bi mogao da učestvuje na tenderima za velike infrastrukturne projekte u okviru Berlinskog procesa. Umrežavamo kompanije iz agrobiznisa, energetike, metalske, namenske industrije… Jedan od projekata je i zajednički turistički proizvod regiona, posebno važan za privlačenje turista sa dalekih destinacija.

Drugi stub privrednog rasta prošle godine bile su investicije. Kolike SDI očekujete u ovoj godini i u kojim sektorima?

– Prošle godine privukli smo 1,86 milijardi evra, ponovili i za nekoliko desetina miliona evra premašili investicioni učinak iz prethodne 2015. godine. Zahvaljujući ulaganjima stranih kompanija u Srbiji je u proteklih godinu dana otvoreno više od 30 novih fabrika ili pogona, u toku su pregovori o novim projektima sa još toliko međunarodnih kompanija, a već je počela realizacija ili ugovoren početak još najmanje deset investicija. Na osnovu toga, ali i činjenice da iz 2016. izlazimo kao jedna od pet najpoželjnijih destinacija za ulaganja u industrijske projekte u Evropi i sa, objektivno, nikad boljom klimom, verujem da će u 2017. godini priliv stranih direktnih investicija iz protekle dve godine biti premašen, a ranije konzervativne projekcije (koje se kreću od 1,6 do 1,8 milijardi evra) tokom godine biti revidirane naviše.

Posebno je važno što su nove investicije proteklih godina projektno diversifikovane, usmerene pretežno u prerađivačke, izvozno orijentisane sektore – automobilsku, tekstilnu, prehrambenu, mašinsku, hemijsku i farmaceutsku industriju. To je doprinelo rastu domaće izvozne ponude, sa širim asortimanom, višim stepenom obrade i većom dodatom vrednošću. Taj trend se, sudeći po interesovanju investitora, nastavlja, pa se i ove godine većina stranih direktnih ulaganja očekuje u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu i deo u segmentu finansijskih usluga i osiguranja.

Šansa u IT-u

Čadež kaže da posebnu pažnju treba posvetiti i rastućem izvozno orijentisanom sektoru usluga, posebno IT-u. „IT je u razmeni sa inostranstvom za 11 meseci prošle godine ostvario suficit od 721 milion evra – za 33,5 odsto veći nego u istom periodu prethodne godine“, podseća Čadež.