Strmoglavi pad nafte neviđen od Zalivskog rata

Pred početak vikenda cena barela bila je 50 dolara, da bi po otvaranju tržišta u ponedeljak ujutru pala na nekih 33,5 dolara, što je 26 odsto manje nego početkom godine. U poređenju sa decembrom cena sirove nafte brent je prepolovljena, jer je 19. decembra, pre pojave korona virusa u Kini, barel koštao 66 dolara.

Drastičan pad cena tokom vikenda rezultat je „rata“ Rusije i Saudijske Arabije. Naime, kako je cena nafte konstantno padala tokom prva dva meseca 2020, zbog sve slabije tražnje, pre svega Kine kao jednog od najvećih uvoznika, zemlje članice OPEC-a i Rusija donele su odluku da pad cene uspore tako što će smanjiti proizvodnju.

Kako to nije dalo željeni rezultat predlog OPEC-a bio je da se dodatno smanji proizvodnja, ali na sastanku u Beču u petak Rusija na to nije pristala. Zbog toga je usledio buran vikend tokom kog je Saudijska Arabija odlučila da namerno spusti cenu „crnog zlata“.

Barel sirove nafte je tako juče koštao 30,04 dolara što je 27 odsto manje nego početkom januara, „brent“ je bio 33,49 dolara, dok je u SAD cena pala za čak 34 odsto od početka godine na 27,34 dolara za barel.

Uporedo sa cenom padala je i proizvodnja nafte, tako je prethodne sedmice ona bila najniža u poslednjih deset godina, a NJujork Tajms piše da je prvi kvartal 2020. po pitanju tražnje nafte u svetu lošiji čak i od 2008. i 2009. kada je svet pogodila velika finansijska kriza.

Neposredno pred sastanak u Beču u petak, OPEC je razmišljao da proizvodnju smanji za još milion barela nafte dnevno, na dosadašnjih 1,7 miliona. Prethodni predlog bio je da se proizvodnja smanji za 600.000 barela dnevno. Za smanjenje proizvodnje je pre svih Saudijska Arabija, jer sa ovako niskom cenom, kako piše Nujork Tajms, ova zemlja ne može da finansira svoj budžet.

Međutim, posle odbijanja Rusije da pristane na ovaj predlog, Saudijska Arabija se odlučila za radikalni zaokret i umesto smanjenja proizvodnje – još jače pumpanje nafte. Uz to je tokom vikenda Saudi Aramko, naftna kompanija ove kraljevina srezala cene za šest do osam dolara po barelu, što je juče dovelo do pravog sunovrata cene nafte.

Saudijska Arabija je tako pokrenula cenovni rat sa Rusijom, koji bi mogao da dovede do još većeg pada nafte u narednim danima i nedeljama.

Posledice pada cene nafte na globalnom tržištu osećaju se i u Srbiji, a ekonomista i generalni sekretar Nacionalnog komiteta za naftu Goran Radosavljević za Danas kaže da je litar dizela protekle nedelje na pumpama u Srbiji koštao 158 dinara.

„Cena od 33 dolara za barel nikome ne odgovora, ali s obzirom na to da je tražnja mala, verovatno će i dalje nastaviti da pada. Teško je predvideti koliko. Postoje i velike rezerve koji bi ako se puste u promet mogle da naprave dodatni haos“, ističe Radosavljević.

Uvoznicima nafte, kako kaže, ovakva situacija ide u korist jer se smanjuju troškovi, oseća se i uticaj na inflaciju, ali ne u značajnoj meri. O značajnijim posledicama bi moglo da se priča, ističe Radosavljević, ako dođe do toga da ova situacija potraje na primer godinu dana.

„Kod nas se već oseća jer je cena dizela pala na 158 dinara, tako da će to biti jedna od konkretnih posledica – da ćete za isti novac, a to je kod nas najčešće 2.000 ili 3.000 dinara – moći da sipate više goriva“, napominje Radosavljević.

On podseća da je dizel donedavno na pumpama bio oko 165 dinara po litru.

„Ako je pad cena na svetskom nivou 20 odsto, onda zbog akciza i drugih nameta u Srbiji bi pad cena mogao da bude maksimalno 10 odsto, možda i manje“, napominje naš sagovornik. Radosavljević kaže da u kratkom roku ne možemo da osetimo rast BDP-a zbog pada cene nafte, jer će se za istu količinu goriva trošiti manje novca, a cena transporta biće niža.

„Ako potraje situacija sa niskom cenom nafte, može da dođe do blage korekcije inflacije koja je inače niska i uticaće na platni bilans jer će uvoz energenata pasti“, ističe Goran Radosavljević.

Da se promene na svetskom tržištu odražavaju i kod nas potvrđuje i generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović. Maloprodajna cena dizela je, ističe, 20. januara bila 164,35 dinara, a 2. marta 158,99 dinara.

„Kada se prošlonedeljne cene uporede sa onima od sredine januara vidimo da je za tih mesec i po dana, benzin jeftiniji za 1,5 dinar, dizel za 5,35 i TNG-autogas za 2,29 dinara po litri“, kaže Mićović za naš list.

Ove nedelje su, kako kaže, cene goriva na benzinskim stanicama u Srbiji nastavile da padaju, a koliko tačno znaće se danas. „Benzin je u petak bio oko dinar, a dizel oko dinar i po jeftiniji od prosečnih cena u prethodnoj nedelji“, ističe Mićović.

Aktuelna kriza, kako kaže, pre svega pogađa proizvođače sirove nafte koji neće moći na pravi način da valorizuju svoja ogromna ulaganja u istraživanje i proizvodnju nafte. Uticaće, napominje on, i na ostale u lancu transporta, prerade i distribucije derivata, ali u daleko manjoj meri.

Na pitanje kakve bi posledice mogle da budu na tržištu nafte i kod nas, ali i u svetu, Mićović kaže da to u velikoj meri zavisi od mera zemalja proizvođača okupljenih oko OPEC-a.