Beograd, 6.10.2022. - Mandatarka nove Vlade Srbije Ana Brnabic okupila je clanove tehnicke vlade na danasnjoj sednici u Beogradu.Sporazum Vlade Srbije sa norveškom konsultantskom firmom Ristad enerdži (Rystad Energy) o sprovođenju analize elektroenergetskog sektora u Srbiji i davanju smernica Vladi za „popravku“ sistema koji je prošle zime doživeo kolaps, sam po sebi nije neobičan, kažu eksperti za energetiku, ali oznaka “strogo poverljivo” pod kojom je taj posao sproveden – jeste.
Komentarišući saznanja Nova.rs da je Vlada u tehničkom mandatu sklopila direktan ugovor sa Ristadom, bez raspisane javne nabavke i da je ugovor potpisao ministar finansija Siniša Mali, a ne Zorana Minajlović kao ministarka Ministarstva rudarstva i energetike, Goran Radosavljević, profesor na fakultetu FEFA, kaže da je ugovor mogao potpisati bilo koji ministar.
– To nije ništa čudno. Svojevremeno smo imali situaciju da je sporazum sa Gaspromom potpisao Velimir Ilić kao ministar infrastrukture – kaže naš sagovornik.
Ipak ono što najviše privlači pažnju je oznaka strogo poverljivo, što je u javnosti dovelo do sumnji da Vlada zapravo planira privatizaciju Elektroprivrede Srbije.
– Nije neuobičajeno da Vlada sklopi ugovor, ali jeste to što je stavljena oznaka strogo poverljivo. O privatizaciji EPS-a se priča već dve decenije – kaže Radosavljević, koji smatra da za rešavanje problema u sektoru električne energije nije ni trebalo angažovati firmu za konsultantske usluge.
Radosavljević, međutim, ne veruje ni da Srbija ima stručnjake koji bi mogli nešto da urade u EPS-u, tako da bi moralo da se traži treće rešenje.
Za razliku od Radosavljevića, stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović smatra da je to što je ministar finansija potpisao ovakav ugovor, ozbiljno zadiranje u resor Ministarstva rudarstva i energetike.
– Dogovor je da se to uradi bez javnih nabavki. Možda se MRE ne bi složilo sa mišljenjem Vlade, pa su ga zaobišli zbog toga – kaže Gavrilović.
Njegovo je tumačenje da sama oznaka poverljivosti, osim što znači skraćenu proceduru i isključivanje javnosti, može da bude neka vrsta opravdanja za privatizaciju EPS-a ili makar jednog dela.
– To bi moglo da bude opravdanje. Da se kaže da je angažovana nezavisna konsultantska firma, koja kaže kako Elektroprivreda Srbije radi sa gubitkom ili loše te je bolje da se privatizuje – kaže naš sagovornik i dodaje da bi država trebalo da se bavi nabavkom i skladištenjem uglja, da pojednostavi procedure za izdavanje dozvola za solarne elektrane koje bi smanjile uvoz EPS-u, a ne da raspravljamo o norveškoj firmi.
Ministarstvo energetike: Ne smemo da komentarišemo „strogo poverljivo“
Na pitanje redakcije Danas, zašto su isključeni iz potpisivanja ugovora, zašto je sve obavljeno bez raspisivanja javne nabavke i da li je ovaj angažman priprema za privatizaciju Elektroprivrede Srbije, iz Ministarstva rudarstva i energetike rekli su da su odmah po formiranju u oktobru 2020. godine, pokrenuli promene koje predstavljaju prekretnicu za sektor energetike u Srbiji, a započete su donošenjem novog zakonodavnog okvira.
U aprilu 2021. usvojene su izmene i dopune Zakona o energetici i Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i dva nova zakona – Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, kao i Zakon o korišćenju obnovlјivih izvora energije, koji relevantne evropske institucije ocenjuju kao jedan od najmodernijih u Evropi.
Odmah po donošenju novog zakonskog okvira izrađen je i novi investicioni plan i započeta izrada ključnih strateških dokumenata koji će biti osnov nove energetske politike i odrediti ciljeve i dinamiku procesa energetske tranzicije. U pitanju su:
– Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine i
– Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan RS do 2030 godine sa vizijom do 2050. godine ( kojim se utvrđuju ciljevi za smanjenje emisija GHG, povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i ciljevi za energetsku efikasnost u 2030.godini sa vizijom u 2050 godini)
Pored ova dva dokumenta u toku je i izrada Studija Dijagnostike pravedne tranzicije Srbije.
Izrada, kao i sadržaj Strategije razvoja energetike propisana je Zakonom o energetici. Strategiju razvoja energetike usvaja Skupština. Istim Zakonom propisana je i izrada INEKP RS a saglasno obavezama iz Ugovora o Energetskoj zajednici.
Za izradu Strategije razvoja energetike i Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike, kao i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu sprovedena je javna nabavka na osnovu čega su potpisani ugovori sa izabranim konsultantima, a to su:
– Elektrotehnički Institut Nikola Tesla i Rudarsko geološki fakultet Univerziteta u Beogradu koji će pripremiti Strategiju razvoja energetike Republike Srbije za period do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine i Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike.
– Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu koji će pripremiti Izveštaj o strateškoj proceni uticaja nove Strategije razvoja energetike na životnu sredinu kao i konsultacije i prekogranične konsultacije za Program ostvarivanja Strategije i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Programa ostvarivanja Strategije na životnu sredinu.
Za potrebe izrade nove Strategije razvoja energetike formirana je Radna grupa, rešenjem od 17.06.2021.godine, sastavljena od predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva zaštite životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede , šumarstva i vodoprivrede, EBRD, Privredne komore Srbije, Agencije za energetiku, JP EPS, EMS a.d, Srbijagas, Transnafta a.d, NIS a.d, Distribucijagas, Elektrodistribucija Srbije, SEEPEX, CEKOR, RES Fondacija, Beogradska otvorena škola.
Prvi nacrt nove Strategije razvoja energetike biće pripremljen do kraja oktobra 2022. godine nakon čega će biti predstavljen Radnoj grupi, a potom i organizovane javne i prekogranične konsultacije.
Paralelno sa izradom nacrta priprema se i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.
Nakon usvajanja nove Strategije razvoja energetike od strane Skupštine, pripremiće se Program ostvarivanja Strategije.
Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Republike Srbije do 2030. sa projekcijama do 2050. godine (INEKP) se priprema u okviru projekta IPA 2017 Dalje jačanje kapaciteta energetskog planiranja (nastavak projekta IPA 2013 Jačanje kapaciteta energetskog planiranja). Konsultant koji je angažovan na projektu je konzorcijum iz Grčke koji predvodi kompanija LDK Consultants SA u saradnji sa Centre for Renewable Energy Sources and Savings (CRES).
U cilju sprovođenja konsultacija i učešća svih relevantnih institucija u procesu izrade od najranije faze, formirana je Radna grupa sastavljena od predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Agencije za zaštitu životne sredine, Agencije za energetiku, Privredne komore Srbije, , Republičkog zavoda za statistiku, Narodne banke Srbije, EMS a.d, JP EPS, Elektrodistribucija Srbije, Srbijagas, Transportgas Srbija, Distribucijagas, NIS a.d., Transnafta, CEKOR, Beogradska otvorena škola, RES Fondacija, EBRD. Pored članova Radne grupe u rad i sastanke su uključeni i predstavnici Evropske Komisije i Sekretarijata Energetske zajednice.
Nova Strategija razvoja energetike i Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan RS do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine moraju biti usaglašeni i moraju sadržavati iste ciljeve i prioritete.
Trenutno stanje i prioriteti u energetskom sektoru prikazani su i u dokumentu „Energetska bezbednost Srbije” (https://www.mre.gov.rs/aktuelnosti/saopstenja/energetska-bezbednost-srbije). Takođe, Ministarstvo je objavilo i izveštaje Radne grupe i Operativnog tima u vezi sa kolapsom u EPS-u krajem prošle godine koji sadrže analizu stanja, moguća rešenja i predlog ciljeva u vezi sa konsolidacijom ovog javnog preduzeća (https://www.mre.gov.rs/dokumenta/ostalo/izvestaj-posebne-radne-grupe-ministarstva-rudarstva-i-energetike-za-pracenje-sigurnosti-snabdevanja-energijom-i-energentima i https://www.mre.gov.rs/dokumenta/ostalo/izvestaj-operativnog-tima-posebne-radne-grupe-ministarstva-rudarstva-i-energetike-za-pracenje-sigurnosti-snabdevanja-energijom-i-energentima).
Takođe, u uslovima energetske krize u Evropi, koja pogađaja i Srbiju, Ministarstvo je izradilo i predlog preporuka za smanjenje potrošnje električne i toplotne energije (https://www.mre.gov.rs/aktuelnosti/saopstenja/predlog-preporuka-za-smanjenje-potrosnje-elektricne-i-toplotne-energije).
Kad je reč o dokumentu koji navodite u pitanjima, usvojeni zaključak Vlade Republike Srbije nosi oznaku poverljivosti i stoga se ne može objavljivati niti komentarisati njegov sadržaj. Ministarstvo energetike nije bilo predlagač ovog akta, nije konsultovano u njegovoj izradi, niti su sredstva sa razdela ovog Ministarstva predviđena za njegovo sprovođenje.
Cilj Ministarstva rudarstva i energetike i Vlade RS je da se EPS, kao i kompletan elektroenergetski sektor razvijaju, a ne da se najvažnije preduzeće za energetsku stabilnost zemlje prodaje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
