Stručnjaci o 20.000 evra majkama: Gorivo za već pregrejano tržište nekretnina

U sklopu politike podsticanja nataliteta, građani koji se odluče da grade kuću u devastiranim opštinama mogu da dobiju subvenciju u iznosu i do 50 odsto vrednosti radova, dok za gradnju u ostalim lokalnim samoupravama mogu da računaju na maksimalno 20 odsto.

U slučaju kupovine stana ili kuće, država će svežim roditeljima pomoći sa do 20 odsto vrednosti kupoprodajnog ugovora, a najviše do 20.000 evra. Ukoliko se kupuje nekretnina na kredit, država pomaže učešćem opet do 20 odsto vrednosti navedene u kupoprodajnom ugovoru.

Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, cilj je da što više građana može da ostvari ovo pravo, kako bi se podstakao natalitet u zemlji.

Nesumnjivo deluje kao dobra namera, ali posledice ne moraju uvek biti takve. Naime, stručnjaci upozoravaju da bi na već pregrejano tržište nekretnina ova mera mogla imati efekat kao ulje na vatru.

U prethodne dve godine uprkos pandemiji, zaključavanju i problemima sa ekonomijom na globalnom nivou, cene stanova u Srbiji su, prema oceni stručnjaka, porasle za 20 do 30 odsto. Delom su za to zaslužni i paketi pomoći države, kao i kreditna ekspanzija.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije, smatra da su cene nekretnina kod nas previsoke i to kada se uporede sa sličnim gradovima u okruženju, a ovakva mera bi uticala na njihov dodatni rast.

“Kao i druge ovako slične mere kao što je subvencionisanje kamata na stambene kredite, one doprinose rastu cena, tako da se ta subvencija prelije prodavcima stanova. Oni uvek dobro prođu kod ovakvih državnih mera. Ako se olakša situacija nekim porodicama, to je svakako dobro, ali mislim da je trebalo napraviti neku javnu raspravu da se vidi koliko će se ljudi prijaviti, koliko je novca potrebno…”, napominje Šoškić.

On postavlja pitanje i da li su uopšte u budžetu planirana sredstva za sprovođenje ove mere.

“To mogu biti velika sredstva, ako se veliki broj ljudi prijavi. Njih treba obezbediti namenski i postaviti neki limit koliko godišnje sredstava može da se potroši za tu namenu. Koliki će biti rast tražnje za stanovima zbog ove mere zavisi od toga koliko će novca biti izdvojeno. Mada mi ova mera deluje da je donesena ad hok pred izbore i ne bi me čudilo da se posle izbora uredba stavi van snage na neki način”, ocenjuje Šoškić.

I ekonomski analitičar Bogdan Petrović smatra da se ovim šalje signal prodavcima stanova da cene mogu da idu još gore.

“I ranije mere za podsticanje kupovine nekretnina doprinosile su rastu cena. Ovo daje signal investitorima da cene mogu još gore i to na već pregrejanom tržištu. Ljudi obuhvaćeni ovom merom jesu kategorija koja najviše kupuje stanove i tim ljudima će sigurno pomoći, ali istovremeno će i poremetiti tržište stambene gradnje”, ističe Petrović.

On ukazuje i da je deo rasta cena stanova objektivne prirode pošto su prethodnih godinu, dve značajno poskupeli inputi.

“Poskupelo je betonsko gvožđe, cement, cigla, kao i većina drugih sirovina. Velikim delom to je posledica poskupljenja energije, pošto je proizvodnja materijala za građevinarstvo uglavnom energetski intenzivna”, zaključuje on.