Stručnjaci: Ekonomije Srbije nema bez Evropske unije

Ljubić je, na forumu „Evropa se vraća kući, da li je to prilika za Srbiju“ Biznis info grupe, naveo da svaka kompanija voli predvidivo poslovno okruženje, političku stabilnost, podsećajući da su pandemija korone i rat u Ukrajini ostavili traga na poslovanje u Evropi.

Većina investitora dolazi iz EU, Srbija svu svoju poslovnu trgovinu radi isključivo sa Unijom i nema drugog puta i alternative poslovanja. Evropska unija i približavanje Eu su preko potrebni radi stabinosti i očuvanja investicija, naglasio je Ljubić.

Direktor Centra za visoke ekonomske studije Nemanja Šormaz predočio je da Srbija „ima više poslovnih okruženja“, objašnjavajući da su različiti uslovi poslovanja za strane investitore, javna i državna preduzeća i mala i srednja preduzeća u Srbiji.

Srbija je protekle godine imala rekordan nivo stranih investicija, dodao je on i istakao da o uslovima u kojima posluju strani investitori govori da su u godini pre pandemije vodili samo tri spora u državi, dok je u Crnoj Gori, koja je neuporedivo manja, bilo 14 sporova.

Strani investitori dolaze zbog radne snage, jeftinih energenata i subvencija, istakao je Šormaz, podsećajući da Srbija uvek nudi „dolar ili evro više“.

Šormaz je objasnio i da se stalno govori o subvencionisanju radnih mesta, ali strane kompanije taj novac nekad vide i kao garanciju države da će biti pouzdan partner u procesu.

Kada je reč o poslovanju malih i srednjih preduzeća, on je istakao da se radi o „grotesci i lavirintu administracije“, koja ne bi postojala da je reč o stranim komanijama.

Šormaz je predočio da je ove godine odobren rekordan iznos od 200 miliona evra za subvencije stranim komanijama, dok je odvojeno između 30 i 40 miliona za domaće.

Nizak nivo domaćih investicija od osam ili devet odsto je daleko ispod onoga što je potrebno za privredni rast, naveo je Šormaz.

Istraživač u fondaciji „Henri Džekson“ Helena Ivanov rekao je da je istraživanje javnog mnenja na reprezantativnom uzorku pokazalo da je 78,8 odsto građana protiv uvođenja sankcija Rusiji, dok 9,2 odsto ne zna da li bi trebalo da se uvedu sankcije.

Ivanov je dodala da na različita pitanja da li bi uveli sankcije Rusiji u slučaju da EU povuče ekonomsku pomoć, investicije, ili smanji pritiske na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, odgovori građana se kreću „ne“ u procentima od 70 do 78 odsto.

U spoljnoj politici, prema mišljenju građana, Srbija u 54 odsto slučajeva treba da se oslanja na Rusiji, a samo 26 odsto na EU, istakla je Ivanov i predočila da se javno mnenje dramatično odmiče od EU.

Ivanov je naglasila da je istraživanje ukazalo kako nema razlike u pristalicama vlasti i opozicije kada je reč o protivljenju uvođenja sankcija Rusiji, pa koja god vlast da je u pitanju ruke bi im bile vezane kada je reč o uviđenju sankcija.

Prema njenim rečima, i sama EU je svesna da bi u slučaju da „izgubi Srbiju“ destabilizovala region, jer se zna da Beograd ima uticaj i na Bosnu, Kosovo i Crnu Goru.

Ivanov zato smatra da su, uprkos pretnjama iz EU, neobavezjućim rezolucijama Evropskog parlamenta, prekid politilke saradnje i investicija iz Unije u Srbiju malo verovatni.

Nebojša Bjelotomić ispred inicijative Digitalna Srbija rekao je da je u IT industriji Srbije trenutno 100.000 radnika, od kojih su polovina programeri.

Svake godine u taj sektor uđe između 7.000 i 8.000 ljudi, rekao je on i naveo da je zbog rata u Ukrajini u zemlju uslo oko 10.000 ljudi iz Rusije i Ukrajine u taj sektor sa svojim poslovima.

Oni nisu uticali na tržište rada u smislu zapošljavanja ljudi, poslova, ali vidi se u smislu plata koje im se daju, a koje se troše ovde, rekao je Bjelotomić.

Profesor Ekonomskog fakulteta Predrag Bjelić rekao je da domaći kapital treba da bude motor privrede, a strani kao dopuna, što sada nije slučaj u Srbiji.

Strana preduzeća su daleko efikasnija i ključ je da mi vidimo kako da tu efikasnost „prelijemo“ na domaće komanije, smatra on.