Stranim kompanijama Srbija dala poslove vredne oko pet milijardi evra

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Koja li je napredna provizija?

2. Petooktobarska kolonijalna politika zaduži uzmi proviziju i daj strancima koju nam nametnuo zapad Aca Srbin je usavršio do savršenstva kredite koje će vraćati buduće generacije znači da će Srbija biti na rasprodaji a njen opstanak počivati na principu južne amerike. Bliži se dan kada će presušiti krediti a iste treba vratiti kad bude došlo to vreme ova kasta petooktobarska će se razbežati po svetu dok će se sirotinja tamaniti. Matematički parametri pokazuju da je neminovno da do toga dodje.

   1. Nešo se ne sećam koliko ste vi „pre petooktobarci“ ostavili „duga“
      – izgubljeno 135000 km kvadratnih teritorije na kojima su živeli Srbi ili su dobijene kao repearacije za zločine italijana autrijanaca mađara bugara šiptara nemaca
      – 1976 opštom kriminalizacijom birokratizacijom uništen kapital (osnovna i obrtna sredstva)
      – 1990 opljačana stara devizna štednja i građani u dirigovanoj infalciji
      – pre „petokotobarci“ opljačkali sa Miloševićem ~300 milijardi evra nekretnina
      – stodine milijardi štete od sankcija, bombardovanja

      Vrlo je interesantno da svi brozovi i miloševićevi kriminalci pripisuju Vučiću da je „petooktobarac“ ali istine radi
      2008 dok je „petooktobarac“ Koštunica bio predsednik vlade javni dug je bio 8,13 milijarde evra a prosečna plata 418 evra
      A odna je ujahala „sedmojulskim urankom“ 2008 brozvova i miloševićeva banda predvođena Dačićem koji se udružio sa „intelektualnim krilom“ bivše Brozove zločinačke partije „drpokratama“ Tadića
      Vučić samo nastavlja ono što su Ranković Penzeić Markovići Stambolići Miloševići radili
      jer Vuči je „pedigrirano dete komunizma“ izabran negativnom selekcijom koja je počela sa „oslobođenje“ 1944.
      Posebno mi se dopadaju „kritičari“ svega koji iz ukradenih stanova koje su „platili“ par flaša kokakole tvrde da su „svi lopovi“
      a oni „pošteno zaradili stan“ za koji je radilo osam zaposlenih od kojih sedam nikada nisu dobili stan

      1. Odličan komentar.

      2. Kada je bivši premijer SFRJ Ante Marković 1989. tražio kredit od milijardu dolara za oporavak privrede od Svetske banke rečeno mu je da je SFRJ prezadužena zemlja i da ne može da dobije kredit. Tada je dug SFRJ bio oko 12 milijardi dolara. Toliki dug su Dinkić i Tadić ostavili AV 2012. kada je došao na vlast. Onda je Aca Srbin dao sve od sebe i taj dug udvostručio. Sa tendencijom i daljeg porasta. Naravno, uz debelu proviziju. Za svaki kredit se traže garancije. A šta Aca Srbin sve daje kao garanciju saznaćemo vrlo brzo. Kada Srbija više ne bude mogla da servisira otplate.

         1. Nikako da naš narod shvati da npr 20 milijardi dolara danas nije isto što i 20 milijardi dolara u Titovo vreme.Nije ista kupovna moć tog novca,npr fina unca zlata je u Titovo vreme bila 30 dolara a danas je 1500 dolara pa vi racunajte koliko je SFRJ bila zadužena.99% našeg naroda misli da je to isto,al kad nekoga pitate a sta je vise vredelo danasnjih 100 evra ili nekadasnjih 100 maraka,svi u glas poviču pa 100 maraka je bilo mnogo vrednije…

      3. Sokole.Otprilike je ta prica koja je nabrojana tacna.. Nazalost, Svilanovici ,Draskovici razne druge barabe nam decenijama „Jedu“Srbiju,vestom igrom svi su namireni I neraskidivo uvezani I drpanje ne prestanje a Srbija,posta saka zobi..I nije Ramzes nagori,sav talog se goodinama sellektovao da bi dokrajcio bolesnika na umoru.

      4. Gorane najbolji komentar sto sam u zadnje vreme procitao.Jedino si zaboravio svi ovi ugovori sa Kinezima su tajni zasto samo vlast i bog znaju.

      5. Mržnja vam je sve pobrkala, i činjenice i zablude

3. Da kompanija China Road and Bridge Corporationom (CRBC) koja je inače izgradila most Zemun – Borča, tačnije Pupinov most nije na tenderu dobila izgradnju Pelješkog mosta ne bi smo znali, da smo »debelo« preplatili izgradnju Pupinovog mosta, pa pođimo redom. Izgradnju Pupinovog mosta koji je koštao oko 260 mil. USD, odnosno oko 220 mil. evra je sa 85% finansirala kreditom kineska državna Eksim banka. Most je dugačak 1.507 m. i širok 29,1 m., pa je površina mosta 43.854 m2, dok je visina mosta 22,8 m. Izgradnju Pelješkog mosta koju sa 85% bezpovratno finansira EU je na tenderu dobila firma CRBC, jer je ponudila da će za 2,08 milijarde kuna, odnosno 275 mil. evra izgraditi most dužine 2.404m. i širine 21m., pa je površina mosta 50.484 m2, dok je visina mosta 55 m. Inače, cena koju je na tenderu ponudila CRBC je bila za 55,5 mil. evra niža od cene koju je ponudio konzorcij Actaldi&Ictas, odnosno za 68,5 mil. evra niža od cene koju je ponudio Strabag; https://www.vecernji.hr/vijesti/dali-smo-najnizu-cijenu-za-peljeski-most-jer-to-mozemo-1222941 . Ko se i malo razume u izgradnju mostova zna da se cena mosta računa po m2 površine mosta pa možemo da konstatujemo, da je površina Pelješkog mosta za 15% veća od površine Pupinovog mosta. Pa kada na to dodamo, da je Pelješki most 2,4 puta višlji od Pupinovog mosta, kao i da ima pet (5) raspona širine po 285 m. i činjenicu da u morsko dno treba zabiti 148 pilota dužine 38–128,4 m. i prečnika 1,8–2 m., kao i da su piloni mosta 100 m. iznad mora, može vrlo lako da zaključi da smo izgradnju Pupinovog mosta preplatili. A preplatili smo je, jer nije bilo tendera, a tendera nije bilo jer je uslov pri dobijanju kredita od kineske državne Eksim banke bio da most izgrade kineske firme.

   1. Da se nadovezem na ovaj komentar. Razlog zašto smo/su hteli da projekat finansira Kineska banka nije zato sto zapad neće da pozajmi nego zato sto zapadne banke i razvojne institucije imaju odredjene javno vidljive sisteme kontrole gde / kako / zašto se vrše isplate pod datim zajmovima. Nikada se dug ne racuna samo po ceni izgradnje nego uključuje i dodatne usputne troškove koji da ga uvećaju za dodatnih 10-40%. Da ne pričam o standardima kvaliteta izvodjenja radova

   2. Odavno ne čuh i ne pročitah nešto ovako argumenotvano. Ako je sve to tačno, a pretpostavljam da jeste, onda se ovde radi ili o pljački ili o nestručnosti.
      Rijetko se desi da pošten stručnjak ode u političare, mutne su to vode za ljude kao što se Vi. Ali mi je drago da se piše i da se komentariše o ovome…, neizostavan je to korak u evoluciji Srbije.

      1. Poštovani Nedeljko, svi podaci su tačni. I za nadzor nad izgradnjom Pelješkog mosta je bio raspisan tender na koji su se javila tri ponuđača sa ponudama od 9,2 mil. evra, 8,6 mil. evra i 8,2 mil. evra. Za vašu informaciju, moje dosadašnje životno i radno iskustvo je na svetlot dana izbacilo aksiom koji glasi; »Niko se u svoj blizini ne plaši neznanja, ali zato od znanja u svojoj blizini beže kao đavo od krsta«. I to je glavni razlog zašto me danas nema u »političkim vodama«.

   3. Daj ne lupetaj vise. Znaci ako su oni pre ovih krali onda sa tim opravdavas da i sto ovi muvaju i kradu je u redu. Dosta bre ovakvih glupih mejlova. Radi se otome da se ovakva kradje sprece a ne da ih opravdavas zato sto su i oni pre njih krali. Zato nam i ide tako suuuuper dobro.

4. Dragoslav, Dragoslave….!!!

5. Taj ekonomski pravac se naziva Provizijalizam,jer se lakse, sa stranim firmama prikriva kradja narodnih para i imovine.Narodni „spasitelji“ tako obezbede sebi i svojima nekretnine na atraktivnim mestima u svetu i puna konta u svetskim bankama.

6. Ko, bre, nema para!? Daj još pet autoputeva!…

7. Ali nije sve tako crno jer i strane kompanije su se svakako odužile Srbima. Dobro, barem nekim Srbima. Odabranim i vrlo malobrojnim…

8. Jedina stvar koja valja u vladavini neprikosnovenog Vučiča jeste izgradnja puteva i pruga poverena stranim kompanijama. Domaće firme za niskogradnju su nesposobne, neodgovorne i nadasve lopovske bande jer nijedana srpska vlast nije umela da kontroliše njihov rad, pa su investicije nestajale kao u bunaru bez dana a puteva nigde ! Hoštapleri iz putne mafije trpali su decenijama pare u svoje džepove a ugovori ostali mrtvo slovo na papiru jer izgleda da niko nikad nije za prevaru završio u zatvoru. Sada kada rade stranci jeste preskupo ali bar imamo puteve !

9. Možda je tako i bolje. Stranci možda manje kradu na materijalu, naši bar trećinu mazni.