Strani vlasnici izneli 1,4 milijardi evra na ime dividendi: Doznake i strane investicije u mrtvoj trci

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, nedavno je, po običaju pre objavljivanja zvaničnih podataka, saopštio da su za 11 meseci SDI dostigle 4,2 milijarde evra i da će do kraja godine prevazići prošlogodišnjih 4,4 milijarde.

Kada se od stranih investicija koje su ušle u zemlju oduzmu investicije koje su srpski rezidenti uložili u inostranstvu dobijamo da su za devet meseci neto SDI iznosile koji milion manje od tri milijarde evra.

Međutim, kapital koji stranci ulažu u Srbiju, ulažu da bi napravili profit. Kako se navodi u analizi Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) istovremeno je ukupan odliv primarnog dohotka po osnovu SDI iznosio 2,43 milijarde evra.

Raste odliv kapitala po osnovu ulaganja

Od toga, strani vlasnici kompanija u Srbiji povukli su 1,43 milijarde evra na ime dividendi, dok se 120,3 miliona evra odnosilo na odlive po osnovu kamata.

Još 883,6 miliona evra predstavlja odliv po osnovu reinvestirane dobiti koji predstavlja zadržanu dobit preduzeća u stranom vlasništvu, odnosno dobit koja nije isplaćena vlasnicima.

„Ukoliko se priliv od 3,2 milijarde evra koji je ostvaren po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju umanji za ukupan odliv primarnog dohotka po osnovu rashoda od SDI u iznosu od 2,4 milijarde evra (odnosno sredstava koja su „vraćena“ stranim investitorima), čisti neto priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju iznosio je 797,1 milion evra“, navodi se u decembarskoj analizi MAT-a.

Treba reći da se rashodi po osnovu reinvestirane dobiti tretiraju kao odlivi zato što ona uvek stoji na raspolaganju vlasniku i može u svakom trenutku da se iznese iz zemlje.

Taj čisti neto priliv po osnovu ulaganja u strane direktne investicije u Srbiju za devet meseci ove godine bio je za 30 odsto ili 344 miliona evra manji nego u istom periodu 2022. godine.

Takođe, po osnovu kamata na portfolio investicije, a to su uglavnom državne hartije od vrednosti, iz zemlje je za ovih devet meseci izašlo 255 miliona evra, a neto odliv po osnovu kamata na ostale investicije je dostigao 445,3 miliona evra, što je za skoro 90 odsto više nego u istom periodu lane.

Ostale investicije odnose se na depozite, finansijske i trgovinske kredite. Neto priliv u zemlju po njihovom osnovu iznosio je skoro 800 miliona evra u ovom periodu.

Kada smo kod portfolio investicija, što je uglavnom državno zaduživanje, od početka godine do kraja septembra, ove su povećane za oko 1,1 milijardu evra.

To je za 923,4 miliona evra ili za 542 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Ovo je posledica pre svega zaduživanja države emisijom evroobveznica za 1,6 milijardi evra u januaru ove godine.

Mada su vlasnici kapitala odlučili da masovnije povlače profit zarađen u Srbiji, struktura stranih direktnih investicija ove godine se poboljšala.

Udeo reinvestirane dobiti, odnosno dobiti koju su postojeći investitori odlučili da ulože u širenje proizvodnje, on je u ukupnim SDI povećan sa prošlogodišnjih 57,5 odsto na 81 odsto.

S druge strane, međukompanijsko zaduživanje, odnosno krediti matica prema ćerkama firmama, smanjilo je udeo u SDI sa 42,5 na 19 odsto.

„Učešće vlasničkih ulaganja u odnosu na međukompanijsko zaduživanje smatra se povoljnim jer kamate koje se plaćaju na međukompanijske kredite predstavljaju trošak i ne podležu oporezivanju, za razliku od dividendi ostvarenih po osnovu vlasničkih ulaganja koje predstavljaju dobit i podležu oporezivanju.

Takođe, treba imati u vidu da, za razliku od međukompanijskih kredita, vlasnička ulaganja u pasivi ne ulaze u bruto dug zemlje“, navode u MAT-u.

S obzirom da Srbija redovno ima manjak u razmeni robe i usluga, koji je ove godine neuobičajeno mali, svega 2,4 milijarde evra, on se finansira iz dva glavna izvora.

Deficit u razmeni robe i usluga je za skoro 60 odsto manji nego prošle godine, usled pada uvoza energije i rasta izvoza.

To su strane direktne investicije i doznake. Za devet meseci ove godine SDI su pretekle doznake, za razliku od prošle godine kada su u ovom periodu prilivi od novca koji su radnici slali kući bili veći od investicija.

Doznake radnika, mimo svih očekivanja, u prvih devet meseci u stopu su pratile investicije.

Naime, doznake su iznosile 3,14 milijardi evra što je za četiri odsto više nego prethodne godine.

Rast doznaka je neuobičajen pre svega zbog ekonomske situacije u evrozoni, a pre svega u ekonomijama gde najviše ima naših gastarbajtera.

Ivan Nikolić, urednik MAT-a, ističe da se u evrozoni pogoršava situacija što se tiče standarda građana.

„Beleži se pad prometa u trgovini na malo, što ukazuje na pad standarda, ali ipak se doznake ne smanjuju. Može biti da doznake i dalje rastu zbog podsticaja evropskih zemalja svojim građanima za ublažavanje krize.

Ima raznih procena i tumačenja što se tiče doznaka. Neki ocenjuju da bi one trebalo da se smanjuju, jer druga generacija emigranata više nije vezana za domovinu kao prva. Ali to se nekako kod nas održava na stabilnom nivou od osam, devet odsto BDP-a“, napominje Nikolić.