„Ostaje pitanje iz kog izvora će se finansirati“: Stručnjaci o investicijama do izložbe „Ekspo 2027“ koje je najavio ministar Siniša Mali

Investiranje 17 milijardi evra u naredne tri godine je nagovestio ministar Mali gostujući na TV Prva istakavši da je „Ekspo 2027“ velika razvojna šansa za celu Srbiju i da su ovogodišnjim budžetom obezbeđene 2,5 milijarde evra.

Podsećanja radi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i članovi Vlade predstavili su 20. januara plan desetine projekata koji će biti realizovani do međunarodne izložbe “Ekspo 2027”, a koji obuhvataju infrastrukturu, energetiku, zdravstvo, obrazovanje, socijalnu zaštitu, kulturu.

Planiran je i razvoj naučno-tehnoloških parkova i ulaganje u veštačku inteligenciju.

Ekonomista Milan R. Kovačević ističe za Danas da izneti plan ne zvuči realno da takođe nije jasno izloženo u šta će se konkretno ulagati, ali i da oni koji su ga predstavili nemaju potencijal da iznesu jedan takav projekat.

– Jednostavno, o svemu tome govori ministar finansija Siniša Mali, član Vlade koja je nedavno usvojila budžet za ovu godinu, a ubrzo nakon što je do toga došlo on konstatuje da je potreban rebalans budžeta. Iz te informacije jasno se može videti sa kojom je preciznošću sagledan doneti budžet i koliko ozbiljno treba razmatrati dodatne planove Vlade za ulaganje. Ne samo da nije jasno predstavljeno u šta će se ulagati nego je nejasno i šta bi Srbija dobila na taj način. Izvesno je da će imati dosta troškova vezanih za izgradnju objekata potrebnih za održavanje svetske izložbe “Ekspo 2027”. Sa druge strane, imaće određene koristi BDP od realizacije tog projekta, ali treba računati da će se bez nečeg i ostati pod pretpostavkom da će, kako je to uobičajeno u Srbiji, radove na projektima vezanim za “Ekspo” raditi strani radnici – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima ono što je izneo ministar Mali pre treba gledati kao spisak lepih želja nego racionalno osmišljen i isplativ projekat.

– Država nema novca za realizaciju ovako ambicioznog projekta. Domaća privreda nema taj potencijal, a Vlada ne pokazuje nameru da joj da podstrek za razvoj ni u narednom periodu. Novac o kome se govori može stići kroz strane investicije, ali je pitanje koliko je to sigurno i da li je realno da ih bude u potrebnom broju. Jedini način koji onda preostaje je zaduživanje, a to nikako ne može da se nazove dobrom odlukom jer je država već sad ozbiljno zadužena pa nije trenutak razmišljati o novim kreditima – kaže Kovačević.

Ekonomski analitičar Velimir Gavrilović za Danas navodi da je potpuno pogrešno što država ulaže novac u projekte poput “Ekspa” umesto da to prepusti privatnom sektoru.

– Ako se zalaže za tržišnu privredu država nema potrebe da učestvuje u takvim projektima i rizikuje budžetska sredstva. Treba da te inicijative prepusti privatnim preduzetnicima i da joj jedini zadatak bude da obezbedi zemljište za realizaciju projekta, ali ne da ga pokloni besplatno već da ga ponudi na tenderu najpovoljnijem ponuđaču. Na taj način se ne bi snosio nikakav rizik vezan za investiciju – objašnjava naš sagovornik.

Ekonomista Saša Đogović izjavio je za Betu da u okviru tehničke Vlade Srbije postoje i kreativni predlozi koji su uneti u plan „Srbija 2027 – Skok u budućnost“, ali da ima i “maštovitih”, koji “prevazilaze ekonomske mogućnosti i resurse Srbije”.

Prema njegovim rečima postavlja se pitanje ekonomske opravdanosti određenih projekata, a da ima i onih koji predstavljaju čist trošak.

– U ekonomiji pored mašte, važno je kvantifikovati planirane projekte, utvrditi da li će obezbeđivati dodatnu vrednost i radna mesta ili će ostati na teretu održavanja samoj državi. Takođe, treba izračunati koliko će određeni projekti koštati naredne generacije, kako će vraćati dug – rekao je Đogović.

On je istakao da nema dileme da će projekti koji su ugovoreni sa kreditorima, bilo da su iz Kine, Azerbejdžana, Turske ili SAD-a, biti realizovani, a to su brza saobraćajnica od Bačkog brega do Kikinde, put ka Kladovu, Loznici, Požegi, Moravski koridor i brza pruga do Subotice.

– I projekat “Ekspo 2027” je međunarodni projekat i u celosti će biti realizovan do kraja 2026. godine, ali ostaje pitanje iz kog izvora će se finansirati, koliko će koštati i koliko je ekonomski opravdan. Najgora stvar je što za gradnju objekata za “Ekspo” neće biti tendera, verovatno zbog hitnosti, ali i po zakonomernosti rada vlada od 2013. godine, koje su, uglavnom, bez tendera zaključivale kreditne aranžmane sa inopoveriocima – rekao je Đogović.

Mali broj nabavki za državne projekte je, prema njegovim rečima, realizovan kroz tenderske procedure, „što stvara sumnju u korupciju na ličnom ili uskogrupnom nivou, pri čemu se direktnim dogovaranjem ugovara veća vrednost projekata u odnosu na cenu koja bi bila rezultat tenderske procedure, zdrave konkurencije i nadmetanja“.

– U periodu same izgradnje “Ekspo” će donositi dodatnu vrednost i povećati bruto domaći proizvod , a naročito će upošljavati građevinsku industriju. BDP će rasti i zbog priliva oko tri miliona posetilaca, da podsetim na prethodnoj u Kazahstanu je bilo 3,5 miliona. Rast će se osetiti i u industriji građevinskog materijala, u prometu u maloprodaji, transportu, ali i preko zaključenja novih poslova i inovativnih rešenja kompanija i start apova, koji se ne moraju efektuirati odmah“, rekao je Đogović.

Naveo je da ostaje dilema šta će biti sa samim kompleksom “Ekspa”, posle 2027. godine, kojim će se aktivnostima puniti ti objekti, osim redovnih sajamskih manifestacija, kako bi mogle da se plaćaju kreditne obaveze.

Istakao je da je dobar projekat osnivanje BIO4 kampusa, jer ima potencijal za stvaranje dodatne vrednosti i podizanje kvaliteta i u privredi, zdravstvu, poljoprivredi i drugim oblastima što će podizati kvalitet života građana.

Ugovoreni projekti, poput “Ekspa”, kako je rekao Đogović, verovatno će najvećim delom biti finansirani iz kredita, ali kako su rekli predstavnici Vlade, tako da javni dug neće prekoračiti 60 odsto BDP-a, „što je pitanje“.

Nedvosmisleno je, kako je ocenio, da će se kvantitativni odnos javnog duga i BDP-a pogoršati i da će dug sa 51,7 odsto BDP-a ići ka 60 odsto BDP-a.

– Planira se da i fiskalni deficit bude širi, za ovu godinu je planiran 2,2 odsto BDP-a, ostaje pitanje da li će tako i biti posle rebalansa koji uskoro sledi, ali će se deficit svakako širiti prema tri odsto BDP-a, umesto da se smanjuje, što govori da će se ići u novo zaduživanje – istakao je Đogović.